Gejming zajednice zbližavaju ljude tokom pandemije

Pandemija koronavirusa u kojoj se već više od godinu dana nalazimo, pokazala se, pored svega drugog, kao savršeno okruženje u kome gejmeri mogu da stvaraju svoje zajednice u i oko video igara. To više nije samo igranje sa nekoliko ljudi kako bi se ostvario zajednički cilj, već je to proces u kome se sklapaju istinska prijteljstva. Socijalizaciju koja je mnogima nedostajala tokom pandemije, gejmeri su uspeli da nadomeste. I to ne samo oni iskusni, već i početnici. Kada su krenula zaključavanja, karantini i izolacije, kompjuteri i moblini telefoni postali su nam najbolji drugari. A sa njima i video igre.

Teoretičar video igara Manojlo Maravić kaže da su video igre veoma značajne pri ispunjavanju ljudskih potreba za socijalizacijom. Prema njegovim rečima, još prvi teoretičari video igara uvideli su da se kulturni i socijalni odnosi započinju putem određenih pravila koja se uspostavljaju u zajednici. Ta pravila su za video igre veoma značajna.

"Što se tiče onlajn zajednica, one postoje dugo, još od sedamdesetih godina. Tada su postojale tekstualne uloge i avanture, već tada su se stvarale zajednice igrača. Sa sveprisutnošću interneta dolazi do širenja online igranja i distribucije, kao i do razvoja specifičnih žanrova koji se odnose na masivne role play igre. Sada je to na još većem tehnološkom nivou, mogu da dele zajednički virtuelni prostor gde god se nalazili. To je posebno primetno u situaciji kovid pandemije. Svetska zdravstvena organizacija je preporučila igranje video igara i to svega godinu ili dve nakon što je uvrstila poremećaj onlajn igranja kao neku vrstu bihevijorlane zavisnosti. Sada se zdravstvena politika promenila, postalo je itekako prihvatljivo da se ljudska potreba za socijalizacijom, usled pandemije, održava u i oko video igara. SZO je sa velikim kompanijama pokrenula akciju 'Play apart together' kako bi ljudima predočili važnost toga da ostanu kod kuće, ali da održe socijalne odnose", ističe Manojlo.

On dodaje i da uzrasna granica nije određena i definisana.

"Igraju ih mala deca koja idu u vrtić, a imamo i starije ljude, domaćice. Konkretno, imamo igre čija su ciljna grupa američke domaćice sredovečnih godina. Naravno, imamo i hardcore gejmere, gde se radi o gejming kulturama. Tu se podrazumevaju odnosi koji se zasnivaju na određenim vrednostima, pravilima i zajedničkom udruživanju. To je prostor gde se socijalni odnosi iz fizičkog sveta preslikavaju u virtuelni svet. S tim što virtuelni svet dopušta eksperimentisanje sa identitetom", kaže Manojlo.

Gejmer Aleksandar Bugarin kaže da gejming zajednica ima više strana.

"Ima tu pozitivnu stranu što za bilo koji problem, za bilo koju stvar, možeš da se obratiš svom komjunitiju i rado će ti pomoći. Opet može da bude neverovatno toksičan, ali to je više tokom igre. Postoje ljudi koji neki svoj životni bes i agoniju vole da proguraju kroz igru. Tada možeš da dobiješ i preteće poruke ako si ubio nečijeg izmišljenog karaktera. Mislim da treba povući granicu između igre i stvarnosti. Onlajn zajednica je meni zanimljiva jer mogu da se spojim sa svojim prijateljima, da pričamo dok igramo, da se zezamo, a svi imamo taj neki zajednički cilj. Kada biram saigrače, biram ljude koji se ne 'zapale' jako lako, koji su opušteni, a znaju da igraju i znaju da se ponašaju", kaže Aleksandar i dodaje da mu je gejming pomogao tokom pandemije.

"U trenutku u kome se svet raspada, gde sam pshički loše, drugar iz srednje mi se javlja, skida Call of Duty, ima ekipu, ja sam svaki dan živeo za tih osam sati u kojima se skupimo i pričamo o tome šta nam se (ne)dešava u životu. Za mene su igre umetnost, često nisu samo zabavne i lepe, nose i neki cilj i neku poentu", naglašava Aleksandar.

Sociološkinja Kristina Dorić, sa druge strane, navodi da igre vrlo lako stvaraju određenu zavisnost koja utiče na kvalitet društvenih veza u relnom svetu i u normalnim uslovima, pogotovo u vreme pandemije.

"Ne bih rekla da je pandemija prouzrokovala toliku posvećenost igranju igara, ali je definitivno produbila ovaj fenomen i stvorila nove gejmere, a stare još više privukla. Igre su uzbudljive, stalno se nešto dešava i vreme u takvom okruženju brzo prolazi, naročito u periodu policijskog časa. Ljudi imaju potrebu za zajednicom i ako je nije moguće stvoriti uživo, oni će je stvarati virtuelno. Neko ko nije gejmer teško da može da razume toliku strast prema igrama i upravo to nerazumevanje stvara nova prijateljstva u virtuelnoj zajednici, koja često prerastaju u oflajn prijateljstva. Sasvim je normalno da se ljudi umrežavaju preko interneta u potrazi za društvenim interakcijama. Zbog toga ne treba da nas čudi što se ljudi zbližavaju, putem recimo ljubavi prema video igrama", kaže Kristina.

Evo šta naši mladi sagovornici kažu na temu socijalizacije putem video igara.

Ne igram nikakve video ili onlajn igre jer nemam vremena da bih se posvetio tome, a ni jedna mi nije privukla toliku pažnju da bih nešto drugo žrtvovao. Mislim da se ljudi priključuju onlajn zajednicama zbog osećaja pripadnosti koji dobiju među ljudima koji vole stvari kao i oni. Na kraju krajeva, postoje ljudi koji lakše stiču takva prijateljstva, nego uživo.

Sećam se da sam igrala Sims, Call of Duty, GTA vice city, to mi je bilo intersantno. Pretpostavljam da se mladi interesuju za to jer im je komunikacija na društvenim mrežama postala dosadana, a ovako je nadograđujemo. S obzirom na pandemiju, mislim da je to ok način za socijalizaciju.

Nemam mnogo isksutva u onlajn igranju igara. Kada sam bio mali internet nije bio toliko moćan i razvijen. Igrao sam evenualno protiv računara ili se okupimo pa igramo zajedno. Ostao sam fan toga da smo zajedno prostoriji pa mi je jači i takmičarski duh. To živo isksutvo nadmetanja ne može da zameni onlajn.

Psiholog Ilija Milovanović kaže da većina istraživanja govori da se sve potrebe koje se zadovoljavaju kroz onlajn svet igara, zadovoljavaju i kroz druge socijalne kontakte u onlajn svetu i van njega.

"Istraživanja govore da je većina mladih koji su članovi zajednica fokusiranih na online igre, zadovoljna i stvarnim socijalnim životom. Druga kažu da manji, ali značajan broj, nije zadovoiljan svojim socijalnim životom i zato se okreću onlajn svetu. Ono što je važno je da je manji broj mladih u takvim zajednicama, jer mogu da stvore virtuelni self. To je ono kako mi sebe opažamo, kako nas drugi vide. Kada govorimo o virtuelnom selfu on je zančajno drugačiji od realnosti. Taj broj mladih ima određeni vid problema sa stupanjem u socijalnu interakciju u realnom svetu. Onda im ta zajednička interesovanja u igrama omogućavaju da stvore sliku onako kako bi voleli da ih ostali vide. Socijalni život je važna komponenta našeg psihološkog stanja. Važno je da imamo na koga da se oslonimo, da se družimo. Tu postoji nekoliko rizika. Jedan od njih je stvaranje tog virtuelnog selfa koji je različit od nas u realnosti. Drugi je što mnogi mladi teže i da se upoznaju sa ljudima iz onlajn sveta. To nije problem ukoliko poznajete osobu koja se nalazi iza ekrana. Mladi treba da budu oprezni u vezi sa time kome daju podatke, kome otkrivaju identitet i da što realnije prikažu sebe u adekvatnoj dozi koja će učiniti i da se u onlajn zajednici osećaju prihvaćeno, ali i da se ne izlažu zlouptrebi identiteta", naglašava Ilija

Kako kažu naši sagovornici, zajednice u onlajn video igrama imaju velike prednosti i mnogima su pomogle da se socijalizuju tokom pandemije, ali ipak ostavite prostora i za bezbednost i sigurnost. I pažljivo birajte saigrače. 

Celu emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:

J. Božić

Foto: Pixabay.com