Lifestyle / Putovanja
Tamo gde su se zamrzli istorija i priroda
Svalbard ili Špicberška ostrva naziv je za grupu ostrva u Arktičkom okeanu, bukvalno negde na pola puta između Norveške i Arktika, tj. Severnog pola. Glavni grad, Longerbjern, ima oko 2.000 stanovnika. To je zemlja polarnih medveda i večitog minusa. Uprkos tome, na Svalbardu je prilično živo, a turizam je najvažnija privredna grana. Ta ostrva posetili su i Iv Beserovac, putnik, avanturista i bloger, koji je na Svalbardu bio u septembru ove godine i Stefan Janjić, novinar iz Novog Sada, koji je nastavio svoju ličnu istraživačku ekspediciju u hladne krajeve, pa je posle Islanda stigao i na Svalbard.
"Sećam se momenta kada sam uplatio smeštaj, šest meseci pre putovanja i da mi je stigao taj mejl - dobrodošli u najseverniji grad na svetu. Bio sam oduševljen idejom da ću doći do kraja. Zapravo, nema dalje od toga i oni to turistički koriste", kaže Iv Beserovac, poznat po ekspedicijama na egzotične lokacije van ustaljenih turističkih ruta.
"Sve je brendirano kao 'najsevernije'. Najsevernija škola, restoran, najsevernija pošta, vrtić, prodavnica... Stvarno je poseban osećaj kada pogledaš na Gugl mapu i vidiš malu tačku na krajnjem severu, gde se nalaziš, a skoro da se i ne vidi na mapama, koliko je malo", dodaje on.
Da, Svalbard je bukvalno kraj onoga što poznajemo kao civilizaciju i to je razlog zašto mnogi žele da ga vide i spremni su debelo za to da plate. Turistička ponuda je veoma raznovrsna. Nude se hajking ture po glečerima, vožnja psećom zapregom, skijanje, krstarenje brodom, gledanje kitova ili poseta nekim atrakcijama na ostrvima koja su napuštena.
"Ja tražim nešto što je stvarno autentično" priča Iv, "nešto što bih mogao da ponudim svojim pratiocima. Ovde su to bili ruski napušteni gradovi. Tura brodom od 8-9 sati je 200 evra, van pameti! Ali, to mi je bio najveći trošak, isplatilo se. Vidiš glečere, videli smo medveda iz daljine. Vidiš klimu kako se menja iz sata u sat. To je bilo leto, septembar. Temperatura je bila oko nule. Priroda je fantastična i sama vožnja brodom je prelepa".
Sa druge strane, Stefan se dugo dvoumio o tome kada je najbolje posetiti Svalbard. Odlučio se da ode zimi, kada je ekstremno hladno i manje je stvari da se vidi, ali je doživljaj prave, arktičke zime, autentičniji.
"Leti je moguće ploviti dalje. Sem glavnog grada, postoji i rusko naselje Barencburg i napušteno naselje Piramiden. Kada se srušio avion sa rudarima na putu iz Rusije za Svalbard, svi su poginuli, onda su preselili naselje. Sačuvano je i bolje od Černobilja. Kao da će svakog momenta da izađu rudari, tu je njihova kantina, bioskop, sve građeno u sovjetskom, socijalističkom duhu", kaže Stefan Janjić
To je jedna od specifičnosti ovog neobičnog mesta. Svalbard je vekovima bio “ničija zemlja”, korišćena za eksploataciju ruda i izlov ribe. To su obilato koristile i Danska, Švedska, Norveška, Rusija, Amerika... Sporazumom iz 1925. pripao je Norveškoj, ali i druge države imaju pravo na korišćenje. Zato na Svalbardu važe neka čudna pravila i stanovništvo je veoma internacionalno.
OBRATI PAŽNJU
"Svalbard jeste deo Kraljevine Norveške, ali nije u EU, nije deo šengena", kaže Iv Beserovac. "Svako može danas da ode na Svalbard i da tamo bude i radi koliko god želi, bez viza i dozvola. Plate su izuzetno visoke, pa i Nordijci, često, idu tamo da rade".
Začuđujuće, na tako malom Svalbardu, bogu iza nogu, ima posla i prilike za zaradu, ali je izuzetno teško tamo doći. I više nego skupo. Potrebno je promeniti nekoliko aviona i naravno, pronaći smeštaj kojeg nema mnogo. Iv je imao sreću da nadje hostel za "samo" 100 evra za noć. Stefan je smeštaj našao šest meseci pre puta.
"Bio sam smešten u pansionu kod neke ruskinje. Malo je skučeno, izuva se ispred ulaza. Neobičan je sistem grejanja u tim kućama, izolacije zidova, vrata i prozora, da bi izdržale te ekstremne vremenske uslove. Ponuda kuća i hostela je mala. U tim uslovima bio sam spreman na veliki nivo neudobnosti. Vredelo je žrtve", kaže Stefan.
Što se hrane tiče, ako nemate novca za skupe restorane, najsevernije prodavnica na svetu je odlično snabdevena različitim namirnicama. Veliki trošak je i nabavka opreme, tj. odgovarajuće odeće za ovakvo putovanje, dodaje Stefan.
"Bio je mart, temperatura oko -30. Panično sam tražio po Novom Sadu i Beogradu opremu koja će to da izdrži - cipele, pantalone... Ako hoćeš da napraviš fotku i skineš rukavice, bukvalno posle deset sekundi osećaš da će ti nokti otpasti. Tamo bukvalno vidiš kako ti se prazni baterija na telefonu, u realnom vremenu - 99 odsto, pa 98, 97... Otprilike, imaš vremena sa punom baterijom da opališ 20 fotki dok se ne isprazni. Jednostavno i telefon se bori da nekako održi optimalnu toplotu za rad", objašnjava naš sagovornik.
Ono čega na Svalbardu ima na pretek jesu polarni medvedi. Kako je to Iv Beserovac na svom blogu naveo, to je mesto gde ima više polarnih medveda nego ljudi. Ali, ni njih nije jednostavno videti. Kažu da samo jedan odsto turista ima tu sreću. Ipak, kretanje van naselja je dozvoljeno samo uz oružanu pratnju.
Još mnogo zanimljivih priča i kurioziteta vezano je za ova mala ostrva izgubljena u arktičkom okeanu. Na Svarbaldu nema sahrana, niti rađanja! Zbog čega, saznaćete u novoj epizodi emisije ŠpacirBećar na podkastu Oradija.
Čućete i šta se sve krije u večito smrznutoj svalbardskoj zemlji, kao i zbog čega bi to mesto moglo da bude Nojeva barka modernog čovečanstva.
M. Jakovljev
fotografije: Iv Beserovac, Stefan Janjić
