Dobar plan i ispravan bicikl važniji od fizičke spreme

Čovek je odavno prokrstario svet, a u poslednjoj deceniji to najradije čini biciklom. Ovaj vid transporta postao je veoma popularan, naročito u Evropi gde je biciklistički turizam vredan stotine miliona evra. Grade se posebne biciklističke rute, vozači su na zapadu odavno navikli na biciklističke karavane, a postoji i čitava mreža smeštaja i pomoći za ciklo-turiste.

No, zaista se otisnuti na jedno takvo putovanje koje može da potraje koliko i godišnji odmor, pa i duže, nije naivan poduhvat.

Novosađanke Nataša Ivančević i Tijana Milojević za manje od sedam dana biciklima su stigle do Zagreba. I pored kiše i veoma lošeg vremena, one su ispunile cilj koje su sebi zacrtale nekoliko meseci ranije i sakupile novac u humanitarne svrhe. Pre tog puta, nikada nisu vozile bicikl na dužim relacijama i nisu znale šta je za to potrebno. Sada iza sebe imaju avanturu koja im je pokazala koliko mogu i šta je sve za biciklističku turu potrebno.

"Cilj naše vožnje '442 ride to change' imao je humanitarni karakter. Htele smo da sakupimo što više novca za ljude sa invaliditetom. Od tog novca kasnije su kupljena pomagala za Anđelu i Tomicu, decu sa invaliditetom", kaže Nataša.

Njena saputnica Tijana kaže da su na početku otvorile namenski račun na koji su novac uplaćivali ljudi koji su pratili njihov put.

"Pozivale smo firme da potpišu ugovore o donacijama, što je naša firma učinila. Oni su uplaćivali 10 evra po kilometru, a deo novca je otišao i zagrebačkoj organizaciji koja se bavi obukom pasa vodiča", objašnjava Tijana.

(Nataša i Tijana pred ciljem)

Prema njenim rečima, ova biciklistička tura bila je prva koju su na biciklima prošle.

"Pre ovoga, moja vožnja biciklom je bila maksimalno pet kilometara, a ni Nataša nije imala ozbiljnije iskustvo", kaže Tijana.

Pripremale su se tri meseca, nakon jedne novogodišnje želje. Trenirale su tri do četiri puta nedeljno, što je povremeno bilo veoma zahtevno.

"Od početka smo imale želju da stignemo za sedam dana, ali, ako je moguće da to bude i kraće. Završile smo za pet dana, što pokazuje koliko smo truda uložile u pripreme da stignemo do Zagreba. Vodile smo računa o tome da imamo sve što je potrebno za put. Osnovno smo svakako imali, znali smo gde ćemo da spavamo, koliko ćemo kada kilometara preći i ništa nam nije nedostajalo", kaže Nataša.

Za Tijanu su najveći izazov bili vetar, kiša i veoma loše vreme.

"Posebno su me plašili šleperi. Po tako mokrom vremenu, kada šleper prođe pored tebe i zapljusne te, nemoćan si. Imale smo nekoliko situacija u kojima smo mogle da nastradamo od automobila. Nisam očekivala sve te stvari, nisam gledala na ovaj put kao opasan, a bilo je situacija da se baš zamislim", kaže Tijana.

Sa druge strane, kako kaže, ne postoji ništa lepše od vožnje biciklom po suncu i lepom vremenu.

Novinar Milan Lisica prošao je više od 4.000 kilometara ne bi li snimio dokumentarni film "Bikes tell stories" o nekoliko strastvenih biciklista, njihovim životima i putovanjima. Lisica je i sam veliki zaljubljenik u biciklistička putovanja, pa je njegovo iskustvo veoma dragoceno.

"Prvo veliko putovanje bilo je od Titela do Kotora. Nedelju dana sam putovao i upoznao mnogo sjajnih ljudi. Najveća tura bila je od Portugala do Srbije, ali ona nije bila samo vožnja, već i pokušaj da napravim dokumentarac o ljudima kojima je bicikl promenio život", kaže Milan.

(Dokumentarac Milana Lisice o ljudima kojima je bicikl promenio život)

On kaže da se kultura putovanja biciklom razlikuje na zapadu i kod nas.

"Na zapadu ljudi uzimaju godišnje odmore da bi putovali na ovakav način, a imaju i sjajnu infrastrukturu. Na Balkanu se više koriste otvoreni putevi. Tu je najveća razlika. Odnos vozača prema biciklistima ne razlikuje se previše tamo i ovde, a ljudi uglavnom vode računa o našoj bezbednosti. Ja sm uvek imao pozitivna iskustva u saobraćaju", kaže Milan.

Prema njegovim rečima, priprema putovanja je najlepši deo iskustva.

"Postoje biciklističke mreže, gde ljudi nude besplatan smeštaj, lepo mi je dok planiram te rute, kontaktiram ljude, ucrtavam pravac. Spavao sam i na otvorenom i u šatoru i kod raznih domaćina, a sve te stvari se pažljivo planiraju. Treba uvek imati hranu kod sebe, dovoljno lagane i adekvatne garderobe, vode, a važno je i imati taktiku vožnje, da ne bi došlo do povreda. Ja obično krećem rano ujutro i vozim do podneva, nakon čega pravim odmor do tri popodne, a onda nastavljam, najduže do sedam sati", kaže Lisica.

Naši sagovornici slažu se u tome da je jedna od najvažnijih stvari da bicikl bude apsolutno ispravan i da može da ponese teret.

Oprema za bicikle može biti veoma skupa, ako želite najkvalitetnije. Međutim, nije problem ni da se improvizuje. Važno je da na put ponesete sve što će vam sigurno zatrebati: od vreće za spavanje, preko rezervne garderobe za vožnju, do rezervnih delova za bicikle.

Kondicija mora da bude pristojna, putovanje biciklom bez prethodnih priprema se ne preporučuje. Ukoliko možete da odvozate pedesetak kilometara bez ozbiljnijih posledica, možete i da razmišljate o putovanju. Velike i prometne saobraćajnice treba izbegavati, a najsigurnije je da se odabere neka od Eurovelo ruta. Ima ih ukupno 12 u Evropi i posebno su osmišljene za ljubitelje bicikliranja.

Kakva su još iskustva naših sagovornika i kakve pripreme oni preporučuju, poslušajte na našem podkastu.

Petar Klaić