Sajam knjiga kroz devetu umetnost

Veoma dobro posećeni štandovi domaćih strip izdavača na sajmovima knjiga pravo su osveženje u ovim kulturno- turbulentnim godinama. Štampanu formu očigledno ne može da zameni digitalna, a magija stripa oduševljava i mlađu publiku. Tako, od zajedničke tačke polaska u istraživanje devete dimenzije, fanovi mogu krenuti i u skoro isto toliko pravaca. 

Beogradska izdavačka kuća Darkwood se na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu oglasila sa nekoliko vrsnih/kultnih izdanja. Prvi naslov koji izdvajamo sigurno je obavezno štivo za svakog strip aristokratu. U pitanju je Modesti Blejz – knjiga 2. Nove avanture neodoljive Mod potpisuje čuveni tandem autora Pitera O Donela i crtača Džima Holdaveja. Dakle, ovaj strip prati heroinu Modesti Blejz, izuzetnu mladu ženu s mnogim talentima i zločinačkom prošlošću, i njenog pouzdanog ortaka, Vilija Garvina. Od 1965. godine napisano je ukupno jedanaest romana i dve zbirke kratkih priča, a tu su i tri filmske adaptacije. Fatalna žena odevena u pop art noar i magiju raster papira pronaći će izlaz iz svake opasne situacije, a sam stil ovog naslova kao i ritam jednog vremena stvorili su od Modesti verodostojnu, subkulturalni pojavu.

Za one sa nešto jačim prohtevima i adrenalinskom željom koja će ih odvesti u samo srce pustinje, na autoputu post vesterna, tu su Skalpirani. Četvrti nastavak podnaslova "Rez bluz" dočarava nam tačku ključanja u prašnjavom indijanskom rezervatu pod imenom Prerijska ruža. Tenzija raste i akteri priče skidaju maske, jer se ovaj uzbudljivi serijal bliži kraju. Skalpirane potpisuju Džejson Aron i crtač Rajko Milošević, poznatiji kao r.m.Gera. U pitanju je vrhunski rad na više od trista maestralih strana, skoro filmskog ugođaja i veoma realnom slikom borbe sa organizovanim kriminalom, neprestanim siromaštvom, narkomanijom i alkoholizmom, lokalnom politikom i očuvanjem kulturnog identiteta.

Japanske mange osvojile su najmlađi deo publike, pa se tako na ovogodišnjem Sajmu može kupiti i poslednja Beležnica smrti – sedmi nastavak. Ko ubija? U čijim rukama je moć? Ko je Kira? Do sada najuzbudljiviji nastavak priče o fatalnoj beležnici, slučajno izgubljenoj i slučajno pronađenoj. I ne preporučujemo vam Netfliksovu verziju ove priče Cugumija Obea i Takešija Obata – strip je bolji na mnogo nivoa.

Od zanimljivih, novih izdanja svakako treba izdvojiti treći nastavak mračne sage o Panišeru ("Gore je dole, crno je belo"), a tu je i neprikosnoeveni Konan ("Kći ledenog diva" i druge priče). Iako je bio najavljivan za sajamsku premijeru, na nove naslove koji prate čuvenog Korta Maltezea malo ćemo sačekati. Darkwood je dao sve od sebe da se izdanja poklope sa datumima sajma, ali su ponekad strani izdavači, koji drže sva prava na štampu i dalju distribuciju, jači u toj sumanutoj trci sa vremenom. Ali već početkom novembra očekujte veličanstvene naslove: "Venecijanska bajka" i "Zlatna kuća Samarkanda". Treba napomenuti kako je izdavačka kuća Darkwood zajedno sa još jednim beogradskim izdavačem (System Comics) završila i realizaciju jednog veoma kompleksnog projekta u vidu kultnog naslova "Kalvin i Hobs" (Bil Voterson), čiji se prvi tom pod imenom "Nezaobilazni Kalvin i Hobs" takođe premijerno pojavio na ovogodišnjem sajmu. U pitanju je vanserijski strip koji sa svojim britkim humorom i danas spada u sam krem američkom evergrina devete umetnosti.

Novosadski izdavač, Čarobna Knjiga takođe spada u sam vrh domaće strip produkcije. Sa skoro dvadeset novih izdanja, ta izdavačka kuća odlično se spremila za ovogodišnji Sajam knjiga. Na prvom mestu sigurno je "Persepolis" iranske autorke Marđan Satrapi. U pitanju je jedan od najcenjenijih strip-romana našeg doba. Dragoceno literarno svedočanstvo o životu u Iranu tokom prelomnog perioda s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih. Mudar, smešan i potresan, Persepolis je dnevnik odrastanja Marđan Satrapi u Iranu za vreme Islamske revolucije. Na moćnim crno-belim stripskim slikama Satrapi pripoveda priču o vremenu koje je provela u Teheranu između šeste i četrnaeste godine – o godinama kad je prisustvovala padu šahovog režima, trijumfu Islamske revolucije i strahotnim posledicama rata sa Irakom. Kao inteligentna i otvorena kći jedinica posvećenih marksista i praunuka jednog od poslednjih iranskih šahova, Marđan svedoči o detinjstvu koje se na jedinstven način prepliće sa istorijom njene zemlje. To je izuzetno lična, duboko politička i posve originalna priča koja nas podseća na to koliko ljudski život trpi u ratu i tokom političke represije. Ona nam pokazuje kako možemo da preživimo, uz smeh i suze, uprkos besmislu.

A Nadzirača nikad dosta. Strip koji je redefinisao ceo jedan žanr i scenaristički prostup, dragulj devete umetnosti koji slavi više od trideset godina od prvog pojavljivanja. Za sve ovo bili su zasluženi scenarisat Alan Mur i crtač Dejv Gibons. Čarobna knjiga ovoga puta donosi tu priču u standardnom (A5) formatu, sa tvrdim koricama, sve to pod edicijom DC Gold. Amerika osamdesetih godina prošlog veka – pojava američkih superheroja izmenila je tok svetskih događaja: Sjedinjene Američke Države su pobedile u Vijetnamskom ratu, Nikson je još uvek predsednik i hladni rat je u punom zamahu. U svom stanu u Njujorku ubijen je Edvard Blejk, penzionisani superheroj poznat pod imenom Komedijaš. Kad neko ubije jednog od njih, bivše kolege iz tima moraju to da istraže. Istraga, međutim, kreće neočekivanim tokom, a zavera koju će otkriti izvući će na površinu njihove skrivene traume i uvrnute psihologije, da bi, na koncu, postavila pitanje gde leži tanka linija koja razdvaja junaka od zlikovca. Sofisticirana obrada superherojske teme u Nadziračima naišla je na nepodeljene pohvale kritike i čitalaca širom sveta, zbog svoje psihološke dubine i realističnosti, kao i zbog filozofskih promišljanja o ljudskoj prirodi, pre svega o njenoj destruktivnoj strani i zlu. Često se kaže da su stripovi ovim naslovom konačno sazreli.

Za one nešto mlađe, ali i za one koji se tako osećaju, tu je naslov "Dedpul opet satire Marvelov univerzum". Sećate se kad je Dedpul malo pošandrcao i uništio ceo Marvelov univerzum? E pa, ovo nije to. Ovo je nešto drugo. Scenarista Kalen Ban i crtač Dalibor Talajić – tvorci prvobitnog pokolja superheroja – ponovo se udružuju u potpuno novoj i potpuno drugačijoj pripovesti o smrti i razaranju, u kojoj glavnu ulogu opet ima Lajavi Strelac! A u njoj ćete videti kako Vejd Vilson na najgrozomornije moguće načine eliminiše sve vaše omiljene junake! Među njima su: Majls Morales! Venom! Tor! Čuvari galaksije! Pa čak i paceri iz Netfliksovih serija kao što su Panišer i Džesika Džouns! A ovo ima da ga boli mnogo više nego vas – vi ćete čak i uživati! No jedno je sigurno: nećete verovati sopstvenim očima kad vidite kako to radi jedan majstor katastrofe koji se zove Dedpul.

Od najkomercijalnijih strip naslova premijerno su nam stigli Asteriks (knjige 4 i 5), kao i najkultnija postapokalipstična saga pod imenom Džeremaja (knjige 9 i 10). O Besmrtnoj gvozdenoj pesnici, Gauču, Čejenu, Mateu, Supermenu i ostalima ćemo govoriti naredni put. Naslovi izlaze sa svih strana.

Još jedan veoma kvalitetni novosadski izdavač nudi svoje vrhunske naslove na ovogodišnjem Sajmu knjiga. U pitanju je Komiko koji je nedavno proslavio deset godina uspešnog rada. Sada nas pod okriljem ove kuće čekaju četiri nova i vrhunska naslova. Prvi je svakako "Maus" Arta Špigelmana, remek – delo stripa i metaforično potresna priča o stradanju Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Maus je priča o Vladeku Špigelmanu – poljskom Jevreju, jednom od malobrojnih koji su preživeli Holokaust. Istovremeno, to je priča i o njegovom sinu, američkom strip-crtaču Arturu koji, beležeći očevu dramatičnu istoriju, raspliće klupko dugogodišnjih sukoba sa ocem i protivrečnih emocija koje ga za njega vežu. Opisujući Vladekov životni put od uspešne trgovine tekstilom u poljskoj provinciji preko užasa nemačke okupacije, poniženja u getu do logoraškog pakla u Aušvicu, Špigelman nam približava ono razdoblje evropske istorije sa čijim se posledicama i danas suočavamo. Kompletiran u jednu knjigu, ovo je strip koji je i mnogo više od toga. U pitanju je potresni dnevnik, knjiga opomena i uputstvo za spas čovečanstva.

Drugi naslov u Komikovoj radionici je "Kući po mraku" američkog autora Dejvida Smola. Ovo izdanje realizovano je zajedno sa izdavačkom kućom Modesty stripovi iz Beograda. Od objavljivanja remek-dela "Šavova", pre desetak godina, Dejvid Smol je stekao status jednog od najvažnijih autora u žanru grafičke literature. Ovde, u romanu Кući po mraku, najboljoj knjizi 2018. godine u izboru lista Boston Gloub, Smol pruža "bolno iskren" i "emotivan rad neprestanog iznenađenja" (Džuls Fajfer) koji prikazuje brutalnost adolescencije 1950-ih. Кroz "raskošne i izražajne crteže" (Roz Čast), Smol "dočarava haos mladosti" (Džek Gantos), pričajući priču o trinaestogodišnjem Raselu Pruitu, koji, napušten od majke, prati svog oca u suncem obasjanu Кaliforniju u potrazi za snom. Naglo primoran da se sam brine o sebi, Rasel se bori da preživi u Maršfildu, razorenom gradiću u kome ga progoni sadistički ubica životinja i grupa zlobnih dečaka koji Rasela maltretiraju zbog toga što je drugačiji. Dečak je primoran da odraste, suoči se iskušenjima i sopstvenim slabostima kako bi pronašao svoj put i mesto u svetu. U isto vreme mračan i optimističan, uz nijansirane psihološke uvide i zalutale zrake nade, Кući po mraku potvrđuje Smolov rejting modernog majstora grafičke fikcije.

Nova izdanja Komika: Nedostaci, Maus, Dolazak i Kući po mraku

Za one čitaoce sa istančanim ukusom treba izdvojiti i naslov "Dolazak" kanadskog autora Šona Tana. U jednom paralelnom svetu, majstorskog crteža i Tomvejtsovske atmosfere koja levitira na ivici snova, ovaj strip prvenstveno pokušava da odgovori na pitanje šta to nagoni toliki broj ljudi da ostave sve i zapute se na putovanje u nepoznato, u tajanstvenu zemlju, mesto gde nemaju ni porodice ni prijatelja, a budućnost je neizvesna? Ovaj izuzetni roman ispričan slikama jeste priča o svakom emigrantu, svakom izbeglici ili proteranom čoveku i posveta svima koji su krenuli na to putovanje... Ovde nema reči jer su iste zaista suvišne. Jednostavno bi kvarile crtež koji u nekim momentima zaista oduzima dah, a snaga Tanovog dara za ekspresiju, u kombinaciji sa slikama iz snova i košmara, pravi nezaboravnu atmosferu.

Komiko premijera broj četiri nosi naslov "Nedostaci". Ovaj grafički roman Adrijana Tominea njegovo je jedino delo koje se u potpunosti bavi temama mladog muškarca, azijskog porekla, u savremenom američkom društvu. Glavni protagonista romana, Ben Tanaka, živi u Berkliju u Kaliforniji, sa svojom politički aktivnom devojkom Miko Hajaši. Nezainteresovan za Mikoine aktivnosti u Azijsko-američkom kulturnom centru, Ben svoja interesovanja pronalazi u drugim sferama. Pre svega, zainteresovan je za žene i to bele rase. Posle razočarenja koja doživljava kao odbacivanje i svog azijskog nasleđa i sopstvene prirode, Miko se seli u Njujork, što podstiče Bena na očajničku potragu za tipom žene kakvu zaista želi. Posledice će biti bolne i otrežnjujuće.

Naslovne strane za nova izdanja Besne kobile: Čistilište i Čovek bez talenta

Kada govorimo o Komiku, uz nju se logično naslanja  još jedna kvalitetna izdavačka kuća. U pitanje je Besna kobila iz Beograda. Za ovogodišnji Sajam knjiga spremila se sa dva interesantna naslova. Prvi je "Čistilište" proslavljenog francuskog autora Kristofa Šabutea. Besna kobila je dosad objavila četiri grafička romana ovog vrhunskog crtača i scenariste, a sada je na redu "Čistilište" - priča o Benžamenu, mladom informatičaru koji uživa u sreći i blagodetima liberalnog kapitalizma sve dok ne izgubi kuću, posao i sve drugo što se da izgubiti. Njegov novi život počinje tek kad stigne u čistilište, ali i borba protiv nepravdi koje su mu nanete i koje je nanosio.

Još jedan Šabute u punom sjaju i što je retkost – u koloru. Ako vam se, pak, čitaju mange, ali one sa nešto ozbiljnjim scenarističkim pristupom, tu je "Čovek bez talenta" japanskog autora Jošihare Cuge. Iako je Jošiharu Cuge jedan od najuticajnijih i najpoštovanijih autora japanske mange, njegovo delo je, do skoro, jedva bilo poznato i prevođeno u zapadnom svetu. U osnovi autobiografski strip, Čovek bez talenta je remek-delo vatakuši mange (stripa o sebi). Priča o strip autoru koji odbija da pravi kompromise i radi po narudžbini, pa napušta zanimanje za koje je talentovan i počinje da se bavi neobičnim poslovima, koji i njega i porodicu guraju sve dublje u bedu. Edicija pod kojim su se pojavili "Čistilište" i "Čovek bez talenta" zove se Stripčine, zato pouzdano tvrdimo kako su navedeni stripovi apsolutno zaslužili takvu titulu, uz nadanje  da smo u pravom svetlu predstavili sve gore pomenute naslove – nezaobilazne punktove za sve ljubitelje devete umetnosti.

Tekst i fotografije: Dušan Majkić