Promislite, pa šerujte

Veliki broj informacija kojima smo svakodnevno izloženi ponekad dovede do toga da mnogi od nas ni ne provere njihovu tačnost, već ih brže bolje šeruju na društvenim mrežama. Zbog toga neretko budu predmet podsmeha, međutim, više od toga može da zabrinjava to što te osobe uglavnom ne čitaju sadržaj informacije, već na osnovu naslova pretpostavljaju o čemu se radi. 

Problem često nastane i na Fejsbuku, kada neko ne proveri datum prvobitne objave. Opcija "On this day" često ume da zbuni one koji ne pogledaju kada je postavljen prvobitni post. Novinar Radio televizije Vojvodine Aleksandar Reljić se nedavno našao u situaciji da mu je čestitano na nagradi koju je dobio pre dve godine.

"Neko je valjda to apdejtovao na Internetu i meni je, s jedne strane bilo smešno, a posle toga čak i neprijatno, zato što su mi prilazili ljudi da mi čestitaju. A meni je bilo neprijatno da im kažem 'Ljudi malo ste se ispalili'. (smeh) Čudan je osećaj bio jer ti sad nekome treba da kažeš 'Hej izvini greška je. Nisam i 2015. novinar godine, nego 2014. godine'. U svakom slučaju ok je, prošlo je".

Reljić objašnjava da je zabuna nastala zato što oni koji su "šerovali" vest nisu ulazili u sadržaj, nisu čitali tekst, niti tražili datum prve objave.

"To je verovatno danak njihovom neiskustvu, ali sa druge strane svakako i proizvod vremena u kojem živimo. Sve je brzo, više se ne sedi pre podne uz kafu i čitaju novine, već se preleću naslovi na Internetu. Generalno, mislim da je došlo vreme da ljudi više ne 'žvaću' sadržaje koje čitaju, ne ulaze u njihovu suštinu. To se primeti. Uz dužno poštovanje prema izuzecima, ima i naših kolega koje čitaju poluinformacije na Internetu i onda kreću da rade ili ih prosto prihvataju kao opštu istinu, a da ne provere izvor niti samu informaciju, nego je prosto gutaju zdravo za gotovo".

Pitali smo i Novosađane da li obraćaju pažnju na sve informacije u tekstu pre nego što ih šeruju.

"Naravno da proveravam. Zato što, ako već šerujem, to je onda nešto što zaista želim da podelim. Ono što mislim da je bitno ili zanimljivo i naravno da želim da je to sigurno tako".

"Mislim da su ti ljudi koji šeruju nešto bez provere totalno tupavi, ne možeš ti da šeruješ sve na Internet jer imaš možda strinu u prijateljima. I onda kad šeruješ nešto, recimo o zdravlju, ona može da pogleda i da to bude netačno. I šta si onda uradio? Ništa", glasio je jedan od odgovora.

"U poslednje vreme manje vremena provodim na društvenim mrežama, ali vidim po nekim komentarima da se ljudi 'pale' i 'primaju' na razne stvari. Mislim da je to neodgovorno, pogotovo ako je ozbiljna tema u pitanju, a oni olako šeruju neistine i preuveličane stvari".

Asistent na odseku za Medijske studije na predmetu Internetsko novinarstvo, Zlatomir Gajić smatra da je veoma važno da se informacije provere, ali da se to na žalost danas sve manje radi.

"To je postmodernistički pristup čitavoj životnoj filozofiji. Više nije važna suština, sada je samo važno pakovanje forme i time su izgubljeni svi kriterijumi. Više od devedeset odsto svega je uglavnom neistina, a ono što je zaista, znaju samo oni koji su pisali.

To je prilično složen problem, jer se tiče psihologije mase. Ljudi reaguju spontano na svaki izazov koji im nude razne informacije, a mediji to prilično dobro koriste. Senzacionalizam se zapravo na tome zasniva, na spontanoj masovnoj reakciji koja će značiti da ste kao medij privukli pažnju na sebe. I vaš posao je sa velikim brojem klikova odrađen. Etičnost medija se izgubila, a demokratičnost dozvoljava da se svašta plasira", ističe Gajić

On mladima savetuje da misle svojom, a ne medijskom glavom i da porade na sopstvenom ukusu, jer kako kaže, samo je pitanje ukusa šta ćete vi da konzumirate. Sa druge strane, Aleksandar Reljić dodaje da neproveravanje informacija možda i jeste dovelo do toga da društvo bude površno.

"To nije pitanje samo naše sredine, već univerzalna stvar. Danas svaki podatak koji vam padne na pamet možete da nađete na Internetu i to je dovelo do neke vrste mentalne lenjosti i uljuljkivanja u sadržaje koji mogu da budu i ozbiljno opasni. A da ne pričam o tome da opasni ljudi vole takve stvari i da podmeću i spinuju a da su pritom svesni kako vrstu poluinformacije ili 'patke' šalju u etar", kaže Reljić.

Naš savet je da, ma koliko u žurbi bili, ipak odvojite vremena i proverite, odnosno, pročitate tekst koji želite da podelite sa drugima. Osobu koja će da klikne na vašu objavu očigledno interesuju vaše preporuke, pa se potrudite da ne izgubite kredibilitet zbog lenjosti.

Jelena Mijatović