Dobar imunitet ne čine samo vitamini

Iako se na početku pandemije koronavirusa govorilo o tome da mladi mogu biti asimptomatični ili eventualno slučajevi sa blažim simptomima, danas je situacija takva da je među težim slučajevima mnogo mladih osoba. Zbog toga se, pored preventivnih mera, sve više govori o građenju imunog sistema.

Imunitet predstavlja sposobnost organizma da se odbrani od različitih bolesti, virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija. Student pete godine medicine Aleksa Ilić kaže da pozitivno možemo uticati na imuni sistem tako što ćemo se oslanjati na "tri stuba zdravog imuniteta".

"Prvi stub bi bio dovoljno redovnog sna, koji traje sedam do osam sati, koji je kontinuiran i tokom noći. Drugi stub predstavlja dovoljno zdrave hrane i vode. Voda je vrlo značajna, bitno je da bude higijenski ispravna i da bude u odgovarajućoj količini. Danas, zbog brzog načina života, čovek često zaboravlja na adekvatan unos vode i poseže za raznim zamenama, kao što su slatki napici, kafa, ali bitno je napomenuti da za jedan zdrav imuni sistem ništa ne može zameniti vodu. Treći stub je dovoljno redovne fizičke aktivnosti. SZO navodi da je to jedna umerena fizička aktivnost, kao što su brže šetnje, trčanje, džoging, koje bi trebalo nedeljno da budu ukupno u trajanju od 150 minuta. Oni predlažu da tokom pet dana nedeljno imamo po 30 minuta neke umerene fizičke vežbe", kaže Aleksa.

Više o ovoj temi poslušajte u prilogu:

Iako postoje tri stuba imuniteta, mladi obično kao izvor građenja imuniteta navode vitamine:

"Dok nije krenula ova situacija sa koronom, nisam mnogo obraćala pažnje na to. Hranila sam se zdravo, ali ništa posebno. Međutim, sada sam počela da unosim vitamine, voće, povrće, tako da mislim da je to sasvim dovoljno", kaže jedna od anketiranih sagovornica.

"Kao neko ko ne jede meso i ko je vegeterijanac već duži niz godina, moram da vodim računa o tome. Tako da, preporuka je puno voća, povrća, vode, kućne fizičke aktivnosti, dobrog sna i nema nikakvih problema. Da li u ovim okolnostima ili ne, svejedno je. Imunitet je deo nas i to naprasno moramo da prihvatimo i da ga negujemo", rekla nam je jedna studentkinja.

"Nisam ranije obraćala pažnju, zato što nisam imala nikakvih većih zdravstvenih problema. Međutim, poslednjih nekoliko dana se ne osećam najbolje i stigla mi je panična mamina poruka u kojoj navodi da moram da kupim vigantol kapi, vitamin C, A, D, omega tri kapsule, ortomol imun za preventivu. Upravo imam šest različitih stvari za imunitet i naravno da moram da slušam mamu", kaže sagovornica u anketi.

Prema rečima Alekse Ilića, kada govorimo o vitaminima i mineralima, potrebno je izdvojiti vitamin C, B kompleks, A, D, selen i cink. Vitamina C ima najviše u paprici, limunu, pomorandži, grejpfrutu. B kompleks vitamina možemo pronaći u mesnim prerađevinama. Naš sagovornik posebno ističe da je selen vrlo značajan i da namirnice poput mesa i mlečnih proizvoda sadrže ovaj mineral.

Cink se može naći u mesu, ali i u pšeničnim klicama, u kvascu. Vitamin A je deo jetre svih životinja, a biljna ishrana ovaj vitamin nudi u šargarepi, paradajzu i žutoj bundevi, kako bi naš sagovornik rekao, u žutom povrću. Vitamin koji je "najlakše" upiti je vitamin D, koji iziskuje izlaganje od 10 do 15 minuta sunčevoj svetlosti.

Takođe, bitan faktor koji utiče na imuni sistem, prema rečima Alekse Ilića, je zdravo socijalno okruženje. Prema njegovim rečima, hormon stresa dovodi do smanjenja sveukupne snage našeg imunog sistema i na taj način slabi našu otpornost. Aleksa navodi da redovne lekarske kontrole imaju izuzetan značaj u očuvanju imuniteta.

"Predložio bih svakoj osobi koja želi da se bavi sopstvenim zdravljem i imunitetom da krene od toga da se redovno kontroliše. Da pazi na sebe. Sve ove mere prevencije jesu samo jedan deo upravo tog celokupnog seta raznih mera, pomoću kojih možemo da pojačamo i održimo svoj imunitet, što je najznačajnije. Funkcija imuniteta jeste odbrana od infekcija, tumora, supstanci stranih organizmu. U slučaju da dođe do pada snage našeg imuniteta, dolazi do oštećenja svih tih funkcija. U pojedinim periodima našeg života imamo češće infekcije, recimo, ono što se u narodu zove groznica ili herpes labijalis, brojne druge infekcije, pojava alergija, sveopšta slabost i izmorenost takođe mogu biti znaci slabosti našeg imuno sistema", kaže Aleksa Ilić, student pete godine medicine.

Čitav svet susreće se sa pandemijom i potrebno je prilagoditi svoje ponašanje novim okolnostima. To podrazumeva da radimo na sopstvenom imunitetu, ali moramo dodati i zdravstvene mere koje štite nas kao i druge, jer, kako kaže naš sagovornik, to je odlika jedne zdravstvene kulture.

S.P.