S one strane stripa

Ko je zapravo bio Hauard Filips Lavkraft? U današnjem poimanju istorije slobodno možemo potvrditi teoriju kako se radi o imenu koje predstavlja koren američkog spisateljskog andergraunda. I to onog sa mračnije i podsvesne strane, koja se formirala početkom dvadesetog veka. Nepogrešivo kombinujući magične, ezoterične i maestralno napete književne segmente, Lavkraftov rad vešto je izmakao zamci trendova, a danas se vrhunska fantazija upravo i karakteriše kao "Lavkraftovska". 

Ceo taj kosmos ovog rodonačelnika horora efektno je prenet i na strip. Prema scenariju Hansa Radionofa i Kita Gifena, koji je živopisno obogatio jedan od najznačajnijih crtača današnjice, Argentinac Enrike Breća, stvorena je vrhunska strip-biografija "Lavkraft". Ovo značajno izdanje konačno se pojavilo pred domaćom publikom, zahvaljajujući izdavačkoj kući "Darkwood" iz Beograda. Zato smo odgovore u vezi sa ovim naslovom potražili od Milana Jovanovića, urednika, prevodioca i velikog poznavaoca stripa.

Koliko je Lavkraft autor kojeg publika iznova otkriva? Nikada nije pripadao mejnstrim struji, a redovno je zastupljen u filmu, muzici, stripu…

Lavkraft je relativno kasno otkriven. Jer, u vreme kada je stvarao, on nije bio cenjen na advekatan način. Radi se odosta hermetičnijem autoru nego što je to bio slučaj sa Edgarom Alanom Poom koji mu je, između ostalih pisaca, bio veliki uzor. Sa druge strane (sna), Lavkraft je jedan od najuticajnijih žanrovskih pisaca, ali imam utisak da je on nekako ostao  zatvoren u tim uskim žanrovskim krugovima. U poslednjih desetak godina pojavila su se nova otkrivanja i čitanja ovog pisca. Konkretno, u Srbiji ima puno njegovih naslova. Tu su sabrane priče, romani, strip naslovi… Meni je to interesantno jer se radi o  veoma hermetičnom autoru. On ne može svakoga privući u svoje priče, ali mu dugujemo da što više čitalaca čuje za njega.

Imamo i situaciju u vezi sa svetskom nagradom za fantastiku (World Fantasy Awards). Nagrađenima je bila dodeljivana Lavkraftovska bista, jedna karikaturalna vajarska izbedba. Među nosiocima te velike nagrade su Ursula Legvin, Nil Gejmen, Den Simons, naš Zoran Živković (Biblioteka)… Međutim, u poslednjih par godina došlo je do raznih kontraverzi u vezi sa samom bistom. Hoću da kažem da je nagrada i dalje ostala prestižna, ali je Lavkraftova bista, za mnoge, postala neprihvatljiva zbog spornih stavova samog pisca koji su često bili mizogeni i rasistički. Ali, pričamo o vremenu (početak XX veka) kada je u Americi rasna segragacija bila svakodnevica. Ne možemo kroz današnje aršine dogmatično razgovarati o svim ovim stvarima ili ljutiti se na pomenutog pisca, jer je on periodično ali zasluženo u centru pažnje.

Da li se za njega može reći kako je svojim ezoteričnim načinom pisanja i korišćenjem mitologije stvorio nešto što bi okarakterisali kao "New Age" savremene fantastike?

Sigurno. To je bio jedan veoma obrazovan pisac, osoba koja je jako puno čitala, a ono što je najvažnije reći je da je u pitanju bio čovek koji ustuknuo ni jedan korak od svoje vizije. A to ga je upravo i koštalo neke veće slave. Njegov literalni talenat nije sporan, upravo se time i bavi strip "Lavkraft". U suštini se radi o biografiji iz pera Hansa Radionofa i Kita Grifena, a u grafičkoj izvedbi Enrikea Breće, čuvenog argentinskog crtača. Ono što u biografskom štivu predstavlja uobičajen scenario je da romansiranje nečijeg života često sklizne u preteranu patetičnost. Ovde se to nije dogodilo, iako na stranicama pronalazimo puno romantičnog sadržaja. To je zato što je Lavkraft kao lik bio sve, samo ne patetičan. To je bio čovek koji je stilski bio izgrađen i neko ko je strašno brinuo  o tome da ne padne u neku pretparačku literaturu, pisanje radi slave i radi same zarade. Eventualnoj romantizaciji njegovog lika opire se uravo njegov lik. Enrike Breća je izvanredan grafičar, pre svega neverovatan slikar koji je sve te demone bukvalno oživeo na papiru. Možda je on video nešto što mi nismo.

Jako je zanimljiv taj kolor pristup celom ovom strip ugođaju. Što i nije baš slučaj sa doživljavanjem Lavkraftove strave.

Crno-beli grafizam je, pre dosta godina, standardizovan kao izraz zato što je bio vezivan za novinske stripove. Prve svoje radove, poput takođe biografskog dela o Če Gevari, Breća je uradio u vrhunskom maniru crno-belog grafizma. I svoj čuveni strip Alvar Major radio je u takvoj tehnici. To samo pokazuje koliko se ovaj crtač razvijao u godinama koje će doći i na koji način je ovladao svojim poslom. Naše izdanje Lavkrafta je licencirano izdanje izdavačke kuće "Vertigo" (imprint DC konglomerata).

Kada se pojavilo originalno izdanje?

"Lavkraft" se pojavio 2003. a ono što je zanimjivo u vezi sa američkim reizdanjem koje je odštampano deset godina kasnije je to da je uvodni tekst tog izdanja napisao čuveni reditelj Džon Karpenter, a mi smo taj njegov uvodnik ubacili i u naše izdanje.  Ako pričamo o Brećinom otplaćivanju Lavkraftove strave i na sve to još dodamo opservaciju takvog lika kao što je Karpenter, onda dobijemo celo pakovanje!

Karpenter je i režirao film po Lavkraftovom uticaju (In The Mouth Of Madness). I to je veza?

Tako je. Upravo u tom uvodniku reditelj pominje mali broj pisaca koji su doživeli jednu vrstu priznanja nakon svog života, a to je da se pretvore u pridev. Pa mi sada govorimo kako je određena literatura, recimo, u "Kafkijanskom" maniru. Isto tako se govori o literaturi koja je "Lavkraftovska". A neki mnogo veći autori, mislim o popularnosti i prisutnosti u mejnstrim tokovima, nisu zaživeli u takvoj formi. Mi nećemo čuti da neko karakteriše rukopis kao "Šelijevski" ii "Stokerovski", dok se o "Lavkraftovskom" uticaju često govori. Dakle, ako ga neka šira publika nije prepozanala kao velikog autora za vreme njegovog života, neki noviji pisci i autori su znali o čemu je reč.

Pošto si ti preveo ovo izdanje, moram logično da te pitam šta je to novo što si saznao iz ove stvarno nesvakidašnje čovečije sudbine?

Ponovo napominjen kako je ovo biografski strip, jako ograničen prostorom koji je moguće zuzeti. Tu mislim prvenstveno na broj strana, tako da su ovde istaknute neka opšta mesta iz piščevog života, a cela ta paralelna priča jako je dobro upakovana. Ta dva toka dele se na Lavkraftovu imaginacju i na njegov stvaran život, a ponekad se oni prepliću. 

U eri ekranizacija stripova i knjiga ovo može da bude jedan ozbiljan naslov?

Kako da ne! Pogotovu kada pričamo o komercijalnim poduhvatima koji dolaze iz velikih izdavačkih kuća. A ovo je jedan od najuspelijih biografskih naslova. On nikada neće ukaljati život pisca kojim se bavi. Naprotiv. Mislim da će svako nakon čitanja stripa o Lavkraftovom životu biti pozvan i izazvan da te reči pronađe i u njegovoj prozi.

H.P. Lavkraft 

Milan Jovanović

Gde se danas Lavkraft skriva? Mislim na popularnu kulturu.

Mislim da je cena njegovog načina života i pisanja zavisila od upornog odbacivanja nekakve moguće slave. On je čak smatrao da se sa nekim pričama prodao, da je sa njima pravio ustupke kako bih ih objavio u tada popularnom časopisu "Weird Tales". To je predstavljalo jedan ekstravagantniji stav koji nije zanimao širu publiku, a Lavkrafta je doveo do ruba egzistencije. Danas ga mnogo više primećujemo u raznim umetničkim žanrovima i ograncima pop kulture. Žanrovska literature se izborila da bude prihvaćena kao vrsta ozbiljne književnosti a pisci horora i fantastike konačno su dočekali svoje najsjajnije momente. Tu se krije i uticaj Lavkrafta, a on je nemerljiv. Ko voli dobro štivo, ovde će pronaći paralelni kolosek. Na njemu je jedno viđenje piščevog života koji nije ostalo samo na crticama puke biografije. 

Deo razgovora sa Milanom Jovanovićem poslušajte u plejeru ispod:

Dušan Majkić