U izbornom ciklusu zaboravlja se na osobe sa invaliditetom

Osobe sa invaliditetom svakodnevno se susreću sa preprekama u normalnom funkcionisanju. Jedna od prepreka koja je ovih dana aktuelna, u susret izborima zakazanim za 2. april, jeste i pristup biračkim mestima. Obezbeđivanje pratioca i mogućnost glasanja od kuće samo su neka od prava koja osobe sa invaliditetom imaju, a pitanje je da li ih država poštuje. 

Milica Knežević je studentkinja Tehničkog fakulteta "Mihajlo Pupin" u Zrenjaninu koja je prošle godine skrenula pažnju javnosti na sebe zbog činjenice da koristi invalidska kolica na fakultetu, koji je za nju nepristupačan. Tada joj je gradonačelnik obećao da će grad finansirati izgradnju lifta na fakultetu, ali kako Milica kaže, to se nije ostvarilo. S obzirom na to da se to događalo uoči parlamentarnih izbora, to obećanje je na kraju protumačeno kao deo predizbornih obećanja.

"Definitivno jeste. Ako je u tom trenutku bilo lako tako nešto obećati, kao neko ko je u politici i na važnoj poziciji, a onda se posle praviti da od toga nema ništa i nalaziti razloge i izgovore, onda ne znam koji je drugi razlog", kaže Milica za O radio. Pitali smo je za mišljenje o tome da li su političari svesni koliki je udeo osoba sa invaliditetom u biračkom telu i kakve su mogućnosti izlaska na glasanje.

"Mislim da političari i političke partije apsolutno nisu svesni koliko biračko telo predstavljaju osobe sa invaliditetom, taj broj uopšte nije mali. Oni skoro ništa ne rade na tome da budu dostupni i da njihove kampanje budu vidljive osobama sa invaliditetom. Takođe, veliki je problem i sam izlazak na glasanje, jer je većina biračkih mesta fizički nepristupačna. Naravno tu su različiti oblici invaliditeta, različiti zahtevi i problemi koji postoje ali ni na jednom polju se ne rešavaju, što je daleko od prihvatljivog. A da ne pričam koliko je daleko od savršenog", zaključuje naša sagovornica.

Predsednik Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Milan Stošić kaže da u Srbiji ima više od 600.000 osoba sa invaliditetom. Prema njegovim rečima, ta cifra je sama po sebi dovoljna za veći respekt od strane države. Međutim država više u deklarativnom nego u praktičnom smislu vodi računa o njima.

"Ne možemo da kažemo da je dosta toga učinjeno, iako je naša zemlja potpisnik konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, ona je ratifikovana i obaveza je naše države da članove konvencije implementira kroz zakonske i podzakonske akte. Ali mi smo, prosto, nacija i država gde vrlo lako nešto potpišemo i obećamo, ali kada je u pitanju realizacija onda je to problem. I mislim da nije problem u odsustvu nekih zakona koliko je u primeni", navodi Stošić.

Prema navodima Ustava Srbije, osobe sa invaliditetom imaju ista prava kao i ostali građani, ali kako Stošić kaže, ipak se radi o specifičnoj populaciji za koju su potrebni određeni preduslovi.

"Pristupna mesta moraju da budu obezbeđena za osobe u kolicima, a isto tako su slepima i slabovidima neophodna određena pomagala i asistenti kako bi mogli da ispune građansku dužnost. Uslovi se razlikuju na biračkim mestima, univerzalno pravilo ne postoji i mislim da je suština problema što ne postoji ni dobra volja da se to reši, bar ne u ovom trenutku".

Znači, na svakom biračkom mestu ne postoji ta mogućnost?

"Ne postoji. Imali smo u praksi primere da osobe sa invaliditetom dođu do biračkog mesta, ali zbog prepreka i barijera u vidu stepenica ne mogu da uđu. Onda članovi komisije siđu ili postoji i mogućnost da telefonom naruče da im članovi komisije dođu kući, tako da neka samostalnost u glasanju i potpuno zagarantovana tajnost nije moguća u takvim okolnostima", upozorava Stošić.

Milan Dakić savetnik pri kancelariji pokrajinskog ombudsmana, kaže da je biračko pravo jedno od osnovnih ljudskih prava. Između ostalog, ono se sastoji u tome da osobe sa invaliditetom na jednak način učestvuju u izborima.

"Osnovna pretpostavka bi bila da su te prostorije već unapred pripremljene, ne samo za potrebe izbornog procesa, nego uopšte za korišćenje javnih objekata. To su po pravilu škole i druge javne ustanove, mesne zajednice. Samim tim se može proveriti da li oni uopšte ispunjavaju obaveze u zakonu o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom da se uspostave tehnički standardi", objašnjava Dakić.

Lazar Čovs, predstavnik Foruma studenata žurnalistike Srbije - FEJS Srbija sa mladim kolegama radi na kampanji "Izađi i glasaj" kako bi motivisali mlade da izađu na izbore. Nas je zanimalo da li su se u toj kampanji bavili pitanjem izlaznosti mladih sa invaliditetom.

"Na našim promotivnim materijalima smo naveli pozitivne primere osoba sa invaliditetom, koje se vrlo često  dodatno potrude da bi im bilo ostvareno pravo izlaska na izbore. Ne mogu da budem siguran da li je u pitanju neka maliciozna namera ili nemar, ali moje privatno mišljenje je da država ne radi dovoljno ni za osobe sa invaliditetom da bi omogućila što arhitektonski pristup što njihovu informisanost. Mislim da država ne radi ni blizu dovoljno na podizanju svesti o značaju izbora i obaveštavanju ljudi o njihovim pravima i obavezama koje moraju da ispune", smatra Čovs.

Milan Stošič objašjava da iskustva iz nekih zemalja pokazuju i ukazuju na to da i slepe i slabovide osobe mogu da budu potpuno samostalne u glasanju.

"Međutim kod nas nisu stvoreni uslovi, čak ni za ovo predstojeće glasanje. Naime, slepi i slabovidi mogu da glasaju uz pomoć pratioca ili asistenta, dozvoljen je i pas vodič. Potpisivanje listića može da se uradi faksimilom tako da je u tom smislu načinjen pomak, ali ono što je najvažnije nisu samostalni u glasanju a to može tehnički da se reši. Tako je slepa i slabovida osoba potpuno samostalna u izjašnjavanju. Za sada toga kod nas nije bilo u praksi, a niti će biti na ovim izborima", kaže naš sagovornik i objašnjava da je glasanje moguće i u stacionarima ukoliko su osobe nepokretne, potrebno je samo unapred obavestiti izbornu komisiju kako bi na vreme izašli na teren.

Predsednica centra za samostalni život osoba sa invaliditetom, Gordana Rajkov objašnjava da jedinstvena biračka mesta ne postoje, već se određuju od izbora do izbora u zgradama različitih institucija. U zavisnosti od toga koliko su te zgrade pristupačne, zavisi i koliko su pristupačna biračka mesta.

"Mi smo za izbore 2016. godine zamolili organizacije CESID i CRTU da na jednom vrlo malom uzorku utvrde pristupačnost javnih biračkih mesta i zapravo se pokazalo da 60 odsto njih nije pristupačno. To je bilo dosta brzo i ljudi nisu bili do kraja obučeni, tako da je pitanje da li bi onih preostalih četrdeset bilo pristupačno. Mi smo ostvarili jako dobru saradnju sa RIK-om i oni su pristali da usvoje uputstva koja smo poslali za izbore. Savetuju opštinskim načelnicima da za biračka mesta biraju objekte koji su pristupačni ili da bar budu u prizemlju. Čak su pokušali da upotrebe reč 'moraju' da budu pristupačni, ali je to teško moglo da prođe tako da je ostalo 'trebalo bi', što će reći može a i ne mora. Ali i to ukazuje ljudima da povedu računa".

Milan Stošić kaže da je veoma važno da se što više osobe sa invaliditetom animira da izađu na izbore, koliko zbog podrške, toliko i zbog njih samih, kako bi osetili da je i njihov glas važan i jednako bitan.

Tonski prilog poslušajte u plejeru.

Jelena Mijatović