Razvaljivanje za Instagram generaciju

Pregled druge večeri Arsenal festa 11 biće jedan pravi atmosferski izveštaj. Ali, ne onaj koji govori o vremenskim uslovima, već onaj koji će vam dočarati zašto je svaki bend doživeo ovacije i zašto se u redovima za karte čekalo kao nesrećnih devedesetih godina u redovima za zejtin... Dobro, zejtin sada zaboravite.

Spuštajući se iz centra grada do mosta koji uzbuđene fanove vodi do Kneževog arsenala, primetili smo da je konačno probijena ta nevidljiva barijera koja je kolektivnu opuštenost uvukla u redove pred glavnom kapijom festivala. Mnogi kažu da su to bile možda i najveće kolone ljudi koje su se slivale ka festivalskim binama u čitavoj Arsenalovoj istoriji. Kako i ne bi, kada su program na glavnoj bini otvorili stari pankeri iz Gajnica – Hladno pivo. No, Mejna usled prevelike gužve nije bilo lako doći, tako da se potpisnik ovih redova najpre opredelio za plan G (arden). A tamo – mladost na delu! Raspevana Kika (Kristina Jovanović) pa onda bomba koja je metaforično eksplodirala na nastupu Kendija (Milan Sisojević).

Kika

Prosek godišta - Instagram. Generacije variraju od srednje škole do završnih godina faksa. Svi u kolektivnom transu, sa visoko podignutim telefonima i željom da se na što bolji način ovekoveči vrelo junsko veče. Pevanje, skakanje, testosteroni, endorfini i uglenihidrati – sve se pomešalo u velikom talasu koji se nije smirivao čitav jedan školski čas. Talas je prošao, ali se očekivao pravi cunami na Gardenu. On se već nazirao na horizontu, ali sam se za to vreme ipak dokopao Mejna i sa bine slušao Hladno Pivo. Može se reći da je ovaj sastav postao bend/domaćin na Arsenalu, pošto je u pitanju bio njihov peti nastup na terenu od crvene cigle. I, kao da nije bilo nikakve koronapauze, Pivo je zvučalo sveže i pitko. Posle koncerta, Mile Kekin je za Oradio rekao da se super proveo i da je bendu to bio prvi nastup posle pandemije. Nije imao tremu, a kako ističe, vratio se na mesto koje jako voli i gde je siguran na bini.

Hladno pivo posle koncerta

Usledila je nova tura do Gardena jer se tamo spremao još jedan stampedo na binu, ovoga puta nastupao je Klinac! Beograđanin Đorđe Čarkić vešto se sakrio iza svog pseudonima, a njegov miks trepa, repa i hiphopa sve više pogađa mladu publiku. I kao Bitsli pre sto godina, tako i sada tokom nastupa Klinca, devojke vrište, svaki tekst se zna napamet, sve se snima, šalje, obrađuje, lajkuje... Nova generacije mlade publike koja je totalno interaktivna i multipraktična. Posle nastupa, prostor oko ulaza u bekstejdž je bio krcat fanovima koji su, da su hteli, mogli srušiti zaštitne ograde. E, to bi bio pank! Neka ostane zabeleženo i to da me je jedan simpatičan srednjoškolac pitao da ga u bekstejdž ubacim kao svog sina. Sine, svaka čast za ulet! Tako je i bilo. Nakon što sam ostavio sina da uzima popis i DNK od svog idola, primetio sam da se sprema beogradski pop bend Dram. Takođe mlada ekipa muzičara, ali se ovoga puta sa Gardena čula jedna sofisticirana, poletna pop melodija koja je sve vreme vešto balansirala između patetike i romantike. Sve je bilo dozirano tako da ne ode u jeftinoću. Dram je odlično uvežban bend, a sa bine isijava njihova želja za sviranjem, uz kontakte očima sa fanovima iz prvog reda i koketiranje sa publikom između pesama. Tako treba, nastup je i igrokaz i uhodani slet. Kao mi je njihova melodija ostajala iza leđa, tako mi je druga dolazila u susret sa Mejna. Australijanac Bendžamin Staford poznatiji kao Dub FX održao je raspoložen, ali pomalo sterilan set. To je problem kada se kao solista ili dvojac nađeš na tako velikoj bini – sadržaj je vrlo važan. No, sat vremena jakog bita donelo je neku drugačiju energiju, pomalo i zaboravljenu s obzirom na današnje trendove. Dakle, nepotrebno ali sa dobrim efektom na kraju. Najveće zvezde celokupnog Arsenala ipak su bili (i dokazali to) etno, pank, rok, folk, sevdah, šatl bend Dubioza kolektiv. Totalno razvaljivanje, bez ikakave namere da se stane. I bend, a i publika. I tako sat i po. Gledati taj veliki bend/atrakciju sa same bine, poseban je doživljaj, jer se tek tada shvati čitava njihova kompleksnost i baratanje instrumentima, semplovima, rimama i humorom. Pun ugođaj za sve pare, što bi rekli stari poznavaoci koncerata.

Dubioza kolektiv

Dubioza više ni ne mora da svira (opet veza sa Bitlsima) jer publika sve vreme to zdušno i horski radi umesto njih. Neka puste karaoke – to bi bilo baš u njihovom fazonu. A kontra-otrov ovakvom provodu nalazio se na Gardenu gde su svi, oni malo umetničkije nastrojeni, mogli da slušaju Kolju (Nikola Pejaković). Tako je i bilo – umetnički, ali na nivou. Ipak, sladoled od vanile u to vruće festivalsko veče došao je sa Svemirkom.

Svemirko

Bio je to pravi potez organizatora, da se malo čuju i hipsterski, retro tonovi koji nas bacaju u VHS snove sa nekog idealnog letovanja. Odlično raspoloženi bend (čak i pevač, konačno), svako u svojoj letnjoj košulji za ples koji već odavno ima svoju sigurnu muzičku luku u Srbiji. Uz opasku da nastupaju u gradu Jugo automobila koji su im označili detinjstvo, celo veče je onda dobilo poseban šmek bez dodvoravanja publici. Dobra vožnja retro autoputem se nastavila do kraja njihovog seta, a onda su se mašine ugasile i spremila se posebna, tradicionalna, atmosfera za zatvaranje večeri na Gardenu. Naravno, u pitanju je bio nastup Nikole Vranjkovića, sigurno najbolji zvučni doživljaj sinoć na toj bini.

Nikola i njegove slikovite pesme imaju u sebi sve što je potrebno za te kasne sate, sve oono što je važno da se njegov celokupni muzički paket shvati na pravi način. Da li je posle bilo nekog aftera – ja ne znam. Ali ono što najviše ne znam je gde se razlila tolika reka ljudi posle druge večeri odličnog Arsenala.  

Dušan Majkić

Foto: Nemanja Đorđević i Zoran Laki Lazarević