Oprezno, suplementi nisu zamena za hranu

Do pojave virusa Kovid 19 malo ko je ozbiljnije razmišljao o imunitetu na način kako to činimo posle godinu dana pandemije. Imunitet je stvar sezone prehlada i gripa i do sada smo ga tako i shvatali: kao nešto o čemu valja povesti računa tokom zime. No, to nije značilo da su ljudi u većini radili na izgradnji imuniteta, već da je u apotekama u zimskom periodu rasla potražnja pre svega za vitaminom C, a onda i drugim suplementima. 

Iz senke nekada dominantnog vitamina C, izašao je sunčani vitamin D i zbunjeni konzumenti su počeli da ga traže u bilo kom obliku, baš kao i druge suplemente, poput selena, cinka, raznih kompleksa vitamina i dodataka ishrani.

Lekari upozoravaju da se otpornost organizma gradi mesecima kvalitetnom i raznovrsnom ishranom, a da su suplementi tu da nadopune ono što eventualno nedostaje.

Od početka pandemije Koronavirusa bilo je jasno da će jagma za suplementima probiti sve dosadašnje rekorde. Farmaceuti su na tu pojavu dobro reagovali, nestašice su izbegnute, a cene su uglavnom ozbiljno povećane. No, to je priča koja zaslužuje poseban tretman.

Najveća potražnja je za cinkom, vitaminom C, B kompleksom i vitaminom D. To je uglavnom preporuka od strane zdravstvenih radnika, a i pacijenti su već sami informisani šta da uzimaju za jačanje organizma u vreme epidemije koronavirusa.

Iz apoteka govore da suplemente podjednako kupuju i mlađi i stariji, a kupuje se sve: od šumećih tableta, kapsula, pa do napitaka. Jačanje organizma postalo je prioritet.

Farmaceutkinja Milana Kojić za Oradio kaže da ljudi kupuju sve o čemu pročitaju na internetu i da uglavnom to ne čine po nalogu lekara. Prema njenim rečima, dešava se čak i da pojedini neće da saslušaju savet farmaceuta, jer smatraju da su dovoljno saznali o tome iz nekog youtube videa. I pored takvog stava građana, ona je dala nekoliko saveta o najvažnijim suplementima i načinima konzumacije.

"Zdrave osobe mogu da krenu sa dozom od 400 internacionalnih jedinica vitamina D. Sada nije problem da to ide i do 1.000 dnevno. Ukoliko je pacijent stariji, neophodno je da se posavetuije sa lekarom. Vitamin C se dnevno preporučuje oko 500 miligrama, ali u njegovom slučaju, zdrav čovek ga unosi dovoljno ako se pristojno hrani. Bolesni mogu da ga dodaju i u veštačkom obliku", kaže Milana.

Fiziolog Tomislav Jovanović pojasnio je kako prepoznati da nam nedostaju pojedini suplementi i na koji način pristupiti tom problemu.

"Vitamini C, B3, B6 ne postoje dovoljno u ishrani. Danas, u savremeno doba, nema dovoljno vitamina D u ljudima, dok problem nedostatka kalcijuma više ne postoji, jer ga konzerviranom hranom dobijamo više nego što treba. Savremena hrana ne nudi dovoljno magnezijuma, a nedostaje i niz oligoelemenata, poput gvožđa, hroma, cinka... Kada osetite nelogičan umor, povećanu potrebu za spavanjem kad mu vreme nije, a sa druge strane imate nesanicu, moguće da vam nedostaju neki elementi ishrane. Tada se posavetujte sa lekarom i počnite da uzimate suplemente koji su vam potrebni", kaže Jovanović.

Nebrojeno puta od početka pandemije medicinski radnici su upozoravali da svako uzimanje vitaminskih preparata u prekomernim dozama nije preporučljivo, jer su mogući neželjeni efekti.

Lekari su skloniji preporukama da se menjaju životni stil i ishrana, da se redovno uzima sezonsko voće i povrće, te da je to najbolji put za postepeno sticanje imuniteta pred zimu. Za uzimanje suplemenata oni preporučuju konsultacije.

Doktor Milan Stanić kaže da je suplementacija svuda oko nas, čak i kada je nismo svesni, pa je potrebno biti oprezan.

"Ljudi misle da su suplementi zamena za ishranu, a najveća zabluda je da ih ne unosimo svakodnevno, jer ih ne možemo izbeđi zbog savremene hrane. Prirodno unošenje vitamina je bolje, ali ima situacija kada je potrebno uzimati makronutrijente. Tako je posle pojedinih medicinskih tretmana, kada organizam nije sposoban da uzme sve što mu treba. Sa druge strane, namirnice se danas obogaćuju suplementima, pa treba da budemo upoznati s time i da budemo oprezni, jer ne valja ni previše pojedinih elemenata koje veštački uzimamo", kaže Vraneš.

Kao što smo čuli do sada, vitamin D se najčešće pominje kao najbolji saveznik organizma u zaštiti zaštiti ili odbrani od koronavirusa. Lekari kažu da sve osobe koje provode vreme napolju imaju dovoljnu količinu ovog suplementa, jer ga proizvodi naša koža kad je izložena suncu.

U kombinaciji sa drugim vitaminima, može da pomogne našem telu da ostane u formi i da se izbori sa bolešću i zarazama - što je važno tokom ovakve pandemije.

Vitamin D je potreban ljudima koji nisu često napolju, ljudima koji žive u domovima za stare ili mladima koji provode veći deo dana za kompjuterom. Ukoliko vam odeća pokriva veći deo tela dok ste napolju, vaša kože neće napraviti dovoljno vitamina D i to je još jedan od razloga da ga konzumirate, ukoliko lekar proceni da vam je potreban.

Celu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P. K.