Kako danas čitamo: generacije X i Z o knjigama

U novoj epizodi "Rose u podne" govorimo o čitanju, nekad i sad. Kako danas čitamo, šta biramo i da li se odnos prema knjigama promenio kroz generacije? O tome razgovaramo sa Katarinom Savkov, predstavnicom generacije X i Aleksandrom Nikodijević iz generacije Z.

foto: pixabay

Obe sagovornice ljubav prema čitanju razvijaju od ranog detinjstva, ali im danas knjige imaju različitu ulogu, Aleksandra u njima traži beg, dok Katarina kroz čitanje produbljuje razumevanje sveta.

"Mislim da mi je baka usadila ljubav prema knjigama. Sećam se koliko sam bila srećna kada sam pročitala 'Belu Grivu' i 'Alisu u zemlji čuda'. Kasnije sam čitala Džeronima Stiltona, a danas najčešće biram romane. Vrlo retko pratim vesti i okrećem se beletristici, to je moj način da pobegnem iz stvarnosti i lakše je podnesem", kaže Aleksandra.

"Često imam utisak da knjige biraju mene. Dok čitam jednu, ona me vodi ka drugoj. Nemam plan čitanja, već lutam kroz različite žanrove, od beletristike do publicistike. Odrastala sam bez interneta, u kući punoj knjiga i čitanje je bilo važan deo svakodnevice. Danas vidim da mlađi često čitaju manje, ali to nije pravilo", dodaje Katarina.

Ukusi se menjaju, kod obe sagovornice. Aleksandra od lakših žanrova dolazi do klasika, dok Katarina kroz čitanje gradi sopstveni sistem vrednosti.

"U početku sam čitala ljubavne romane i Danijelu Stil, a kasnije Džona Grina. Tek sada se okrećem klasicima i drugačije ih razumem. Nedavno sam pročitala 'Anu Karenjinu' i doživela je potpuno drugačije nego u školi", priča Aleksandra.

"Kada sam bila mlađa, dominirali su klasici, Mark Tven, Žil Vern... Danas postoji mnogo više literature za mlade. Kasnije sam otkrila autore koji su me oblikovali, poput Daglasa Koplanda i Vonnegata. Zanimljivi su mi i pisci sa kojima se ne slažem, jer me teraju da preispitujem sopstvene stavove", dodaje Katarina.

Kada je reč o formatu, obe biraju štampanu knjigu.

foto: Katarina Savkov, privatna arhiva

"Volim miris knjige i osećaj da je držim u ruci. Digitalno čitam samo kada nešto ne postoji u štampi, uglavnom dramske tekstove. PDF mi je nezgodan za čitanje", kaže Aleksandra.

"Kad neka knjiga bude pomenuta u drugoj, odmah poželim da je ponovo pročitam, ali fizički. Volim da imam knjigu u rukama. Ipak, razumem prednosti digitalnog čitanja, posebno na putovanjima. Ja, recimo, nosim više knjiga jer ne znam koja će mi odgovarati", dodaje Katarina.

Kod obe sagovornice čitanje je deo svakodnevice, ali na različite načine.

"Svakodnevno čitam, uglavnom u prevozu i pred spavanje. Dešavale su mi se čitalačke krize, ali knjige uvek završavam. Tek na fakultetu sam počela više da čitam", ističe Aleksandra.

"Uglavnom čitam ujutru, kao deo svoje rutine. Nakon buđenja i pisanja beleški, uzmem knjigu, to je moj miran početak dana", dodaje Katarina.

Knjige ostavljaju trag, nekad odmah, nekad kasnije.

"Svaka knjiga utiče na mene, čak i kada mi se ne dopadne. Često se kasnije setim likova ili situacija i povežem ih sa sopstvenim iskustvom. Volim savremenu književnost jer u njoj pronalazim prepoznavanje", kaže Aleksandra.

"Kasnije sam počela da čitam i publicistiku, eseje i knjige iz popularne psihologije. Čitanje je za mene neiscrpno iskustvo. Na svom Instagram profilu pod nazivom 'Advokatica za knjige' pišem o knjigama potpuno subjektivno, iz ličnog doživljaja, bez pretenzije da budem kritičar", dodaje Katarina.

O pročitanom se govori sa strašću.

"Nedavno sam pročitala roman od 900 strana, 'Maks, Miša i ofanziva Tet'. Čitala sam ga više od mesec dana i potpuno se povezala sa pričom. Na kraju sam imala osećaj kao da se opraštam od nečega bliskog", kaže Aleksandra.

foto: Aleksandra Nikodijević, privatna arhiva

"Veliki kompliment mi je bio kada me je sestra uporedila sa Nebojšom Đukelićem. Kao što je on govorio o filmovima, ja govorim o knjigama, iz ljubavi i sa strašću", dodaje Katarina.

Razlike među generacijama postoje, ali nisu strogo podeljene.

"Imam utisak da smo preplavljeni izborom i da postoji strah da nećemo stići sve da pročitamo. Mladi se danas okreću i klasicima i trendovima poput BookToka. Ukusi su zaista raznoliki", kaže Aleksandra.

"Zanimljiva mi je ideja da se na knjigama navodi koliko je autor imao godina dok ih je pisao. Mislim da to može biti važan kontekst. Mladi danas imaju drugačiji način razmišljanja i brzinu, što se vidi i u književnosti. To mi je intrigantno, iako mi nekad više prijaju autori sa većim životnim iskustvom", dodaje Katarina.

foto: pixabay

Tehnologija menja način čitanja, ali ne i potrebu za njim.

"Teško je održati fokus zbog stalnih distrakcija. Ipak, mislim da se ljudi vraćaju čitanju. Internet nam pomaže da pronađemo preporuke i povežemo se sa drugima", kaže Aleksandra.

"Internet mi omogućava da odmah istražim ono što čitam, ali primećujem i pad koncentracije. Zato često isključujem internet dok čitam. Promenio se i način promocije knjiga, neke dobijaju veliku pažnju, dok druge ostaju neprimećene", zaključuje Katarina.

Možda danas čitamo drugačije, brže i uz više distrakcija, ali potreba za knjigama nije nestala. Između redova, i generacija X i generacija Z traže isto, razumevanje, osećaj i mali beg od svakodnevice.

Novu epizodu "Rose u podne" poslušajte ovde:

Jelena Bursać