Svirke: čekanje me strašno zamara

A ne, ne nije Bajagina "Tamara" već ono što te dovodi do ludila. Čekanje. Ispadne na kraju da se na to svodi život. Večito nešto čekaš. A zašto? Pa, zato što neko ili nešto kasni, bilo da je hrana u pitanju, voz, a ponajviše ljudi. U ovom tekstu fokusiram se isključivo na ljude koji kasne na svirke, a kvazi podržavaju muzičku scenu. A to tako nije prokleto kul.  

Kultura kašnjenja se ustalila i učaurila kod nas i maltene nas prati u svakom segmentu života, pa tako i na kašnjenje publike na svirke. Pevač benda dreDDup i organizator svirki "Crime scene" kolektiva Mihajlo Obrenov kaže da organizuje svirke od 2002. godine.

"Pre pojave Majspejsa i Fejsbuka nekako smo uvek držali do tih satnica, čak je to pisalo i na plakatima. Međutim, tada je već bio problem jer ljudi jednostavno očekuju da svirka počne od deset pa nadalje, čak i da ima grupna svirka od deset bendova, oni dolaze tek oko deset.

Od pojave Majspejsa i Fejsbuka u zaglavlju iventa uvek stoji satnica, a mene iskreno jako nervira što ljudi čak to i ne pogledaju nego stalno dobijam neka potpitanja kad počinje koji bend, šta, gde i uglavnom i dalje dolaze oko deset", kaže nam Mihajlo i dodaje da se bendovi nekada čak prilagođavaju publici i čekaju da se klub napuni

"Što se tiče koncerata gde su jedan ili dva benda u pitanju, gledamo uvek da, od deset do pola jedanaest najkasnije, počne program jer inače publike nema. Sad, ja ne znam šta je problem ali to je očigledno već odavno, od devedesetih, jer tako su naučeni ljudi. S druge strane, kada idemo u inostranstvo na koncerte, ako piše da je u osam ili sedam sati - koncert počinje tačno na vreme, kašnjenje je eventualno pet minuta. E sad, valjda smo nekulturni kao grad, ne znam...ili ne umemo da čitamo ako lepo piše na plakatu ili na iventu na Fejsbuku."

Ko tu koga poštuje?

"Znaš šta je najveći problem? Mi radimo Scena fest koji uključuje, na primer, deset bendova. Imamo mi satnicu i sve, a tu obično dođe do nekog tehničkog problema, negde nekom nešto crkne, pa se sve za deset minuta pomeri, pa je to onda i 15, i 20 minuta, pa na kraju sve kasni i onda jednostavno poslednji bend ne može da stigne da svira, a klub radi do pola dva recimo. I to je najveći problem.

Kad bi ljudi dolazili ranije, odnosno na vreme, ili kada bi sve krenulo ranije sve bi stiglo da se uradi kako treba. Čak ni bendovi nemaju obzira prema drugim bendovima koji nastupaju posle njih, oni su kao, "ajde neko će skratiti svoj nastup pet minuta, pa kao neko će stići da odsvira. Ali neki su jako bezobrazni", otkriva Obrenov.

Sociolog Bojan Panaotović objašnjava da kultura i civilizacije u kojima postoji razvijeniji osećaji, načela i principi za poštovanje sopstvenog i tuđeg vremena, vode mnogo više računa o preciznosti ne samo kada je reč o poslovnim i profesionalnim sastancima već i privatnim.

"Kod nas postoji jedno kulturološko i civilizacijsko nasleđe da se stvari shvataju olako, da za sve ima vremena, da što možeš danas bolje ostavi za sutra. I ukoliko želimo da iskoračimo ka tom liberalnom kapitalizmu, tržišnoj privredi, poštovanju institucija, zakona, uopšte da idemo napred u korak sa vremenom i svetskim procesima, moraćemo te navike da menjamo i da mnogo više poštujemo vreme.

Ljudi koji ne dolaze na vreme imaju različite razloge, a o tome postoje različite sociološke i psihološke teorije. Različiti su uzroci kašnjenja, od pasivno-agresivnog poremećaja ličnosti pa do niza drugih uzroka."

A šta kada svirka počne, a publika stoji ispred kluba? Bukvalno, da ih moliš da uđu, isprate svirku i da se manu toga da je pivo za 50 ili koliko već dinara skuplje nego na ulici, a pritom su platili kartu. O tome Mihajlo Obrenov kaže:

"E, to je već totalno ponižavanje bendova i organizatora i svega. Ti njih moliš da izađu iz stana da se provedu. Onda oni dođu i stoje ispred i sad ti treba da ih zamoliš da ipak i uđu unutra. Mislim, meni je to potpuno stupidno. Treba nekoga iznajmiti da deli šamare (smeh) definitivno. Stvarno je bezobrazluk, em se ne dešava ništa u gradu i onda kada se stvarno nešto desi i ti svima javiš „'ajde dođite biće super bend iz Italije, Nemačke, biće odlično, ludilo“, dođe 20 ljudi koji su tu od početka otprilike.

A ovi ostali dođu, pa se raspričaju ispred kluba sa nekim i propuste celu svirku. Ili izgovori tipa unutra je zagušljivo - pa, ma nemoj, na pank svirci je zagušljivo (smeh) - ma hajde! Delimo zeka papuče na ulazu i gumene bombone da im bude super."

Sandra Savić iz benda VI čulo kaže da je kašnjenje nepoštovanje tuđeg, a i sopstvenog vremena.

"Na svirke nisam kasnila nikad, uglavnom dolazim ranije, šta god da je u pitanju. Pogotovo kad su moje svirke, uvek sam tu bar dva, tri sata pre samog početka zbog tonske, stimanja, opuštanja. Ne volim kad je navrat - nanos i na svoju ruku.

A ljudi kasne, ali nekako sam do sad imala sreće da budem u grupama sa ljudima koji su korektni, pa nisam imala direktan kontakt sa onima koji bi nam promenili planove zbog svojih "akademskih dva sata." Ali iz razgovora sa drugima, kasne ljudi, uglavnom je to i osnov za izvesne razmirice u bendovima, dodatna tenzija, samim tim i loša energija."

Pojava gajenja (ne)kulture kašnjenja iako smo i sami revoltirani kada neko ne poštuje naše vreme je nešto što se teško iskorenjuje. A anketa potvrđuje da ipak ima i onih koji poštuju rokove.

Marjena Mudroh

"Ne kasnim na svirke sem u izuzetnim situacijama kada nastupa više bendova, a neki od prvih želim da preskočim. Mada, zanimljivo je to da ako svirka počinje u 22, a ja dođem u "neće početi pre pola jedanaest" i dalje smatram da nisam zakasnila jer svirka kasni (smeh)."

 Andrea Diklić

"Ranije kada sam išla na svirke nikada nisam kasnila, dolazili smo i ranije pa smo bili ispred. Ne znam zašto ljudi kasne, verovatno zbog toga što i bendovi kasne i sve počinje recimo sat, sat i po posle termina."

 Stanislav Mudroh

"Pa, kasnio sam samo kada sam imao neke idiotske neplanirane ispade trećih lica. Neplanirana skretanja sa planirane rute, ili ako me ispali neko. Kasnim zbog buseva, kada je loša veza. Ako je nešto bitno uglavnom uvek stižem na vreme."

 Dunja Đorđević

"Uglavnom, mrzim kada neko kasno zato što prva retko kasnim i mislim da je to nepoštovanje tuđeg vremena. Kasnila sam jedino ako neko sa kim idem kasni, inače retko. Plus, ako mi se neki bend ne sluša pa ga nonšalantno preskočim pa dođem na sledeci. Ali ne volim da kasnim na svirke, ne želim pesmu koju volim da preskocim (smeh)."

Za kraj evo i prvaka u kašnjenju. Dragan Torbica sa prigodnom pesmom iz serijala "Državni posao" koji se emituje na RTV-u.

Jelena Mijatović