Kako žive mladi s autizmom u Srbiji?

Drugog aprila se obeležava Svetski dan podizanja svesti o autizmu. Tačan broj osoba sa autizmom u Srbiji se ne zna, iako su još pre dve godine iz Ministarstva zdravlja najavili da će registar osoba sa autizmom biti sačinjen.

Većina ljudi u društvu smatra da je autizam jedna vrste bolesti. Međutim, prema rečima psihološkinje Jelene Mulić Sivulke autizam nije bolest nego razvojni poremećaj.

"Autizam je pervazivni razvojni poremećaj. Pervazivni razvojni poremećaji sadrže i druge oblike poremećaja. Autizam se javlja u ranom detinjstvu, tada možemo da ga dijagnostikujemo. Tri karakteristike koje prate autizam su nedostatak govora, poremećaj u socijalnoj interakciji i obrasci ponašanja", objašnjava naša sagovornica.

Predsednica Društva za podršku osobama sa autizmom Grada Novog Sada (DPOSA NS)  Mara Bošnjak, ukazuje na probleme sa  kojima se i sama susrela kao majka. Njenom sinu Vanji autizam je dijagnostikovan u trećoj godini. On sada ima 28 i bez obzira na njegov poremećaj, rado učestvuje na svim radionicama koje se realizuju u okviru Društva i van njega.

Mara Bošnjak

"On slika, voli automobile i prepoznaje ih još od malena, voli ljude i druženje. Išao je u Dnevni boravak dvadeset godina, nije naučio da čita, slova prerepoznaje, ali ne može da sklopi reč, barem do sada to nije pokazao", ispričala nam je Mara Bošnjak.

Osobama sa autizmom nije potrebna podrška na nastavi u školi, međutim predsednica DPOSA nam je ukazala na veći problem, a to je rešavanje, odnosno kanalisanje njihovih poriva.

"Problem je u tome što, kao i svaki mladi čovek želi da ima svoj kutak, ne mislim na svoju sobu, jednostavno im više ne trebaju roditelji. Zamislite mladog čoveka koga roditelji vode na žurke, u bioskop, nabavku. Evo ja bi trebalo da vodim Vanju na Sajam automobila, verujem da bi on radije sa nekim drugarom otišao, ali to je nemoguće", kaže naša sagovornica.

Postoje mnoge predrasude o mladim osobama sa ovim poremećajem i zbog toga nisu dovoljno uključeni u društvo. Psihološkinja Jelena Mulić Sivulka koja i sama majka devojčice sa autizmom, navodi šta mi kao članovi društva možemo da učinimo za mlade koji su na spektru autizma.

"Možda je najbolja stvar to da ih primetimo, ne ignorišemo i uključimo. Da vidimo da oni postoje i da budemo tu za njih, šta god da to znači. Na kraju krajeva, nemojmo dozvoliti da nas autizam zaslepi. Kao majka devojčice sa autizmom, zanemarim da ona ima 14 godina, da nekad želi da bude sama, da želi da sluša muziku i da je to više karakteristika četrnaestogodišnje devojčice nego autizma", objašnjava Jelena Mulić Sivulka.

Svetski dan podizanja svesti o autizmu obeležava se širom sveta od 2008. godine, a ustanovljen je rezolucijom Ujedinjenih nacija, sa ciljem podizanja svesti u svim nivoima društva. April se u celom svetu smatra mesecom autizma, a svake godine, na ovaj dan pokreću se različite globalne akcije.

Jedna od njih bila je i "Light It up Blue" ili "Osvetljeno plavim". Ideja je da se ceo svet simbolično oboji u plavo, od gradskih osvetljenja do odeće. Zahvaljujući ovim akcijama, podiže se svest kognitivne različitosti, njenog drugačijeg vrednovanja i promene mentalnih obrazaca u kojima smo zaglavljeni.

Nevena Stanisavljević

ilustracije: pixbay.com