Kovid pasoši mogu biti izvor diskriminacije

Od početka pandemije bilo je jasno da će eventualna normalizacija života stići tek s vakcinama. Kada je godinu dana kasnije prva vakcina stigla, rodile su se brojne dileme. Jedna od njih je svakako možemo li posle vakcinacije putovati, odnosno, kako će pojedine države regulisati ovu oblast, hoće li svi priznavati sve vakcine na tržištu i na koji način dokazati nekom graničaru da smo vakcinisani, a da to bude sistematski uređeno, bez zadiranja u privatnost putnika.

Od najave dolaska vakcina, nada se pojavila i među turističkim radnicima. Ako se do sada moglo putovati sa negativnim PCR testom, vakcine bi trebalo da dignu tu zavesu na granicama i većem broju turista omoguće da odu na zimovanje ili letovanje. Zbog toga se poslednjih meseci sve više pričalo o takozvanim "Kovid pasošima", nekoj vrsti isprave ili potvrde kojom bismo mogli da garantujemo na granici neke države da nismo rizik po javno zdravlje.

Čini se da su turistički radnici najbrže prigrilili ovu ideju, razumljivo, ona se trenutno javlja kao jedini garant kakvog-takvog organizovanog turizma, taman dovoljnog da se preživi do kraja pandemije. No, tu nastaju brojni zapleti i nova pitanja. Ko bi trebalo da izdaje takve pasoše? Hoće li važiti globalno ili od države do države? Kakve podatke o nama sme da sadrži? Šta je sa pravom na putovanje sa onima koji vakcinu ne smeju da prime, zbog alergija? Šta je sa svima koji vakcinu ne mogu da prime jer ih jednostavno nema dovoljno?

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih organizacija Srbije (JUTA) Aleksandar Seničić nedavno je izjavio da je ideja o uvođenju kovid pasoša još uvek u povoju, ali da se krajem februara očekuju protokoli oko njihovog uspostavljanja. Prema njegovim rečima, pretpostavlja se da će to biti elektronska aplikacija u koju ćemo unositi dokumenta bitna da dokažemo da smo bezbedni na putovanju.

"Ideja kovid pasoša je u povoju, inicijativa je krenuta od avio prevoznika. Formirana je aplikacija koja se testira u raznim kompanijama i očekujemo uskoro protokole koji će biti predloženi da se uspostave, kada je reč o kovid pasošima. Izvesno je da će tu biti uneti podaci o vakcinaciji, eventualno podaci o PCR testovima i drugi podacio koji garantuju da smo bezbedni", kaže Seničić.

Kako je naglasio, aplikacija se verovatno neće naplaćivati jer je to u interesu svih koji se bave turizmom.

Etička strana ovakve odluke u sivoj je zoni. Može li država ili Evropska unija, u ime zaštite javnog zdravlja, da diskriminiše deo stanovništva koje nije primilo vakcinu, a da prethodno nije obezbedila jednake uslove za sve nas da tu vakcinu i primimo.

Studenti sa kojima smo razgovarali imaju jasan stav o tome, bilo da podržavaju ili ne:

Aleksa: "Mislim da nije fer uvođenje pasoša vakcina samo u pojedine zemlje. Ako treba uvoditi, onda treba svugde, da ne bi došlo do diskriminacije pojedinih ljudi. Vakcina pasoši mogu biti dobra mera za ubrzano oslobađanje od koronavirusa i samo do tada treba i da postoje".

Andrijana: "Van svake pameti mi je to, jer stičem utisak da se vakcine dobijaju na političkoj osnovi ili jer neko želi da putuje. Mislim da ljudi treba da primaju vakcine zbog zdravlja, a ne zbog putovanja. Tu onda dolazimo do drugog problema. Ako primim jednu vakcinu neću moći da putujem ovde, ako dobijem drugu, neću moći na drugo mesto. Ne mogu ja da primim pet vakcina da bih sve zadovoljila, pa mi ni taj pasoš nema smisla."  

Evropska unija već duže vreme razmatra mere pod kojima bi ljudi mogli da se vrate putovanjima, turizmu i poslovnim posetama, a da to ne ugrozi plan odbrane od koronavirusa. U tom smislu, više puta su EU zvaničnici pominjali uvođenje kovid pasoša.

O tome različito razmišljaju pojedine zemlje, ali EU kao jedan entitet ipak neće uvoditi pasoše kao uslov za putovanja ili ulazak na teriotoriju Unije. To je bio zaključak lidera vlada i država EU na sastanku Evropskog veća pre desetak dana.

Nakon četvoročasovne rasprave, između ostalog zaključeno je da je sertifikat o vakcini medincinski, a ne putni dokument i da ne može biti uslov za putovanja iz više razoga: prvi je što je i dalje nepoznato da li vakcinisani ljudi mogu dalje da šire virus, druga nepoznanica je koliko ta zaštita traje i možda i ključni – diskriminacija osoba koje ne mogu da prime vakcinu iz raznih razloga ili im nije dostupna.

Kovid pasoše, međutim mogu da uvedu pojedine države, pa se tako već desilo da je Island, koji je van EU, uveo sličan dokument, odnosno potvrdu o vakcinaciji za koju tvrde da bi trebalo da olakša putovanja, naročito ljudima koji od putovanja zarađuju i žive.

I Direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Marijan Ivanuša izjavio je da je ova organizacija protiv uvođenja bilo kakvih kovid pasoša.

"Ti pasoši, takvi kakvi su, ne smeju doći u obzir i države ih ne smeju uvoditi. Mnoge zemlje imaju manje vakcina, ili čak nemaju nijednu dozu. Bolest je nova, trebalo je vremena da se razviju vakcine i potrebno je relativno dosta vremena da bi se proizvele dovoljne količine i nema ih trenutno za sve", rekao je Ivanuša.

I sa pravne strane kovid pasoši su kontroverzni. Advokat Dragan Popović za Oradio kaže da je čitava ta priča u dubokoj sivoj zoni.

"Najgore je to što bi uvođenje kovid pasoša moglo pravno da se tumači na različite načine. Sa jedne strane, država može da nam ograniči putovanja i javno zdravlje je veoma čvrst osnov za to. Može, kad smo već kod toga, da nam suspenduje bilo kakvo kretanje, videli smo to proletos i tu nema neke dileme. Ovde je problem što bi mnoge države uskoro mogle da otvore granice za razne putnike, pre nego što su obezbedile jednake uslove za sve njih da se vakcinišu. Ako jednima da dokument za putovanje, a drugima ga uskrati u takvim okolnostima, to je čista diskriminacija i mislim da se to neće desiti", kaže Popović.

Nisu samo etika i pravo prepreka za uvođenje kovid pasoša. Postavlja se pitanje i koji naši podaci mogu ući u takav dokument, ko za njih garantuje, ko njima upravlja, kako sprečiti zloupotrebe i kako obezbediti zaštitu građana na privatnost medicinskih podataka.

Zlatko Petrović iz kancelarije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti kaže da bi izdavanje koviod pasoša bio ozbiljan izazov i problem za državu, u smislu obezbeđenja privatnosti podataka građana.

"Uspostavljanje bilo kakvih sistema koji podrazumevaju obradu podataka, delikatnih kao što su podaci o zdravstvenom stanju, podrazumeva niz obaveza da bi ti podaci bili bezbedni. Obrada podataka o zdravstvenom stanju je zakonom zabranjena, a dozvoljena u desetak izuzetaka. No rano je govoriti o tome dok se ne vide svi aspekti takve obrade podataka", kaže Petrović.

Celu emisiju "Za i protiv" posvećenu ovoj temi poslušajte na našem podkastu.

P. K.

Fotografije: Pexels, Pixabay