Po mimovima se budućnost poznaje

Neko je tamo negde shvatio važnost mimova, u smislu lakoće korišćenja i upravo ih je zbog toga plasirao globalnoj populaciji koja ih je oberučke prihvatila. A da li ste se ikada zapitali zašto je to tako? Da li je u pitanju manjak vremena, koje je dovelo do potrebe za što lakšim i bržim komuniciranjem koje pružaju mimovi? Ili je u pitanju nešto drugo? Nešto drugo.

Photo: Naj lepši citati svecke književnosti

Dakle, šta je mim?

Ok, kao prvo, izgovara se "mim". Reč je prvi upotrebio biolog Richard Davkins u knjizi "Sebični gen" iz 1976. godine, i odnosi se na sve što se koristi za prenošenje ideje. U svojoj trenutnoj internet inkarnaciji, mim je slika koja je povezana sa specifičnom strukturom šale, praćena zamenjivim natpisom, na primer, slika čoveka koji sleže ramenima sa natpisom koji upućuje na nešto što bi vas moglo navesti da slegnete ramenima.

Kada je svet ušao u veliku finansijsku krizu, milenijalci koji su se zatekli u haosu pronašli su utočište na  jedinom mestu koje ih je razumelo: internetu. Kako se internet komunikacija razvijala logično je bilo da se to desi i sa sadržajem. I tako su nenametljivo, lagano, bez guranja nastali i mimovi.

Emisiju "O tome se priča" možete da poslušate u plejeru. 

U početku su mimovi sadržavali lagane teme poput mačaka, pasa i Čak Norisa. Ali kako su se ekonomski uslovi razvili, i globalni dijalog u vidu mimova se prilagodio tome. Mimovi su postajali sve više lični i čini se da su objedinili kolektivnu frustraciju koju su milenijalci osećali. Na neki način, njihova trivijalnost i humor otvorili su mogućnost razumevanja bez obzira na granice i političku podeljenost. Mimovi su pružili neobičnu vrstu zajednice,  gde se svi mogu poistovetiti jedni sa drugima. Za one koji ih stvaraju i dele, oni su postali više od samo pukog pokušaja duhovitosti. Naprotiv, oni su pružili gotovo trenutnu komunikaciju koja je pomogla ljudima da odagnaju svoje frustracije, sa bilo kog mesta u svetu, tako što će to podeliti sa svetskom zajednicom koja je tačno shvatila kroz šta njihovi kreatori prolaze.

Bojana Kovačević, jedna od adminki Fejsbuk stranice Ženska posla i Ovarijum, kaže da mimove uglavnom povezuje sa porukom koju nose.

"Mislim da je to njegova suština. Oblik i format je napredovao u odnosu na to koliko je internetska zajednica preuzela taj oblik komunikacije. Mislim da su mimovi svojevrsni grafiti na internetu, koji se mogu posmatrati u okviru nekog konteksta dok van njega ne moraju da budu jasni, ali kada su u kontekstu mogu prenositi veoma snažnu poruku", rekla je Bojana. 

Mimove je teško promašiti u današnjem društvu jer su preuzeli internet. Pojedinci komuniciraju kroz njih, što se drastično razlikuje od načina koji je bio dostupa pre mnogo godina. Internet mim je stekao novu upotrebu, postao je deo kulture u kojoj ljudi stalno stvaraju i stvoreno dele kroz šer. Mimovi su kolektivni proizvod koji je podložan promenama i može evoluirati tokom vremena. On nema nema jednog specifičnog autora i nema gotovog oblika. Bojana kaže da i sama stranica Ženska posla dosta motiviše ljude da prave svoje mimove.

"Da prenesu svoju poruku. Ok, postoje templejti koji poteknu sa Reddita ili nekih drugih platformi, a dok dođe do Fejsbuka već je potrošen materijal. Iako ima templejta, ne bih rekla da je prezasićen, ja to vidim kao neku evoluciju od onih starih mimova sa čiča glišama do drugih formata, jer su ovi prevaziđeni. Zanimljivo je to što ne postoji autorsko pravo koje bi reklo da je to konačan izgled mima i to je super, jer na taj način ljudi testiraju svoju kreativnost. Mim kao zabava i mim koji prenosi određenu poruku, kao na primer stranica Sve su to vještice kod kojih je format da svaki mim prenosi određenu poruku i oni time rade fantastičan posao", rekla je naša sagovornica.

Bojana je najavila i tribinu na temu mimova, koja će biti održana 16. maja KC Labu.

"Ono što je primetno i o čemu ćemo da pričamo na tribini 'Mimologija' jeste povezanost mimova i mentalnog zdravlja. U psihologiji se to zove smeh pod vešalima, a u pitanju je stanje depresije ili anksioznosti koje se pretvara u komični format. Kada pravimo mimove koji obrađuju određenu temu depresije, anksioznosti i drugih mentalnih stanja, da li na taj način činimo medveđu uslugu sebi i drugima jer stavljamo nešto u kontekst humora i to postaje smeh pod vešalima, a ne zapravo svest o tome da je to problem i da treba da se reši", kaže Bojana.

Internet jezik, uopšte, postao je dominantan oblik diskursa, mimovi pogotovo. Veoma je zanimljivo to da će jedan mim sa biti protumačen identično na bilo kojoj tački kugle zemaljske. Svako ko gleda određeni mim, razume upravo ono što on pokušava da prikaže, što je upravo i njegova poenta.

Mimovi su način našeg društva da podele misli, osećanja, humor i uopšte ideje. Oni su tako intrigantni zato što se publika poistovećuje s njima. Oni su novi vid komunikacije koji samo nastavlja da raste, svidelo se to nama ili ne.

J. Mijatović