Društvo / Obrazovanje
Razumemo li se i bez reči?
Nije novina da je komunikacija slikom/videom odavno postala normalna, uobičajena i poželjna. Dokaz tome je i ekspanzija i popularnost TikToka, ali i video formata generalno. Sve češća pojava sa brzinom razmene informacija koje su nam donele društvene mreže je i komuniciranje bez reči. Možemo da se razumemo bez i jednog upotrebljenog slova. Tu su emodžiji, gifovi, mimovi, stikeri, reakcije, lajkovi i mnogo šta drugo. Postavlja se pitanje koliko se zapravo razumemo i kakav je kvalitet takve komunikacije?
U osnovi komunikacije je razmena informacija između onog ko šalje i onog ko prima informaciju. Nekako se podrazumeva da nas taj neko sluša i razume i da je informaciju shvatio baš onako kako smo mi zamislili da se ona razume. Često, to nije baš tako. Zaboravlja se na kontekst koji je vrlo važan, a koji može izostati u onlajn komunikaciji bez reči.
Ekspert za digitalne komunikacije Nikola Ristić naglašava da je važno da znamo gde je kojoj komunikaciji mesto i kada je šta prikladno koristiti.
"Naravno da je u nekim privatnim krugovima ovakav vid komunikacije dobrodošao, dok u poslovnom okruženju ili u komunikaciji sa profesorima nije mesto za mimove i tome slično. Čak i kod neformalne komunikacije, važno je da obe strane budu na istom nivou što se tiče značenja simbola ili sadržaja koji se šalje. Imamo neki mim koji jednoj strani može biti izuzetno smešan, dok drugu stranu može i povrediti zbog nekih različitih iskustava i tumačenja tog sadržaja. Zato je jako važno da obe strane budu svesne da određene stvari ne znače svima isto. Verujem da to mladima danas ne predstavlja veliki problem, jer je u pitanju neformalno komuniciranje", objašnjava Nikola.
Milan Damjanović kaže da su emodžiji rezervisani za formalniju komunikaciju, a gifovi za šalu i zabavu.
"Emodžije koristim kada se dopisujem sa nekim koga ne poznajem toliko dobro, pa da se razbije formalnost i unese neka emocija. Što se tiče mimova i gifova, njih definitivno češće koristim, pogotovo sa drugarima jer to je neki naš vid humora. Kroz to smo ga i izgradili, a gifovima pojačavam intenzitet neke fore. Uglavnom sve to radimo iz zabave, baš kako treba da bude i ne vidim da to odmaže našim komunikacionim veštinama", tvrdi Milan.
Sociološkinja Lola Paunović kaže da se kultura komuniciranja na društvenim mrežama odražava i na komunikaciju u stvarnom svetu.
"Dosta referenci se prenosi. Na primer, kada je neko zbunjen ili nešto ne razume, referenca je mim sa ženom koja liči na Džuliju Roberts i trouglovima iznad glave. Neko može da se oseti neprihvaćeno zato što ne razume odakle te reference dolaze. Ta komunikacija može i da spoji ljude kada razumeju referencu, a može i da ih odvoji, u suprotnom. To je osećaj pripadnosti. To je ta in group, out of group teorija koja označava da ljude bliske sebi prihvataš u svoj krug, a ljude koje ne razumeš i koji nisu slični tebi odstranjuješ. To može i u komunikaciji da se desi", ističe Lola.
OBRATI PAŽNJU
Ana Jovanovski kaže da često korsiti mimove, reakcije i gifove, kako u privatnoj sferi, tako i u poslovnoj.
"Smatram da je to jako važno i da može dobro da utiče na ljude kojima šaljem poruku. Nije mi se nikada desio neki nesporazum zato što nisam koristila reči. Uglavnom koristim i reči i smajlije da nekako prikažu neko moje osećanje. Postoji jedan smajli koji mi deluje kao da je uvek ljut. To je onaj običan. Nekako nisam sigurna da li je osoba ljuta ili samo tako piše ili šta se radi. Mislim da emodžiji mogu da pomognu našim komunikacijskim veštinama dosta, kao i mimovi, ali takođe ne bi trebalo da skroz izgubimo reči", kaže Ana.
Istraživačica saradnica na filozofskom fakultetu u Novom Sadu i psihološkinja Vojana Obradović kaže da je za internet komunikaciju specifično to što, na primer, kada nam dođe neka poruka imamo vremena da je pročitamo, da razmislimo i smislimo odgovor.
"Neko ko nam šalje tu poruku ne vidi našu inicijalnu reakciju, ne vidi našu facu, naše ekspresije i imamo pod kontrolom šta ćemo da pokažemo u odgovoru toj osobi na poruku. Tako je i što se tiče neke druge komunikacije - reakcija, lajkova i slično. Primetno je da su velike individualne razlike u tome kako će ko da reaguje na određeni negativni ili pozitivni komentar. Bitno je da imamo u vidu da su mladi koji danas odrastaju i koji su najveći procenat korisnika na društvenim mrežama integrisani u digitalni svet", kaže Vojana.
Važno je da skrenemo pažnju i na razgovor licem u lice, kako kaže Vojana.
"On je ključan za naše odnose i za razvoj i kapacitet za empatiju. Ono što je primetno i što su istraživanja pokazala, jeste da mladi koji su odrastali sa društvenim mrežama imaju problem u realnosti, kada dođe do nestrukturisanih razgovora. Tada nemaju to vreme koje im je potrebno da smisle i da razmisle o odgovoru", ističe ona i dodaje da ne treba nikako da umanjujemo važnost i stvarnost online sveta.
"Postoje neke pretpostavke i teroije i autori koji govore o tome da određene motive, koji nisu zadovoljeni u svakodnevnim socijalnim interakcijama, osobe teže da ostvare putem interneta i društvenih mreža. To je socijalni kontekst gde oni dožive da će im to biti omogućeno. Autori kreiraju pojam koji nazivaju stvaran ja i oni samo razlikuju kontekst gde se on realizuje, da li u oflajn ili u online svetu", zaključuje Vojana.
Nove tehnologije su nam donele mnogo mogućnosti i pomogle nam višestruko. Donele su i rizike, što se tiče komunikacije, sigurno je da smo napredovali i da smo proširili načine putem kojih se razumemo. Važno je da ne zaboravimo da je realnost i van online sveta, gde je i te kako bitno da možemo da komuniciramo, slušamo i reagujemo.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
J. Božić
Foto: Canva.com
