Izgledaj dobro čak i kada se uspavaš

Sve počinje paničnim ustajanjem iz kreveta i psovanjem odluka koje smo doneli prethodno veče i prethodni dan i prethodne godine i ceo ŽIVOT i onda postepeno kreće čuvenih pet stadijuma... Spremanja ujutro.

Koliko ste se puta uspavali, imali desetak minuta da se spremite i izuzetnu želju da izgledate normalno na vašem odredištu? Verovatno mnogo. Međutim, ne brinite, u dugogodišnjoj karijeri kašnjenja i spremanja na brzinu, došla sam do nekog zaključka.

Sve počinje paničnim ustajanjem iz kreveta i psovanjem svake odluke koju sam donela prethodno veče i prethodni dan i prethodne godine i ceo ŽIVOT i onda postepeno kreće čuvenih 5 stadijuma... Spremanja ujutro.

Prvo stupa poricanje: "Ma, stići ću da se istuširam i operem kosu i osušim je i obučem se i našminkam za... (sanjivo gledam na sat) PET MINUTA???? Ma šta, stići ću, pa to je dosta vremena, pet puta šezdeset sekundi, maaaaaaatori, za to vreme mogu obići pola Pariza, da hoću."

Rezultat: pod tušem perem zube jednom rukom, dok drugom šamponiram kosu, a jednu po jednu nogu pokušavam da provučem kroz nogavice i obujem čarape i cipele. Istovremeno.

Sledeći je bes: "NISAM OVO ZASLUŽILA ALI KAKO SAM MOGLA DA DOZVOLIM SEBI DA SE USPAVAM MRZIM SEBE MRZIM CEO SVET MRZIM VREME ZAŠTO VREME UOPŠTE POSTOJI MISLIM IOVAKO JE NEKO JEDNOM REKAO DA JE VREME SAMO KONCEPT I DA ZAPRAVO NE POSTOJI ZAŠTO ONDA NE MOGU KONCEPTUALNO DA ODEM GOLA NA FAKULTET JER NE MOGU DA STIGNEM DA SMISLIM DOSTOJAN AUTFIT ZA DANAŠNJI DAN MRZIM ODEĆU MRZIM ŠTO MI TREBA SAN DA PREŽIVIM MRZIM ŠTO SAM DO TRI UJUTRO GLEDALA PARKS & RECREATION"

Rezultat: u ovom momentu pokušavam da stavim ajlajner ali mi drhti ruka od besa, pa to rezultuje prilično atraktivnim izgledom koji volim da zovem "dete pande i Toma Jorka".

Posle toga sledi pregovaranje: "Da samo nisam ostala budna do tri ujutro kako bih gledala seriju... Sada ne bih proširila iovako neupotrebljivo znanje iz pop kulture, ali probudila bih se ranije."

Rezultat: pokušavam sebe da nateram da osetim krivicu zbog očigledno pogrešnih i neodgovornih životnih odluka, ali mi ne ide.

Depresija nastupa posle toga: "A šta ako sretnem nekog bitnog danas? Ili još gore, nekog lepog, a izgledam kao pregaženi cirkus? Onda će me zauvek pamtiti kao osobu koja loše izgleda i onda ću zauvek ostati sama i bez prijatelja, jer ko u svom društvu želi osobu koja izgleda kao pregaženi cirkus... Kakav sam ja promašaj od čoveka."

Rezultat: razmišljala sam o svojoj tužnoj sudbini dok sam vezivala pertle, što znači da kasnim dodatnih deset minuta.

Na kraju dolazi prihvatanje: (gleda se u ogledalu pre nego što izađe iz stana) "Znaš šta? Baš te briga što si se uspavala i što sada izgledaš grozno. Baš te briga što si tek sad primetila da imaš fleku od paste za zube na majici. Baš te briga što si obula dve različite čarape jer nisi imala vremena da nađeš iste. Baš. Te. Briga. Bitno je kakva si osoba iznutra, je l' tako? Tako je."

Rezultat: puštam neku pop pesmu koja čini da se osećam dobro u u svojoj koži (primer: "Don't Cha"  Pussycat Dolls) i izađem iz stana osećajući se kao milion dolara, iako realno izgledam kao deset dinara koje zaboraviš da izvadiš iz džepa kada staviš farmerke na pranje.

Zaključak: ne postoji način da se dostojno spremiš za kratko vreme. Ili se pomiri sa sudbinom i nemoj ni pokušavati da izgledaš sređeno ili dostojanstveno kasni tamo gde treba da budeš.

Sofija Balać