Maršali: generacijski most kroz muziku

Jaz među generacijama ogleda se kroz mnoge pojave u društvu, odnose među ljudima, navike, tehnološka dostignuća, modu, ali ništa se ne menja toliko brzo i ne odvaja mlađu od starije generacije kao muzika. Međutim, kod benda Maršali iz Bečeja to nije slučaj. Ovaj mladi bend, čiji je prosek godina ispod 17, uspeo je da skrene pažnju na sebe i da spoji nekoliko generacija koje uživaju u njihovoj muzici. Strahinja Tanasijin je gitarista i pevač ovog benda, a Dušan Ivanović basista Maršala.

Kako vam je uspelo da razumete muziku svojih roditelja?

Strahinja: Imali smo sreće da smo odrasli u okruženju gde se sluša takva vrsta muzike, a kako smo otkrivali muziku, naravno da smo došli i do te, najdomaćije muzike, kao što su Eva Braun i Popcycle. U gimnaziji smo rešili da napravimo bend i svi drugari su nas podržali.

Koliko naziv Maršali ima veze sa vašim muzičkim uzorima?

Strahinja: Na neki način jeste, pošto sam preko njih ušao u svet ostalih bendova sličnog muzičkog žanra, možda najviše Idola i Vlade Divljana. Tu se pojavila i pesma "Maršal ili poslednji dan", sa albuma "Odbrana i poslednji dani" i to mi je delovalo dosta zvučno, iako svako može da shvati na način na koji želi. Kad sam bio mali, kupovao sam babi filtere za cigarete Maršal, tu su i istoimena pojačala.

Pored vas dvojice, ko su još članovi Maršala?

Dušan: U bendu su i Mateja Stražmešterov koji svira klavijature, Katarina Pivnički koja svira solo gitaru i Nemanja Radosavljević koji svira bubnjeve, a inače je perfektan sluhista i jako pomaže oko aranžmana.

Kakva su iskustva sa takmičenja bendova na kojima ste bili, šta može da se dobije i koliko to ima smisla?

Strahinja: Zapravo je to jako zanimljivo. Prvo takmičenje bilo je Rok Serbika, na koje nas je prijavila nastavnica jer je sve išlo preko škole. Tu smo pobedili i osvojili tri prve nagrade: najbolji bend, najbolja pesma, najbolji glavni vokal. To nam je bio odličan vetar u leđa, a kao nagradu smo dobili da sviramo na Superval festivalu u Zagrebu, što nam je takođe bilo sjajno iskustvo, a zagrebačka publika nas je baš jako dobro prihvatila. Mi smo navikli na Bečej i Novi Sad, a kad idemo u Beograd idemo kao predgrupa Eve Braun, dok smo u Zagrebu osetili kako jedan veći grad ima više publike koja je zainteresovana baš za našu svirku. Na bečejskom Bedefu smo takođe pobedili, a išli smo i na Bunt, ali mi se čini da se tamo traže malo drugačiji bendovi nego što smo mi.

Super je to što vas podržavaju drugari i vršnjaci, ali neka sasvim druga muzika je popularna među omladinom?

Dušan: Tačno je da se pretežno ne sluša ova vrsta muzike koju mi sviramo, ali dosta naših zajedničkih drugara je počelo da sluša nas, a preko naše muzike i nešto mnogo kvalitetnije.

Kako ste se snašli prilikom snimanja u studiju?

Strahinja: Svako snimanje je neko novo iskustvo, nekad prijatno, nekad neprijatno (smeh). Važno je da nikad ne bude svađe, sve se to nekako reši, sitni su problemi. Do sada smo snimili četiri pesme, tri smo objavili, uskoro ćemo izbaciti i ovu četvrtu. To je inače prva Kaćina pesma pa će se i zvati jednostavno "Kaćina pesma". Sve pesme smo do sada snimili u DO RE MI studiju u Novom Sadu kod Peđe Pejića. Ponudio nam je saradnju nakon našeg nastupa u Domu omladine u Beogradu gde smo bili predgrupa Eve Braun.

Kakva je reakcija publike u Novom Sadu i Beogradu?

Strahinja: Nedavno smo imali koncert u Novom Sadu u Domu kulture. Bilo je super, prodali smo deset karata (smeh), srećom bilo je roditelja i ljudi koji nas prate pa se nakupilo ljudi. Mi smo super svirali, to je za sada najvažnije. Opet bih izdvojio Zagreb i nastup na već pomenutom festivalu, jer su nas tamo zaista primili fantastično čak smo posle nastupa potpisivali autograme. Bilo mi je to jako čudno, rekao bih i prenagljeno, nismo mi neke zvezde i nismo naviknuti na takve stvari.

Koliko prihvatate sugestije starijih kolega, roditelja?

Strahinja: Prihvatamo sugestije ako su od starijih kolega, uvek je dobro nešto novo da se nauči. Sugestije roditelja nas malo i nerviraju. Ja uvek kažem mojoj mami da ona ne treba da voli to što se ja bavim muzikom (smeh). Bitno je da imamo njihovu podršku samo što se nekad malo previše mešaju.

Kreće sezona letnjih festivala, šta je u planu, gde da pozovete ljude da dođu i poslušaju vašu svirku?

Strahinja: Ima nekih dogovorenih stvari, prva svirka je 14. juna u Bečeju, nakon toga 21. juna u Novom Bečeju, onda krajem jula sviramo u Kikindi, a krajem avgusta i u Novom Sadu na Festivalu uličnih svirača. Sigurno će biti još dosta nastupa tokom leta.

Gostovanje Strahinje i Dušana u emisiji Dnevna soba možete poslušati na linku ispod:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija benda Maršali