Vedran Dubioza Kolektiv: Mladima ne trebaju saveti

Jedan od najpopularnijih bendova regiona Dubioza Kolektiv pre par dana izdao je novi album pod nazivom "Pjesmice za djecu i odrasle". Uz CD momci iz Dubioze napravili su i dokumentarac i odmah krenuli na promotivnu turneju. Album je dostupan za free download na http://dubioza.org/, a uskoro ih očekujemo i na ovogodišnjem Koncertu godine. 

"Super smo zadovoljni za sad. Album je objavljen prošle nedelje, stavili smo ga besplatno za dowmload na naš sajt i već sad su cifre super, bilo kakava konvencionalna distribucija ne može se meriti i doći do tolikog broja ljudi tako brzo. Gomila ljudi je skinula album, a imali smo i dobar test prošle nedelje u zagrebačkoj Areni. Publika već zna sve tekstove, mi smo bili poprilično šokirani, znaju bolje nego mi (smeh), sami smo malo 'fulali'. Još nam je sveže sve, nismo imali vremena da navežbamo kako treba. U suštini tako vidiš da ljudi to znaju i da su prihvatili te nove stvari" ispričao nam je basista Dubioze Vedran Mujagić na početku razgovora za Oradio.

O čemu je generalno ovaj album?

Naziv albuma je "Pjesmice za djecu i odrasle" i priča neke priče koje koje bi trebale da su razumljive populaciji od 7 do 77 godina, a mi mislimo da su bitne. Kada je krenula priča oko novog albuma ideja je bila da poput one izreke kad neko nešto ne razume, treba da mu nacrtaš. Mi smo odlučili da nacrtamo slikovnicu u koju će biti spakovan CD i zamolili smo Boba Živkovića, legendarnog ilustratora da to nacrta, a on je to uradio sjajno. Što bi rekli odradio je "na prvu" kad je čuo pesme, nacrtao je neku životinjsku ekipu koja na vrlo simpatičan način interpretira ono što se dešava u pesmama.

Spotovi su vam uvek odlični, ko se brine o tome, idejno, produkcijski?

Idejno je i dalje po principu "uradi sam", svako da neku ideju pa to ukombinujemo. Dođemo kod naših prijatelja koji se bave video produkcijom sa nekom suludom idejom i onda mu sednemo na kosti dok se to ne završi (smeh). Užasno smo loši što se toga tiče, nemamo razumevanja, teramo ljude da rade do kraja. Sa ovog albuma su izašla već dva spota za "Himna generacije" i "Treba mi zraka" a u pripremi je još jedan animirani spot koji će biti svojevrstan nastavak spota "Kažu" sa albuma "Aspurdistan", a prati iste ove likove koji su stariji nekih pet godina i rade neke druge stvari.

Nedavno je završen i vaš film koji će uskoro moći da pogledaju i Novosađani, 29. novembra  je premijera u Kulturnom centru grada. O čemu se radi?

Film zapravo prati snimanje albuma pa se logično i vrlo prigodno zove "Film za djecu i odrasle". Delom je to "making off" sa snimanja albuma, prati ljude i priče koji su nas inspirisali za stvaranje nekih pesama, ali sam rad u studiju. Uz to, film donosi i neke biografske priče trenutnih članova benda do momenta kad su rešili da se ozbiljno bave muzikom i uđu u bend "Dubioza Kolektiv". Biće tu zanimljivih detalja koje ljudi nisu znali, malo ćemo demistifikovati celu stvar oko funkcionisanja benda, pravljenja pesama, snimanja albuma… Ljudi pretežno imaju neke romantične ideje oko toga kako to izgleda, kako se pišu pesme, kako izgleda snimanje, a to je jedan normalna proces i tek kada to vidiš bude ti mnogo jasnije. 

Ako bi se vratili malo unazad, koji koncert pamtiš kao nešto posebno?

Ne znam, u zadnjih deset godina odsvirali smo jako puno koncerata, teško je neki izdvojiti koji bi bio iz bilo kog razloga poseban. Uvek je zanimljivo kad otkrivamo neke nove zemlje nama nepoznate. Proletos smo bili u Indiji na mini turneji od nekoliko koncerata, svirali smo u par klubova i neke festivale. Ta iskustva su jako dobra jer tada zapravo vidimo sve iz drugačije perspektive i naučiš da ceniš nekek stvari kod nas poput na primer Koncerta godine ili nekih drugih festivala koji se dešavaju u regionu. Dobiješ bolji osećaj gde ti je mesto na planeti.

Kako u inostranstvu prihvataju vaše koncerte i nastupe, dobar deo vas ipak ne razumeju?

Mi smo od početka pravili pesme uporedo, i na našem i na engleskom jeziku tako da većinu razumeju. Između "Aspurdistana" i "Pjesmica za djecu i odrasle" izašao je album "Happy Machine" koji je kompletno na engleskom jeziku pa kad sviramo u inostranstvu malo je veći akcenat na tim albumima. Razumeju oni i zbog razloga što su "naše" priče, nažalost, sve razumljivije i razumljivije širom sveta. Granice Apsurdistana se šire i sad kad pričaš o stvarima koje nas na Balkanu muče, shvata te i zapadna Evropa, ali i ceo svet.

Koliko ste uspeli da promenite svest ljudi koji vas slušaju?

Teško je to izmeriti, sve i da želiš tako nešto da izmeriš, a to nam i nije bio plan kada smo počinjali sa bendom. Nije nam ni bio plan da menjamo svest ljudi, imali smo puno manje ambicija na početku, a to se ni danas nije promenilo. Čitava vizija da bendovi sa par pesama mogu da promene svest je dosta utopistička i nekako romantična.  Kad bi to moglo, da se ljudi uz muziku promene, da ne bacaju smeće u reke, da plaćaju porez, ponašaju se normalno, bilo bi super. To se ne dešava. Zavisi i sa koje pozicije kreneš, koliko si ambiciozan i misliš da si važan. Često se ljudi razočaraju, poveruju da su bitniji, da ih ljudi slede iz nekog razloga i da su bitni, a to ne bude tako. Mi pokušavamo da ne napravimo tu grešku, generalno, da ne pametujemo i ne popujemo. Ima previše toga u medijima, političari seru non stop i samo im još fali neki bend da im kaže šta treba da rade. Svako treba da misli svojom glavom, mi smo tu da pričamo priče koje nas dotiču, i ako to komunicira sa ljudima na neki način da oni odreaguju pozitivno na to mi smo zaista srećni. Ali svakako ne govorimo ljudima šta da rade i kako da se ponašaju jer ko nam garantuje da smo mi u pravu.

Deluje da je bivša država svuda ostavila istu ili sličnu situaciju. Šta nas to koči da se pokrenemo?

Najčešće kočimo sami sebe. Ljudima je puno ugodnije da se kriju iza nekih kolektiviteta, da svi zajedno mašu rukama i upiru prstom u nekoga koje je kriv za sve, neki zajednički neprijatelj, Vatikan, CIA, masoni, zavere i ostale stvari. Sistem da neko je drugi kriv a mi smo jadni i ugnjetavani prisutan je svuda. U stvari treba da krenemo sami od sebe, da skontaš da nije u redu da radiš stvari koje nisu dozvoljene. Mi smo puno stvari pretpostavili da znamo i krenuli smo da jašemo tekovine demokratije a nismo shvatili kako te osnovne stvari funkcionišu. Svima nama kao društvu bi bilo dobro da se vratimo u neki predškolski obrazovni sistem i naučimo neke osnovne stvari, bukvalno od bon-tona pa na dalje. Kada kreneš od tih malih stvari toga se toliko nagomila da kad dođeš do kravataša koji je na vrhu države to je u stvari sublimacija svih tih loše naučenih stvari iz prošlosti.

Pesme "Himna generacije" i "Pionirska" usmerene su određenoj generaciji. Kako danas mladi da se postave, šta je tvoj savet?

Mi smo u pesmi koja otvara album, "Pionirska", kroz zezanciju, ironično rekli: pošaljite mlade u dijasporu da rade. Ne govorimo mi ljudima šta da rade, to se jednostavno dešava, taj tzv odliv mozgova. Bilo gde da smo gostovali na Balkanu ljudi su užasnuti time da mladi ljudi odlaze, bez obzira na stručnu spremu, fakultetski obrazovani, neobrazovani, VKV radnici, bukvalno svi. Ljudi idu "trbuhom za kruhom", i traže, vrlo pragmatično, gde im je bolje. Mladima realno ne treba savet, mladi znaju šta ima treba i gde se to nalazi, vrlo dobro znaju koja je borba sa vetrenjačama i koju treba preskočiti a koje mesto im pruža bolje prilike.

Da se vratimo malo na muzičke teme. Uvek imate ozbiljnu scenu, svetlo, zvuk. Gde se generalno pripremate za koncerte, turneje, nastupe?

Radimo u garaži u Sarajevu. Ništa specijalno, kao i svi bendovi samo što na primer naš svetloman sedi kod kuće i vežba na laptopu na simulaciji stejdža (smeh). Deo toga je ispričan i u filmu. Većina ljudi kad čuje album misli da je to snimano u nekom skupom studiju. Onda skontaš da to nije tako, album je snimljen u prizemlju porodične kuće koji je poprilično sklepan i kad malo bolje proanaliziraš može ga imati bilo ko. Ne moraš više potrošiti gomilu novca za neki skup studio na mesec dana kao što je bilo pre. Jedina prepreka sebi si ti sam. 

Očekuje nas i vas nastup na Koncertu godine, šta će posetioci moći da čuju i vide?

Pokušaćemo da predstavimo što više pesama sa novog albuma uz naravno stare hitove. Još ne znamo koliko ćemo vremena dobiti, svakako u nešto više od sat vremena publika će dobiti presek novih i starih pesama.

Jovan Marjanović