Društvo
Vojvođanske šume kao ugrožena vrsta
Vojvodina je najmanje šumovita regija Evrope. Novca za pošumljavanje ima, ali ono ipak izostaje jer ne postoji volja da se poljoprivredno zemljište prenameni u šumsko zbog instant profita, iako bi na duže staze, zemljište pod šumom doprinelo povećanju prinosa poljoprivrednog zemljišta. Mreža “Pošumimo Vojvodinu” istraživala je kako se planira i finansira pošumljavanje i pokrenula peticiju za izmenu nekoliko Zakona kako bi se planiranje poboljšalo.
Foto: Pixabay
U Vojvodini trenutno ima između 140 i 150 hiljada hektara šuma, što je oko sedam odsto njene ukupne teritorije. Međutim, te šume nisu po Vojvodini ravnomerno raspoređene. Najviše ih je u južnim i zapadnim delovima pokrajine, pre svega oko Fruške gore, zatim su tu sremsko-bosutske šume, Deliblatska peščara, Vršačke planine, Gornje Podunavlje, Subotičko-horgoška peščara, Koviljsko-petrovaradinski rit i šume uz tokove velikih reka.
Kada se izuzmu ovi veliki kompleksi, oko 80 odsto Vojvodine je skoro potpuno bez šuma, sa šumovitošću ispod tri promila.
"U poređenju sa nekim međunarodnim standardima, optimalna pošumljenost bi trebalo da bude negde oko 14 odsto tako da Vojvodini trenutno nedostaje oko 170 hiljada hektara novih šuma, što je više nego dvostruko više nego što ih sada imamo. Da napravim plastično poređenje, to je pojas širine 17 i dužine 100 kilometara, dakle od Subotice do Novog Sada, to je ono što nam nedostaje da bismo došli do optimalne šumovitosti”, za O radio objašnjava Dejan Maksimović iz ekološkog centra Stanište koji je deo mreže “Pošumimo Vojvodinu”.
Foto: Pixabay
Dejan ističe da šuma nije skup stabala, već složen eko sistem koji bi trebalo da obezbedi i prostor i uslove za život brojnim organizmima. U tom smislu, šume ne mogu da budu jednolične. Moramo voditi računa da te šume budu ekološki prihvatljive, da budu raznovrsne kako bi organizmima koji tu žive obezbedile sve što im je potrebno. Na žalost, tu činjenicu mnogi već dugo zanemaruju.
"Ono što smo imali kao jedan nepovoljan proces u poslednjih i više od 50 godina, jeste to šmo smo zarad potreba drvne industrije zamenili autohtone stare šume uzduž velikih vojvođanskih reka. To smo posekli i na njihovo mesto posadili plantaže najčešće klonskih vrsta, odnosno, jednolične šume koje u ekološkom smislu nisu onoliko vredne kao što bi trebalo da budu stare autohtone šume", kaže Maksimović.
Vrlo često se u našem društvu zanemaruju sve druge funkcije šuma osim proizvodnih. Ono što se od šume može dobiti to je uglavnom drvna građa i to se gleda kao nešto što je benefit šuma, objasnio nam je Dejan. Međutim, šume nam pružaju čitav niz takozvanih ekosistemskih usluga bez kojih trpimo velike štete i bez kojih ne možemo da opstanemo. Pre svega, šume pozitivno utiču na smanjenje rizika od poplava i od suša. Utiču pozitivno na poljoprivredu, vezuju tlo i sprečavaju eroziju koja nastaje delovanjem vetra, a povoljno deluju na kvalitet zemljišta, na prinose. Deluju pozitivno na duhovno i na fizičko zdravlje ljudi i privredu i poljoprivredu.
Dejan kaže da mreža "Pošumimo Vojvodinu" nije uspela da pronađe podatak o tome koliko Vojvodina trpi štete usled nedostatka šuma, ali sa sigurnošću tvrdi da se ove štete mogu meriti desetinama miliona evra godišnje. To su štete koje su nastale zbog suša, zbog poplava, zbog smanjenih prinosa, kao i zbog narušenog zdravlja.
Foto: Facebook/Odbranimo šume Fruške gore
Najveći deo novca dobija se od naknade za seču šuma i on odlazi u pokrajinski i opštinski budžet. Trebalo bi da se koristi kroz pokrajinske i lokalne Fondove za šume, ali ta sredstva ili ostaju nepotrošena pa se preraspoređuju na drudge budžetske troškove ili se u velikoj meri koriste za izgradnju šumskih puteva, što je u osnovi aktivnost dalje eksploatacije šuma. Dakle osnovni problem nije nedostatak novca, jer i kada ga ima on se ne koristi za pošumljavanje, ili se to dešava vrlo retko.
OBRATI PAŽNJU
Problem leži u tome što opštine uglavnom nemaju višegodišnji plan pošumljavanja, a takođe nisu ni spremne da se odreknu dela poljoprivrednog zemljišta koje daju u zakup, kako bi ono bilo pošumljeno.
Postoji podatak da je još za vreme vladavine Marije Terezije na ovim prostorima uz svaki novi put sađena i nova šuma. Dakle, ljudi su pre skoro dvesta godina shvatali koliki je značaj šuma, a danas nemamo taj senzibilitet. Dejan smatra da se društvo promenilo iz korena.
“Naše društvo je fokusirano na lične koristi, sada, ovog momenta. Kao društvo nemamo način razmišljanja koji bi nas doveo dotle da razmišljamo šta će biti za 50 ili 100 godina ili kako će da žive neki ljudi posle nas. Mi smo fokusirani na to da ovog momenta MI dobijemo korist od nečega što radimo, bez racionalnog sagledavanja da li će to ostaviti posledice na buduće ljude. I nismo jedini kao društvo koje se fokusiralo na to. Vidimo i da veći deo čovečanstva ima upravo takav način razmišljanja, kada želite što pre da imate neku korist tu nema mesta razmišljanju o tome da se jednog dela zarade odreknete kako bi neko drugi posle vas mogao da ima normalne uslove života”, smatra Dejan.
Upravo u tom kontekstu ljudi zanemaruju činjenicu da su šume neophodne i za razvoj poljoprivrede, jer im u ovom trenutku poljoprivredno zemljište donosi više koristi od šumskog i ne žele da ga se odreknu. Zbog toga Dejan i smatra da drugačiji način razmišljanja mora da dođe sa vrha, od vlasti, odnosno Zakona.
Foto: Facebook/Odbranimo šume Fruške gore
Mreža "Pošumimo Vojvodinu" pokrenula je peticiju kojom predlažu izmene pojedinih zakona kako bi na taj način, dakle rešavanjem problema administrativno-pravne prirode, došla do rešenja za slabu pošumljenost Vojvodine.
“Pre svega tražimo da se izmenama Zakona o šumama lokalne samouprave obavežu na to da moraju da imaju višegodišnje programe pošumljavanja. Kroz izradu tih programa rešili bi se svi oni problemi koji pošumljavanje onemogućavaju. Drugi zahtev peticije koju imamo je Izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu gde bi se opštine obavezale da jedan deo poljoprivrednog zemljišta izdvoje za pošumljavanje i za podizanje poljozaštitnih pojaseva. Takođe, tražimo izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu izmenu Odredbe koja se tiče pripadnosti prihoda od zakupa poljoprivrednog zemljišta tako da veći postotak odlazi u pokrajinski budžet. Treći zahtev jeste da se izmenama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ukine Naknada za promenu namene zemljišta iz poljoprivrednog u šumsko", navodi Dejan Maksimović.
Peticija se potpisuje u čitavoj Vojvodini, a Dejan kaže da su za sada uspeli da pronađu dobrovoljce u tridesetak opština. Cilj je da se sakupi deset hiljada potpisa, a da se zatim zahtevi predaju i republičkoj i pokrajinskoj skupštini. Ipak i Dejanu je jasno da se rešenje ne krije samo u Zakonima.
"Jasno je da je problem sa pošumljavanjem administrativno-pravne prirode, ali nije samo administrativni i nije samo pravni. Mi možemo izmeniti zakone, ali to nama još uvek ne garantuje da ćemo doći do veće šumovitosti, upravo zato što naše društvo ne vrednuje dovoljno šume i moramo raditi na tom segmentu kako bismo izbegli mogućnost da zakone promenimo i da oni budu bolji nego što jesu, a da se onda na kraju opet ne sprovode i da opet ne dođemo do šuma, zato što nismo otklonili vrednosne razloge koji onemogućavaju i sprečavaju pošumljavanje”, zaključuje Maksimović.
Više o ovoj temi, istraživanju i zahtevima mreže “Pošumimo Vojvodinu” poslušajte u emisiji Eko linija:
Alma Kovčić
