Društvo / Intervju
Aleksa Tešić: Motiv su mi istina i pravda
Kada imate sreću da u životu profesionalno radite ono što volite, to je jedan od preduslova da vam život bude ispunjen i lep. Ako ste odabrali novinarstvo, posebno u oblasti koja se zove istraživačko novinarstvo, morate taj poziv istinski voleti, jer bez toga nema ni uspeha ni zadovoljstva u poslu. Kraj godine je vreme kada se sumiraju rezultati i postignuća iz prethodne godine i dodeljuju nagrade onima koji su ih zaslužili.
Tako je ove godine Novosadska novinarska škola (NNŠ) dodelila nagrade mladim novinarima koji su, u velikoj konkurenciji odličnih i odlučnih kolega, pokazali rešenost da rade u skladu s najvišim principima novinarske struke. Među nagrađenima je Aleksa Tešić, mladi novinar BIRN-a, koji je za svoj rad na temi prisluškivanja aktivista od strane državnih službi apsolutno zasluženo dobio godišnju nagradu NNŠ-a.
Koliko je nagrada NNŠ-a, ali i generalno nagrade, važna u razvoju jednog mladog novinara?
Iskreno, drago mi je i smatram da je moj trud prepoznat nakon gotovo tri godine rada na temama privatnosti i tehnologija nadzora. Ovo je prva nagrada koju sam dobio, odnosno prvo javno priznanje mog rada, i zaista se osećam sjajno zbog toga. Moja situacija je malo drugačija od situacije mojih kolega, jer sam ovoj temi posvetio mnogo vremena. Većina kolega bira i obrađuje teme koje se brže završavaju ili istovremeno rade na više tema. Ova konkretna tema je izuzetno zahtevna jer su informacije o njoj nedostupne. Policija krije koje tehnologije koristi, firme koje prodaju opremu takođe ne otkrivaju podatke, a javnost je uglavnom neinformisana. Možda sam jedini novinar u Srbiji koji se ovom temom bavi na ovako dubok i sveobuhvatan način.
Kako biraš teme koje ćeš obrađivati?
Industrija kojom se bavim je izuzetno zatvorena, pa izvore informacija pronalazim u stranim materijalima. Pratim šta rade istraživački novinari u drugim zemljama, od njih dobijam ideje i principe istrage i pokušavam da ih primenim u domaćem kontekstu, dodajući svoj kreativni pečat. Konkretno, ideju za priču o masovnom nadzoru mobilnih komunikacija dobio sam analizirajući podatke o izvozu robe dvostruke namene iz drugih zemalja. Naše ministarstvo nije želelo da mi dostavi informacije, pa sam podneo zahteve ministarstvima u drugim zemljama, koja su bila spremnija za saradnju. Prva informacija o prisluškivanju aktivista došla je spolja, preko aktiviste čiji je telefon bio veštačen. Na osnovu njegovog svedočenja i iskustava drugih aktivista krenuli smo u istraživanje koje je dovelo do otkrivanja sistemske zloupotrebe opreme za nadzor protiv aktivista u Srbiji.
Kome sve može da se desi da ga službe prisluškuju?
Često nam se javljaju građani koji nisu ni na koji način interesantni službama, ali osećaju nelagodnosti poput čuvanja eha ili duplih glasova na telefonu. Takvim osobama objašnjavamo da nisu bezbednosno zanimljivi i da ih niko ne prisluškuje. S druge strane, prisluškivanje se najčešće vrši nad aktivistima koje vlast prepoznaje kao pretnju, bilo kroz javne izjave ili napise u tabloidima. Konkretno, ova priča obuhvatila je ljude koje je privođala BIA, oduzimala im telefone i koristila metode za vađenje podataka. Informativni razgovori služili su samo kao paravan dok je trajala instalacija softvera za praćenje.
ilustracija: pixabay.com
Da li je moguća ista vrsta nadzora bez fizičkog kontakta s telefonom?
Moguće je. Indikacije govore da službe imaju pristup naprednijem softveru poput Pegazusa ili Predatora, koji može zaraziti telefon na daljinu i vrlo ga je teško detektovati. Postoje prvi dokazi o žrtvama tog softvera u Srbiji, a najčešće su u pitanju pripadnici opozicije. Glavni razlog zašto se ovaj softver ne koristi masovno je njegova visoka cena – praćenje jedne osobe može koštati i do 100 hiljada evra. Službe stoga češće posežu za jeftinijim i jednostavnijim metodama.
Koliko su novinari podložni nadzoru?
Teško je reći. Novinari koji rade u renomiranim istraživačkim centrima poput BIRN-a, CINS-a ili KRIK-a relativno su zaštićeni jer bi otkrivanje njihovog praćenja izazvalo javnu osudu. Lokalni novinari, poput onih iz manjih sredina, više su izloženi, jer vlast pretpostavlja da njihove priče neće izazvati širi odjek. Lično sam imao iskustvo fizičkog praćenja, ali digitalno praćenje još nismo otkrili.
OBRATI PAŽNJU
Koji savet bi dao mladim kolegama?
Mladi novinari obično su usmereni ka pravdi i istini, a to su i moji motivi za bavljenje ovim poslom. Najvažniji su motivacija i vera u ideale, jer se tehnike istraživanja i metode rada vremenom nauče. Važno je biti strpljiv i učiti od kolega, ali i prilagoditi pristup sopstvenom kontekstu i interesovanjima.
Koliko ti vremena treba da završiš priču od početka do objave?
U proseku, rad na priči traje oko tri meseca, iako ponekad istovremeno radim na više tema. Neke priče počnem i završim za nekoliko meseci, dok su za druge potrebne godine. Važno je uspostaviti metodologiju rada i konsultovati se s kolegama o toku istraživanja.
Možeš li da otkriješ na čemu trenutno radiš?
Ne mogu da ulazitm u detalje, ali planiram da se pomerim s teme privatnosti, jer osećam da sam dostigao granice mogućeg. U budućnosti planiram da istražujem internet prevare, piramidalne šeme i srodne teme koje su izuzetno aktuelne i važne za javnost.
Aleksino gostovanje u emsiji Dnevna soba možete poslušati na linku ispod:
Jovan Vanja Marjanović
foto: privatna kolekcija
