Zdravlje čine male stvari

Ljudsko telo i način kako ono funkcioniše još uvek je velika misterija, čak i najeminentijim naučnicima. Kada se malo bolje zamislimo, shvatamo da u suštini na vrlo malo procesa i reakcija u našem telu možeo da utičemo, a gotovo ništa da kontrolišemo. Disanje, varenje, sinteza belančevina, krvotok, rast i mnoge druge stvari nisu u svesnoj kontroli našeg mozga. Čime mi uopšte upravljamo?

Deluje da kao kakav pilot, ispostaviće se kod dosta ljudi neobučen, telom upravljamo samo posredno. Ako na sve to dodamo da ni svoje poreklo, odnosno genetski kod, nismo mogli da biramo, ostaje nam veoma malo stvari koje možemo da uradimo i učinimo nam život bude zdrav i bez određenih tegoba. Šta, dakle, možemo da uradimo?

Komunikacija sa unutrašnjim bićem, ako se držimo samo pitanja materijalnog sveta, ostavljajući duhovni za sada po strani, svodi se na svakodnevne navike. Jelo i piće, uz čist vazduh, praktično su jedini spoljni materijalni faktori koji komuniciraju sa našim telom i na koje mi možemo da imamo uticaj. Šta ćemo jesti i piti zavisi od nas!

A šta bi trebalo? Na to pitanje naučnici imaju koliko toliko spreman odgovor, barem što se tiče nekih elemenata i jedinjenja koji najšire spadaju u suplemente, odnosno, jedinjenja i elemente koje možemo dodati našoj ishrani. Jednostavno, na osnovu mnogih istaživanja, došlo se do broja iskazanog u IJ (internacionalna jedinica) koji je neophodan za normalno, zdravo funkcionisanje ljudskog organizma. Kada govorimo o suplementima ugalvnom se bavimo vitaminima i mineralima.

Vitamini, za koje se svojevremeno smatralo da su jedinjenja iz porodice amina odgovorni za život (vita-amin), praktično jesu jedinjenja koja u malim količinama utiču na telo da ono ispravno funkcioniše. Nisu samo amini, ima ih 13 i osnovno se dele na one koji su rastvorljivi u ulju i one rastvorljive u vodi. Nalaze se u različitoj hrani i njihovo konzumiranje jeste svakodnevno kroz široku paletu prethrambenih proizvoda, ali često nedovoljno.

Manjak određenog vitamina dovodi do specifičnih bolesti, dok se i previše unešenog vitamina ili minerala može negativno odraziti na naš organizam. Ako bismo, na primer, posmatrali samo vitamin C, ili stručno nazvan L-askorbinska kiselina, njega odrasloj osobi treba od 50 mg i ne više od 2.000 mg na dnevnom nivou. Ima ga u voću i povrću, vrlo malo u životnjiama. Još uvek se vodi polemika između naučnika koliko sintetski napravljen vitamin C deluje na organizam, u odnosu na onaj koji se nalazi u prirodnom obliku iz voća i povrća i koliko ga tačno treba odrasloj osobi. Jedno je sigurno, a to je da je veoma teško, čak i proračunatom ishranom, svakodnevno uneti potrebnu količinu, kako ovog vitamina tako i svih ostalih. Uz to, vitamin C je termolabilan pa svoja vitamniska dejstva gubi zagrevanjem već na 60°C.

Dakle, sipanje limuna u vruć čaj samo povećava kiselost, uz, možda, lepši ukus, dok se vitamin C raspada i nema nikakvu vitaminsku funkciju. O ovom, ali i ostalim vitaminima moglo bi se još puno toga napisati, jer je svaki od njih odgovoran za pojedini organ ili za hemijski proces koji čini da se uz određenu koncentraciju vitamina rad organizma normalno odvija. Suština je da gotovo ne postoji način ishrane, kuhinja, raznovrsnot i pristup kojom se može obezbediti sva potrebna količina vitamina i minerala. Sve ovo postaje još teže ukoliko se radi o sezoni kada određenog voća i povrća nema ili ukoliko je sezona čestih bolesti.

Što se tiče minerala, njih ima 103, za sada potvrđenih, a našem ogranizmu potrebno je oko 80 za normalno funkcionisanje. Čine čak 4,5 odsto naše telesne mase i delimo ih na makroelemente, mikroelmente i elemente u tragovima. U svojim normalnim i telu potrebnim koncetracijama, svi minerali su podjednako važni. U prirodi, minerali se nalaze u zemljištu i putem vode dolaze do biljaka i životinja, a mi ih unosimo kroz ishranu. Slično kao i kod vitamina, minerale možemo uneti i suplementima, a najviše pažnje treba da obrate ugrožene kategorije, među koje spadaju trudnice, starije osobe, bolesne osobe, sportisti, ali i oni koji ne vode računa o svojoj ishrani. 

A šta kažu oni na koje nas svakodnevno upućuju mnogi reklamni spotovi - farmaceuti?

"Pošto ne možemo da unesemo dovoljan broj nutritijenata, obavezno preporučujem vitamin C, vitamin D, cink, magnezijum u obliku citrata, jer tako je najčistiji i selen. Svi oni se nalaze u ishrani ali ih mi nedovoljno unosimo", kaže farmaceut Branimir Bojić.

Prema njegovim rečima, ako govorimo o vitaminima prirodnog porekla, svakako je bolje uneti ih prirodnim putem, ishranom, ali je to bukvalno nemoguće, a bilo bi i dosta skupo.

"Na primer, uneti 1.000 mg vitamina C, to bi značilo da svakog dana treba da pojedemo nekoliko kila paprike, što je nemoguće. Namerno sam rekao paprike, jer je utvrđeno da upravo ta biljka ima najveći sadržaj vitamina C u sebi", kaže naš sagovornik.

Ako se ipak odlučimo za suplemente, u ponudi postoji veliki broj, kako ih odabrati?

"Kao i svuda, tako i u farmaceutskoj industriji cena utiče na kvalitet. Kada se sve pogleda, najskuplji preparati daju najbolje rezultate, najčistije vitamine i minerale i zaštita organizma je najveća. Ako bi trebalo da preporučim, uvek bih išao sa cinkom, a on se vezuje sa vitaminom C i to su dva najbolja imunostimulatora koji se koriste. Što se tiče kompleksa, trenutno se jako preporučuje Ortomol baš zbog cele ove situacije sa koronavirusom, a tu su i Centrum, ABC ultra i mnogi drugi koji potpunjuju kompletnu dnevnu potrebu za vitaminima i mineralima", rekao nam je Bojić.

Da je sve ovo dosta skupo nije tajna, kao ni to da za zdravlje nikada ne treba štedeti. Ipak, nije sve ni tako loše. Pomenuti kompleksi suplemenata ne piju se non-stop i nakon uzete određene količine staje se sa konzumiranjem i pravi se pauza na određeno vreme. Dokazano je i propisano receptom da je nakon kontinuiranog konzumiranja suplemenata telo jedno vreme zaštićeno.

Svakako, posebno u potencijalnoj borbi protiv koronavirusa, pa i ostalih sojeva virusa, potrebno je ojačati organizam i eventualnu kontaminaciju odbiti bez bolesti. Koliko će nam u tome pomoći suplementi teško je reći. Svakao, iskustva na ovom polju nedvosmisleno govore u prilog tome da se jači i spremniji organizam daleko bolje nosi sa bolešću i napadom virusa, nego slab i bolestan.

Jovan Marjanović

fotografije: pexels.com