Lifestyle / Web
Online odrastanje - borba ambicija i privatnosti
Deluje nam da je slatko i zabavno kada vidimo da roditelji postavljaju fotografije svoje dece na društvenim mrežama. Neki ponekad i preteruju u tome, nesvesni da na taj način stvaraju ogromnu onlajn bazu podataka i na neki način kreiraju "digitalni identitet" svoje dece. Međutim, da li je uopšte u redu da roditelji kreiraju svoju decu onlajn i da li je osoba koju su na taj način "stvorili" ono što stvarno jeste?
Nedavna studija u Velikoj Britaniji utvrdila je da roditelji u proseku obljavljuju oko 200 fotografija svoje dece ispod pet godina. To znači da će se dete na društvenim mrežama pojaviti na oko hiljadu fotografija pre svog petog rođendana.
Psihološkinja Danijela Čelebić kaže za Oradio da onlajn odrastanje, odnosno, odrastanje pod budnim okom javnosti sa sobom nosi ogromnu dozu očekivanja da se dete uklopi u socijalne norme i kalup društva u kome se nalazi. Ona smatra da u tom slučaju postoji ogroman prostor za ispoljavanje roditeljskih ambicija kakvo žele da im dete bude pa je često slika deteta u virtuelnom i stvarnom životu u disonanci.
"To dalje vodi ka tome da deca realno ne mogu da ispune očekivanja i osećaju da nisu dovoljno dobra. Trajne posledice se ogledaju u tome da dete nema svoju privatnost, što je u suštini jedan od osnovnih postulata današnjeg društva. Uklapanjem deteta u razne uloge ga zapravo sprečava da razvije sopstvenu individualnost što može ekstremno da vodi u neuroticizam, probleme sa identitetom, poremećaj ličnosti, izolaciju pa čak i u narcizam", kaže naša sagovornica.
Fejsbuk se nastao pre četrnaest godina. Zamislimo situaciju da su mladi roditelji u to vreme napravili naloge i počeli sa postavljanjem fotografija svoje dece. U tom slučaju, veliki deo javnosti mogao je da prati odrastanje njihove dece onlajn. Majka osamnaestogodišnjeg Igora Balaća deli njegove fotografije na svom Fejsbuk profilu. Igor kaže da je postavljanje fotografija na socijalne mreže donekle u redu, dok nije preterivanje i konstantno hvaljenje sopstvenom decom. Takođe, kako kaže, veoma je bitno da se ne vide lokacije gde ko živi zato što bi to moglo dovesti do mnogih neprijatnosti.
Da li je na tvoje odrastanje uticalo to što postoji baza podataka na Internetu, jer tvoja majka koristi Fejsbuk?
"Jeste, jer mi se nekoliko puta desilo da ljudi znaju ko sam i kako izgledam a da ih ja nikad u životu nisam video. A oni su mi rekli da su me videli na maminom Fejsu. To mi smeta, zato što moja mama ponekad postavi fotografije bez mog znanja a to je veoma neprijatno, pogotovo sad kad imam osamnaest godina", kaže Igor.
Igorova majka Dragana kaže da ne vidi ništa loše u deljenju fotografija dece na društvenim mrežama. Međutim, doživela je i negativne reakcije ljudi koji su komentarisali da se previše hvali svojom decom.
"Mogu da kačim šta hoću na svoj profil, zar ne? Zato što sam jako ponosna na svoju decu. Ćerka mi je na četvrtoj godini likovne akademije i očekujem od nje mnogo, a sin je četvrta godina Karlovačke gimnazije i od njega takođe očekujem isto. Mislim da to uopšte nije loše", smatra Dragana.
Evropske države se sve više bave ovim fenomenom. Nedavno je francuska vlada upozorila roditelje da ne stavljaju fotografije svoje dece na društvene mreže. Pod francuskim rigoroznim zakonima o privatnosti, roditelji bi se mogli suočiti sa kaznama do godinu dana zatvora ili sa novčanom kaznom od 45.000 eura ako budu osudjeni za objavljivanje intimnih detalja u vezi sa njihovom decom, bez njihovog pristanka. Ovaj novitet je moćna hrana za mozak i za razmišljanje o roditeljstvu za vreme postojeće Fejsbuk ere.
Tonski prilog poslušajte u plejeru.
Jelena Mijatović