...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music mix by Anja

Društvo / Zdravlje

Kod državnog lekara samo ako mora

10.05.2023.

Ništa nije preče od zdravlja. To svi znamo, ali je pitanje koliko je moguće brinuti se o sebi, ako ne verujemo onima čija briga treba da budemo? Oko prvog maja postao je viralan TikTok video u kome jedna gospođa objašnjava kako će praznike iskoristiti za odlazak kod lekara, manje su gužve, kaže, da iskoristi, da ne čeka. To čekanje do pregleda koje traje i po nekoliko meseci, samo je jedan od razloga zašto se gubi poverenje u zdravstvene institucije.

.

Prema poslednjem Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji, Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), poverenje mladih u Ministarstvo zdravlja je ocenjeno sa tek nešto malo više od dva. Raspon ocena je bio od jedan do pet. 

Ono o čemu se dugo pričalo, a na žalost se još uvek dešava, je akušersko nasilje. Mnogi, da imaju novca, nikada ne bi izabrali porođaj u državnoj instituciji. Tog je stava i Ljubinka Milićević, mlada mama, koja porođaje u Betaniji pamti kao jako mučne i bolne. 

"Užasno je porađati se tamo, zato što svaki porođaj indukuju, ne puštaju da stvari idu svojim tokom, ne obilaze te, neće da te pregledaju, moraš da ih moliš, ako vrištiš - psuju te. Ništa ne dobijaš protiv bolova. Da ne pričam o uvredama: 'Umela si da praviš dete - ne umeš da se porodiš, zašto ustaješ, hoćeš da ubiješ svoju bebu, hoćeš da joj slomiš vrat, lezi tu kravo. Dešavalo se da dobijem i koji šamar. Mislim da bi veterinar bio mnogo milosrdniji", ispričala nam je Ljubinka. 

lekari png

Milica Borjanić iz KOMS-a, kaže da je problem kod takvog odnosa mladih prema zdravstvenim insistucijama u nedostupnosti informacija i neprilagođenog načina komunikacije ka mladima. 

"Tu je i neuključivanje mladih u procese donošenja odluka i nerazumevanje sistema informacija koje do njih dolaze. Sa druge strane, ako uzmemo širu sliku u obzir, videćemo da mladi nemaju poverenja ni u druge institucije. Zato je problem mnogo veći, ukazuje na to da su mladi sistemski isključeni", kaže Milica.

U Ljubinkinom slučaju, ni situacija kod drugih lekara nije bila ništa bolja. 

"Za pregled kod gastroenterologa sam jedno godinu dana redovno tražila uput u Domu zdravlja, ali nisam ga dobila. Kod ginekologa idem privatno, jer pregled kod državnog lekara izgleda užasno, ako uopšte dođem do toga da me neko pregleda. Da imam para ne bih kročila u državnu ambulatnu, eventualno da izvadim krv", priča Ljubinka. 

Anketa koju smo mi sproveli pokazuje da postoji sveukupno nepoverenje u lekare i državne i privatne. Skoro 30 odsto mladih je odgovorilo da ne veruje ni jednima, ni drugima. Oko 17 odsto kaže da veruje više privatnim, dok samo oko šest odsto veruje državnim leakrima. Skoro polovina je rekla da odgovor zavisi od toga zašto se ide kod lekara. 

doktor png

Sociološkinja Lola Paunović kaže da dosta nepoverenja dolazi zbog dugog čekanja na pregled u državnim zdravstvenim institucijama. 

"Zato se mnogi odlučuju da ipak potraže privatnog lekara do koga će moći da dođu tog istog dana ili sutradan. Nekog ko će biti vrlo prijatan prema njima i pružiti dobru uslugu. Ima i te stigme da su zdravstveni radnici koji rade u državnim institucijama nestrpljivi, možda i netrepeljivi. Dosta ljudi je odbijeno sa njihove strane i traži medicinsku pomoć u privatnim klinikama", tvrdi Lola. 

Lola dodaje i da je to što mladi ne veruju, prema istraživanjima, u zdravstevni sistem pokazatelj da je ceo sistem na klimavim nogama, jer je zdravlje jedan od ključnih oblasti u životu ljudi.

"Da bi se to poverenje nekako podiglo treba raditi na približavanju problema sa kojima se  zdravstvene institucije i sistemi suočavaju. Takođe je potrebno uključivanje mladih lekara i mladih medicinskih sestara u funkcionisanje i promenu zdravstvenog sistema, koji je spor i neadekvatan trenutno", kaže Lola. 

Naša anketa pokazuje i da više od 80 odsto mladih kaže da bi, kada novac ne bi igrao ulogu, pre izabrali da odu na privatan pregled, nego u državnu instituciju. Studentkinja Anica Stamenković takođe nema doboro iskustvo sa državnim zdravstvenim institucijama. 

"Kod državnog lekara idem isključivo kada je neka hitna situacija, a kod privatnog lekara idem kada je, na primer, lista čekanja za nešto predugačka i termin mi bude za kasnije zakazan. Uglavnom su privatni lekari mnogo prijatniji, jer se trude da mi objasne zašto imam neki problem i šta to treba da radim da bi se taj problem rešio. Kod državnog lekara je uglavnom svemu uzrok to što sam punija", kaže Anica.

Ona je za Oradio ispričala i svoju zdravstvenu situaciju i iskustva sa lekarima, koja su bila vrlo duga i neprijatna, kako ona kaže.

"Imala sam nezgodu sa nogom, iskočilo mi je koleno, pukli su mi prednji ligamenti. To mi se desilo u Beogradu, a meni je zdravstveni karton u Ćićevcu, odakle sam. Iako sam otišla u urgentni centar,  jedva sam uspela da ih umolim da me prime i pregledaju. Dva minuta je trajo pregled. Lekar mi je pipnuo koleno, rekao da idem kući i stavljam hladne obloge. Ispostavilo se kasnije da mi je pukao ceo ligamnet i nosila sam gips tri i po nedelje. Bila mi je potrebna i magnetna rezonanca, ali mi je tada bila zakazana za četiti meseca kasnije", kaže Anica. 

Kada je došlo vreme za kontrolu, iako je imala zakazan termin, Anica je čekala više sati, nakon čega pregled nije ni dočekala. Kako ona kaže, višesatno čekanje na ortopediji je gotovo podrazumevano. Na sve to, Anica deli problem i koji studenti imaju.

"Mene kao studenta iz unutrašnjosti, jer nemam karton u Beogradu šalju svuda, samo da me skinu s dnevnog reda. Niko zapravo ne uradi konkretan posao. Zbog svega toga biram privatne klinke, gde na žalost moraš da platiš, ali ti sve to dođe mnogo brže", kaže Anica. 

Rezultati naše ankete pokazuju i da većina mladih misli da bi više ljudskih, tehnoloških i finanisijskih kapaciteta unapredilo rad zdravstvenih institucija, a tu su i empatija, nepostojanje ili smanjenje liste čekanja i više Domova zdravlja u manjim mestima.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" posvećenu ovoj temi poslušajte u plejeru:

J. Božić

Foto: Canva.com
Možda te još zanima:

.

Autonomija, kompetencija i povezanost čine jak identitet

Različiti sadržaji koje koristimo i koji su oko nas formiraju naš identitet. Sve to je, naravno, povezano sa mentalnim zdravljem.…

.

Trening za imunitet

Pored praznika, zimski period doneo nam je i razne viruse i bolesti. Sigurno ste i vi, ili neko u vašoj…

.

Građenje identiteta zahteva toplinu, razumevanje i ljubav prema sebi

Kada završiš srednju školu ili fakultet, u roku naravno, trebalo bi da se zaposliš u struci. Takođe bi bilo dobro…

.

Uvode se ograničenja za Facebook i Instagram

Kompanija Meta najavila je primenu novih ograničenja pristupa određenim sadržajima za adolescente na Facebooku i Instagramu, kako bi promovisala "bezbednu…

.

Izlaz iz začaranog kruga alkoholizma je moguć

Istraživanje Instituta za zaštitu zdravlja Batut pokazuje da polovina mladih u Srbiji povremeno pije alkohol, petina se opija, dok njih…

.

Vakcina protiv HPV-a nije jednako pristupačna mladima u Srbiji

Iako je vakcina protiv HPV virusa u Srbiji dostupna od 2017. godine i spada u red preporučenih vakcina i dalje…

  • 00:00 Music mix by Anja
  • 05:00 Music Mix by Bea
  • 10:00 Pre podne na O radiju

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo