Balkanizacija Evrope!

Može se slobodno reći kako je masovna histerija novog doba, koju prate teroristički napadi, izbegličke krize i celokupno nezadovoljstvo stanovništva, dobila svoj saundtrek. Pesme sastava Dubioza Kolektiv uporno su opominjale na ovakve pojave u našem regionu, ali izgleda da se sve polako otelo kontroli. Kako nastaviti dalje kada se granice "Apsurdistana" svakodnevno šire i koje će nam priče doneti njihov novi album planiran za kraj ove godine, saznali smo od original kolektivca, Brana Jakubovića. 

Vaš aktuelni singl nosi naziv "Himna generacije". U šta nas ona kolektivno uvodi?

Pa ako gledamo nas, pomenuta pesma uvodi u nas novi album koji spremamo za novembar ove godine. Dakle, u pitanje je najavni singl, čisto da obavestimo ljude kako smo nešto sveže uradili. A gde nas ona zajedno vodi kao društvo? Pa, ne znam, pošto smo potpuno obezgavljeni. O tome i govori kompozicija "Himna generacije". Sa druge strane, svi nas živi vuku za nos.

Zapravo, dosta je to ironičan naslov. Da li to znači da problemima prilazite sa neke druge strane?

Jeste. Čini mi se kao da smo ipak malo ostarili. Neću da kažem da je oštrica otupela, ali je ipak promenjen naš način stvaranja. Sviramo zajedno već petnaest godina i ne možeš stalno da praviš jednu te istu pesmu. Paket problema postoji od kako smo mi kao bend počeli sa radom, pa i pre svega toga, a sve to jako iscrpljuje čoveka, da tu istu tematiku obrađuje ponovo. Sa druge strane, to je najteže što se svima nama dešava kao ljudima a to ne možeš ignorisati, ne možeš a da ne pišeš o tome. Prilazimo problemima sa raznih strana, koristeći mnoge načine ne bi li ti isti problemi bili zanimljiviji sa umetničke strane.

Spot za pesmu "Himna Generacije"

A da li su stranci dobili punu sliku naših problema kroz pesme koje ste snimili na engleskom jeziku? (poslednji album "Happy Machine")

Ne treba mi njima da serviramo naše probleme zato što se u međuvremenu, umesto da se desi evropeizacija Balkana, desila balkanizacija Evrope! E zato mi ne treba ništa da im serviramo, sami su sebi to servirali, gledajući izbegličku krizu i svo to desničarenje koje se dešava poslednjih par godina, pogotovu u Evropi. A mi upravo imamo razlog više da nastupamo u tom delu sveta, zato što smo mi i danas vrlo svesni devedesetih i te rane nas još duboko bole. Ta "druga strana" je svoje životno blagostanje dugo uzimala zdravo za gotovo, znaš onu staru priču sa naslovima: Neće komšija na komšiju, Neće to kod nas... Evo, malo malo, pa je i kod njih.

Omot novog singla

Na koji način ćete proslaviti petnaestogodišnjicu nastanka benda?

Ne znam. Razumem ja sve te moderne stvari u vezi sa proslavama rođendana, albuma itd. Nisam ti ja neki "godišnjica" lik, a ni fan tih ponovnih sastavljanja nakon prestanka rada. Eto, nadam se da nikada nećemo doživeti tako nekakvo okupljanje. Jako mi je sve to patetično.

Detalj sa banjalučkog na stupa grupe Dubioza Kolektiv u okviru ovogodišnjeg Demofesta

Šta tebe, kao autora mnogih pesama benda Dubioza Kolektiv, trenutno interesuje? Koja su to socijalno/društvena polja?

Meni žena stalno govori kako sam radoholik! Ja sam pravio svoju kuću tako da u njenom donjem delu postavim i studio za snimanje. Najdraži deo dana mi je kada ujutro popijem čaj i spustim se u studio kako bi tamo svirao, komponovao, smišljao ideje... Trenutno sam u jednom zanimljivom životnom procesu u kojem se puno družim sa Dinom Šaranom (vođa sarajevskog benda Letu Štuke). Taj čovek je za mene trenutno najbolji tekstopisac na ovim našim prostorima i upravo zato su mi jako zanimljivi uglovi iz kojih on gleda na mnoge stvari, dok su njemu zanimljivi moji komentari na njegov rad. Čini mi se da u ovom trenutku učimo jedan od drugog. Uvek takvo neko kreativno druženje odvede čoveka negde daleko. Ono menja saputnike.

Delić tog druženja i stvaranja sa Dinom si najavio na pres konferenciji ovogodišnjeg Demofesta u Banja Luci. Spomenuo si jendu novu, "ljubavnu", pesmu Dubioza Kolektiva?

Ne bih je baš nazvao tako. Dino sjajno zna kako da uglavi neki globalni problem u odgovarajući, mali, intimni problem, koji se dešava između dvoje ljudi. Meni je to vrlo zanimljiva korelacija, nešto slično živimo svaki dan. Na primer, sečeš luk za večeru kod kuće, a posvađaš se sa ženom zato što si na vestima video i čuo neku glupost. Dinu i meni su takve stvari baš bile izazov. Da vidimo kako je to kada radimo nešto što nije naš teren. Znaš, "Himna generacije" je baš naš teren, tu se osećamo komotno, kao da smo kod kuće. Novi album će baš biti podeljen. Redovno ponavljam kako mi nismo neki vrsni muzički znalci i kako se moramo kretati tim utabanim muzičkim stazama, jer one čine naše polje delovanja. 

I oni su nosili gajbice: Brano (DK) i Dušan (OR)

Nas dvojica smo poslednji put razgovarali u vreme izlaska albuma "Apsurdistan" (2013). Kako je tebi prošao taj životni period i svetska turneja? Pomenuti album je pripremio teren i za izdanje na engleskom jeziku.

"Apsurdistan“ je stvarno odigrao velliku ulogu. Povećao je bitnost našeg benda i prizvao je mnogo širu publiku. A to nam je, naravno, donelo dosta pozitivnih stvari. Dve godine pose toga, desio se album "Happy Machine" na engleskom jeziku a on je napravio skoro sličnu stvar za evropska i svetska tržišta. Veliki je izazov napraviti nešto veliko posle Apsurdistana! Uvek postoji ta opasnost da pokušamo da iznenadimo ljude i da uradimo nešto potpuno drugačije. Da u nama nema osećaja odgovornosti i očekivanja, ali džaba, uvek stvaraš muziku za nekog drugog. Onaj dan kada si je komponovao za sebe – napravio si je za sebe. Sve posle toga, kad si odlučio da je pustiš najboljem jaranu, tada je sve gotovo. Tada si je dao... Na taj način ja osećam stvari iz ovog miljea. Kada završim pesmu u tri ujutro i kada se dobro iskačem uz nju u studiju i kada je doživim, to je to, posle ona postaje tuđa. 

Deo nastupa sa ovogodišnjeg Demofesta

A šta je sa taktikom?

Problem sa ovim čime se mi bavimo je da apsolutno nema taktike. Zato su stvari jako teško predvidive, čak i velikoj muzičkoj industriji koja se bavi isključivo komercijalnim stvarima. To znači da mi uvek pokušavamo da radimo ono šta se nama sviđa, pa ako se poklopi sa određenim brojem ljudi – poklopi se. Ako ne, ma nema veze! Bitno je da si onaj dan, kada si napravio novu pesmu, ispunio iskrenom radošću koju moraš uzeti za ozbiljno. Ono što ćemo mi večeras pružiti ljudima na Kastelu je upravo to, pokušaćemo da im preslikamo te momente koje smo mi osetili dok su se te pesme stvarale. A ta supstanca je, zapravo, za mene najvažnija. Živa svirka je najbitnija za sve članove grupe Dubioza Kolektiv. U njoj se na najbolji način transformiše muzika iz tebe, prema nekim drugim ljudima.  

U nastavku pogledajte i video intervju sa Branom Jakubovićem:

Dušan Majkić