Nova ekspanzija stripa: od nostalgije do Mangi

Srednja generacija pamti stripomaniju iz osamdesetih godina. Zagor, Blek, Mister No, Alan Ford i drugi junaci roto izdanja prodavani su u tiražima od po nekoliko stotina hiljada komada. Čitala se Stripoteka, Korto Malteze, Modesti Blejz i Rip Kirbi, željno se čekala svaka nova sveska Dilana Doga, a onda su devdesete potpuno sahranile strip, da se ne oporavi do kraja prve dekade dvehiljaditih. Danas već možemo pričati o potpunom povratku stripa budući da se stara izdanja reprintuju, a nova stižu u luksuzim povezima. 

To se događa nešto zahvaljujući nostalgiji, a nešto poplavi superherojskih filmova. Posebnu zahvalnost treba uputiti japanskim manga stripovima koji su naprosto zaludeli školarce.

Milan Tripković iz "Bulevar books"-a kaže da je strip zapravo vraćen na naše tržište zahvaljujući entuzijazmu pojedinih izdavača koji su imali hrabrosti da se upuste u neizvesnu komercijalnu avanturu.

"Moj utisak je da je ta ekspanzija strip kulture počela ponovo pre nekoliko godina kada je 'Darkwood' odvažio da uleti s nekim ozbiljnim ulaganjem u prava pre svega, objavljivanje brojnih strip albuma, a i kiosk izdanja. Oni su i manga stripove predstavili našem tržištu. To ih je sigurno i koštalo i imali su brojnih poroblema sa likvidnošću, ali su nastavili sa izdanjima, između ostalog i jer su u nekoliko navrata imali pomoć evropskih fondova kako bi promovisli strip kulturu,", kaže Milan.

Sagovornik O radija kaže da je pomoglo i to što je "Čarobna knjiga" ušla u tržište stripova kao već etablirani izdavač beletristike. Prema njegovim rečima ekspanzija stripa se paralelno dešavala i u zapadnom svetu jer savremeni čovek nema vremena za čitanje kao nekada, pa mu odgovara strip forma. Što se publike tiče, ona je razvrstana u nekoliko slojeva i jasno je da svaka generacija ima svoje favorite.

"Do najmlađe publike dopiru pre svega japanske mange i pitanje je da li će ta publika kada stasa preći na nešto drugo ili napustiti strip. Najozbiljniju publiku čine kolekcionari kojih nema mnogo. Tu najviše ima nostalgičnih likova koji su voleli strip uvek. Oni su spremni da se odreknu mnogo toga kako bi kupili neku od grafičkih novela koju čekaju, što nije nimalo jeftin poduhvat", objašnjava vlasnik "Bulevar books-a". 

Milan kaže da strip entuzijaste pre svega opisuje vanserijska informisanost koja je, u pojedinim slučajevima, veća nego među izdavačima. Da je to tačno svedoči slučaj Ivana Sabadoša, zaljubljenika u belgijsku, francusku i italijansku školu stripa. On se ne trudi da sakuplja originale već da kompletira serije koje voli.

"Ja ne patim od toga da moram da imam prvo izdanje, da bude novo i netaknuto, nego nemam ništa protiv reprinta, reizdanja, integrala, ono što poslednjih pet-šest godina u usponu, što mi je jako drago za razliku od sušnih devedesetih, ali sada to već postaje ozbiljno materijalno opterećenje, pa mora malo i da se kalkuliše", kaže Ivan.

Prema Ivanovim rečima strip danas ima budućnost, zahvaljujući novim generacijama sa nešto drugačijim ukusom, ali sa perspektivom da zavole strip uopšte i ostanu mu verni.

"Mange verovatno jedine stiču neku novu publiku i sa te strane jako je važna njihova uloga. Vidim isto i filmove o superherojima koji imaju dosta uticaja. Izađe novo izdanje 'Fantastične četvorke', a za nedelju dana ga nema u knjižarama jer je rasprodato. Ja sam prilično otporan na novotarije, ne zanimaju me mange, Marvel ili DC izdanja, ali smatram da je svejedno ko je danas sve strip publika i šta najviše voli, važno je da čitaju i da održavaju strip na površini", kaže Sabadoš. 

Tiraži stripova danas ni izbliza nisu veliki kao osamdesetih, ali je dobro što su ponovo stvorili čitalačko jezgro iz kojeg će moći da se šire. Ivan Sabadoš kaže da je 1.000 prodatih primeraka neke luksuzne grafičke novele jako dobar rezultat, a da je sama činjenica da su stripovi zaposeli knjižare ozbiljan pokazatelj da su došli da ostanu.

Koliko je strip danas etabliran pokazuje i postojanje izdavačke kuće "Komiko" iz Novog Sada koja štampa nekomercijalna, umetnička strip izdanja za ljubitelje sa najistančanijim ukusom. Digitalno doba strip lagano seli na internet, ali je sve što se događa poslednjih godina pokazatelj da će kolekcionari i najzagriženiji entuzijasti uspeti da ga zadrže na papiru.

Koliko je strip bio popularan osamdesetih svedoči i emisija sa Televizije Beograd "Stripomanija", do sada verovatno jedna od najboljih iz korpusa školskog programa na ovim prostorima. Pogledajte:

P. Klaić