Kontra fest: Inat je najbolji lek

Siniša Tomić iz grupe mladih ljudi koja pod imenom Mighty mighty bechejs već godinama drži Bečej na mapi mesta za svirke. Ovogodišnjim Kontra festom ponovo su okupili odlična muzička imena koja ćemo imati prilike da čujemo ovog vikenda. Sa Sinišom smo pričali o programu, podršci kao i andergraund sceni koja opstaje iz inata.

Šta nas ove godine očekuje na Kontra festu?

Ove godine će Kontra fest otvoriti film "Limunovo drvo" o bendu Milana Mladenovića. U četvrtak prve večeri nas očekuje nastup bečejskog bluz benda Fingerbang i senćanske rege postave Sin seekas. Druge festivalske večeri nastupaju Shoplifters i Divlje svinje iz Novog Sada, Vox populi iz Beograda i dobro nam poznata Gužva u 16-ercu. U subotu će se publici predstaviti Pitchwaise kojima će to biti prva povratnička svirka, Overdrive i za kraj Deca loših muzičara. Lokacija je ista, u pitanju je bašta Pozorišnog kluba, prvo veče karta je 200 dinara a druge dve 300 dinara, a komplet je 600 dinara. Znači ako kupite komplet ulaznice onda imate gratis dan (smeh).

Kakva vam je saradnja sa lokalnom samoupravom?

Što se tiče Kontra festa, Mighty mighty bechejs je tu i radimo zajedno sa gradskim pozorištem. To je saradnja sa lokalnom samoupravom koju imamo već neko vreme. Duže godina u pozorištu organizujemo koncerte raznorazih autorskih bendova i iz te saradnje je izronio Kontra fest. Budžet nam dodeli pozorište i na osnovu toga mi pravimo spisak bendova. Najbitnije nam je da dolaze bendovi koji su voljni da svoju kreativnost, umetnost i stvaralaštvo predstave, preferiramo bendove kojima je bitnije to nego da dobiju honorar.

Vaša lokalna scena je jaka upravo zbog Mighty mighty bechejsa. Stavili ste se na mapu panka i bez toga sada više ne možemo. Koliko je to teško?

To je stvar entuzijazma. Da se vratimo na početak u 2003. godinu kada počinje ta priča, tada smo organizovali prvu Mikrofoniju. Tada je na primer nastao bend JKMAMKK (Ja ko Mile a Mile ko konj) koji je uvek tu. Godinama kasnije nastaju novi bendovi, organizuju se svirke, festivali pod različitim imenima u Bečeju i Novom Bečeju, u zatvorenom, otvorenom. Bude da nam obećaju pare pa ih ne dobijemo. Onda mi napravimo (U)lični fest. Razne stvari su nam se dešavale, nekad smo imali podršku, a nekad i ne. To je sve dovelo do toga da su ljudi svesni da, ako mi ne uradimo sebi nešto, niko nam drugi to neće uraditi. I sada imamo gomilu entuzijasta u Bečeju koji se bave nekim vidom alternativne umetnosti i učestvuju učitavoj toj priči koju mi zovemo Mighty mighty bechejs. To jeste pank scena, ali mi smo radili i predstave, radimo sa ljudima koji se bave slikarstvom, nije samo muzika.

Znači kad inat proradi sve se može?

Pa kod nas da (smeh). To je uvek najbolji lek.

Kako ti se čini situacija što se scene tiče? Ne samo na lokalu već generalno.

Generalno mislim da ima podjednak broj novih bendova i umetnika kao što je bilo i ranije. Međutim nemaju medijskog prostora. Nije sad što pričam sa tobom, ali jedini je O radio koji emituje izdanja bendova u proteklih godinu dana, a da nije Riblja čorba i ostali. Imamo i radio 202 koji izbacuje nove pesme, ali to su već provereni bendovi. To su ti seosko festivalski bendovi koji isključivo nastupaju kada su takve manifestacije gde će dobiti honorar, a u suštini ne znam da li bi iko uopšte platio ulaz da ih sluša. S druge strane mladi ljudi i umetnici imaju prostor na Internetu, međutim i tu je neka hiperprodukcija pa su ljudi izgubljeni. Ne znaju ni kako da nađu to što ih zaista interesuje i što može da im bude zanimljivo. Potrebno je mnogo tražiti da bi se došlo do nečeg novog i zanimljivog.

Odlično je što pored muzičkog dela možemo da ispratimo i projekciju filma.

Inače postoji ideja da tu još budu izložbe i radionice. Međutim kako imamo naše poslove, a postoje i drugi događaji u Bečeju, moramo da ostavimo prostora i za ostale. Tako da ni ove godine nismo uspeli da organizujemo radionice, a inače je bila u planu i izložba stvari Vlade Divljana. Ideja je da se svi vidovi umetnosti koji propagiraju andergraud, rokenrol i mogu da ga predstave, da se nađu na Kontra festu.

Misliš li da je andergraund dovoljno prepoznat u kandidaturi za Evropsku prestonicu kulture?

Ne. Definitivno. Ako pričamo o tome što se dešava u Novom Sadu, da gradu Kineska četvrt nije toliko bitna, tu automatski andergraund muzička i umetnička scena ne može da dođe do izražaja. Promenom izgleda kineske četvrti se menja čitava koncepcija. To više neće biti skvotovi, pankeri, koreri, anarhisti nego kada se to ispegla i kada budu ljudi u belim odelima koji dočekuju tamo neke onda to više nije tako slobodna umetnost. Nego režirana.

Ali se čini da nada postoji. Imamo crnu ovcu, Suburbiju, Dom b-612. Ljudi ne odustaju.

Tako i mi u Bečeju godinama nismo odustali i zato i dalje funkcionišemo. Da smo ćutali i pustili neke druge ljude da uređuju naš društveni život, nikad to ne bi bilo ovako. Nikada ne bi imali toliko bendova koji su došli u Bečej da sviraju, tražili sami da dođu. Mislim da građani mogu delom sami da utiču da se situacija popravi.

Tonski intervju poslušajte u plejeru.

Jelena Mijatović