Teme koje su ostavile najveći utisak na vas

Prošla je još jedna sezona naše emisije "Za i protiv", prilično uspešno reklo bi se. Obradili smo tridesetak vrućih i aktuelnih tema koje bi morale da vas se tiču ako ste svesni građanin ove države. Možda nismo dali odgovore na baš sve dileme koje muče mladog čoveka u ovom društvu, ali smo načeli važne priče koje vape za zaključcima. Neke od tih priča prihvatili ste ličnije od nekih drugih. I to je prirodno. Nije važno jeste li to učinili iz empatije, zabrinutosti ili znatiželje, naprosto slušanjem i čitanjem nekih od ovih tema pokazali ste da postoji potreba i želja za njihovim razrešenjem.

Jedna od najslušanijih i najčitanijih tema u minuloj sezoni ticala se duvanskog dima, ali sa malo pomerene pozicije. U martu ove godine pričali smo o odvikavanju od pušenja, ali kroz alternativne duvanske proizvode kakvi su hemijske cigarete, IQS duvan ili nargile. Već neko vreme očekujemo nacrt zakona o zaštiti stanovništva od duvanskog dima koji bi trebalo da protera pušače iz zatvorenih prostorija, pa je i ova tema za neke bila prilično emotivna. Ipak, priča o alternativnim duvanskim proizvodima mora biti ispričana, a opasnosti kojih nismo ni svesni, naglašene.

Pušači sve češće, kada požele da ostave duvan, prelaze na ove proizvode čiji su efekti u najmanju ruku kontroverzni.

Dokazano je da alternativni duvanski proizvodi ne poseduju neke od štetnih supstanci koje imaju cigarete, ali i kod njih ima još mnogo nepoznanica koje bi morale što pre da se razjasne. Proizvođači i prodavci reklamiraju ove proizvode kao pomoć pri odvikavanju od pušenja ili navodno "zdraviju alternativu" pušenju. Međutim, ne postoje dovoljno dobri dokazi koji bi potvrdili da li su elektronske cigarete dobro sredstvo za odvikavanje od pušenja.

Aleksandar Dragić pokušao je da ostavi duvan uz pomoć elektronske cigarete i u tome uspeo. Evo kako izgleda njegovo iskustvo.

"Čim sam prešao na elektronsku cigaretu bilo mi je bolje. Odmah sam osetio olakšanje, nisam imao gušenja, onaj strašan kašalj i sve što uz to ide. Cigaretu više nisam zapalio i evo sve do sada pušim samo elektronsku", kaže Aleksandar.

Prodavačica eletronskih cigareta Dragana Stošić tvrdi da je elektronska cigareta dobar način da se ostavi duvan, jer pušaču daje osećaj uvlačenja dima, iako je u pitanju obična para, neškodljiva okolini, a sadrži i nikotin, pa su svi prohtevi kod pušača zadovoljeni.

"Pored toga, elektronske cigarete nemaju većinu toksičnih supstanci koje poseduju cigarete. Možete birati različite ukuse, uštedi se dosta novca, a i zdravlje pušača se poboljšava", uverava nas Dragana.

Međutim, kordinatorka u Savetovalištu za odvikavanje od pušenja u Domu zdravlja Novi Sad Vesna Inbronjev kaže da su hemijske cigarete kao sredstvo za odvikavanje, dokazano opasne.

"Te cigarete su još u fazi ispitivanja, ali postoje nano-čestice koje su dokazano kancerogene, a tu je i nikotin koji izaziva zavisnost. Iz prakse mogu reći da korisnici koji kod nas dođu na odvikavanje, kažu kako su upravo preko elektronske cigarete pokušali da ostave duvan, ali su se posle kratkog vremena vratili cigareti jer ona nije nikakvo sredstvo za odvikavanje, već samo novi način da održite zavisnost", kaže ona.

Pored ovog proizvoda i nargile su postale veoma popularne, naročito za tinejdžere. Nargila barovi posluju sve bolje, čak se i reklamiraju, a niko ne vodi računa o tome da su nargile u stvari opasnije čak i od klasičnog duvana.

Problem je što dim iz nargile sadrži veće koncentracije arsena, olova i nikla, kao i 36 puta veću koncentraciju katrana i 15 puta više ugljen-monoksida nego jedna cigareta. Jedno punjenje nargile je kao pušenje kutije cigareta odjednom, upozorava Vesna Inbronjev iz Savetovališta za odvikavanje od pušenja.

"Prodaja duvanskih proizvoda je u Srbiji zabranjena osobama mlađim od 18 godina, što se odnosi i na nargile, a mi imamo situaciju da deca od šestog razreda osnovne do onih iz srednje škole najviše uživaju u nargilama i sve su češće mušterije. Oni se oko nargile socijalizuju na potpuno pogrešan način, a nisu ni svesni koliko je nargila opasna po zdravlje", kaže naša sagovornica.

Jedna od tema koju ste svojim klikovima izdvojili u prošloj sezoni bila je ona o Danu Evrope i odnosu mladih prema ovoj međudržavnoj zajednici kojoj i Srbija, makar načelno, teži. Ovo je jedna od onih priča koje nisu videle bilo kakav napredak od emitovanja do danas. Mladima je i dalje Evropska unija dalek projekat, posmatraju ga kroz tabloidne naslove i uvrežene mitove i zablude koje podgrevaju mediji u Srbiji.

Mladi u Srbiji, uzrasta od 14 do 29 godina i dalje o Evropskoj uniji ne znaju gotovo ništa ili vrlo malo, a uglavnom nemaju odgovor na pitanje treba li Srbija da joj pristupi. Istraživanje "Mladi u Srbiji 2018/2019" koje je uradila Fondacija Fridrih Ebert o vrednostima, porodici, obrazovanju, načinu života, razmišljanjima o politici i zaposlenju mladih na Balkanu, pokazalo je da 26 odsto njih ne zna odgovor na to pitanje, a 11 odsto ne želi da odgovara. To su ujedno i najveći procenti takvih odgovora na ovo pitanje na celom Balkanu. Mladi u okolnim zemljama dominantno imaju stavove o ovim pitanjima.

Nadalje, istraživanje je pokazalo da je za ulazak u EU danas oko 36 odsto mladih, dok se tom političkom potezu protivi 27 odsto njih. Istraživanje Fondacije Fridrih Ebert pokazalo je da su mladi nezainteresovani za politiku. O toj temi retko raspravljaju sa porodicom i prijateljima i priznaju da se ne razumeju mnogo u politiku, što kaže 44 odsto njih.

Iako je tri četvrtine ispitanika koji su imali pravo glasa na prethodnim parlamentarnim izborima zaista i glasalo, učešće u raznim nekonvencionalnim oblicima političkog aktivizma, poput potpisivanja peticija, relativno je malo. Nadalje, nepoverenje u institucije je veoma izraženo. Političke stranke su institucije koje uživaju najmanje poverenja – polovina mladih u njih uopšte nema poverenja. Mladi su pretežno nezadovoljni stanjem demokratije u Srbiji, iako podržavaju demokratiju u opštem smislu.

Tema koja je među top tri prema vašem interesovanju u protekloj sezoni naslovljena je „Multiplu sklerozu lečimo zastarelim terapijama“. Nedostupnost lekova za multipla sklerozu velika je sramota za srpsko zdravstvo, što je i razlog zbog kog se u kampanju za dostupnost medikamenata pacijentima priključilo na dsetine javnih ličnosti. Oradio je bio jedan od prvih medija koji je izvestio o borbi grupe pod imenom MS platforma da se svim obolelima od ove teško bolesti omogući besplatno lečenje po uzoru na napredne sisteme u našoj okolini.

U toj emisiji priču o bolesti koja ju je obuzela ispričala je studentkinja mikrobiologije Milana Đokić.

"Prve simptome primetila sam u septembru prošle godine kada mi je utrnula butina, pa se utrnulost proširila. Shvatila sam da to nije normalno, otišla sam kod lekara, pa na magnet, koji je pokazao lezije. Tada sam prvi put shvatila da verovatno imam multiplu sklerozu", priča Milena.

Naša sagovornica, koja je na završnoj godini mikrobiologije, kaže da je pitala lekara može li se sa tom bolešću dugo živeti, na šta je dobila odgovor da može, ali uz terapije.

"Tek kasnije sam saznala da je to najveći problem, jer ta terapija u Srbiji ne postoji. Ja se nadam da će država imati sluha za nas i da će pokazati da im je stalo do 9.000 mladih života. Ne očekujem za sada ništa, ali se nadam da ćemo uspeti u tom cilju", kaže Milena.

Damjan Simić, predstavnik MS platforme, organizacije koja se bori za prava osoba obolelih od MS, ali pre svega za njihovo lečenje na način na koji se to radi u drugim zemljama, kaže da za MS sada već postoje lekovi treće generacije, dok medicina u Srbiji i dalje ljude leči lekovima prve generacije.

"Terapija je ovde nedostupna većini pacijenata. Prema poslednjim podacima, u Srbiji se od MS leči oko 12 odsto pacijenata, ali čak i oni se leče terapijom koja je nastala pre oko dve decenije. Kod nas se ta terapija daje pacijentima koji imaju jače forme bolesti, pa se ispostavlja da ni oni ne dobijaju pravu terapiju", objašnjava Damjan.

Prema njegovim rečima, glavni cilj lečenja je terapija koja se daje u prva tri meseca, što je ključno za nastavak.

"Ako na početku nema odgovoarajuće terapije dolazimo do velikih problema, do razvijanja invaliditeta kod jako mladih ljudi, jer ovo jeste bolest mladih, kojima se sruši ceo svet ukoliko nemaju terapiju. Njihova bolest posle toga ide ka invaliditetu, a to ne mora da se dogodi", objašnjava Damjan.

On kaže da su se obraćali Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, ali da je ta komunikacija bila vrlo oskudna.

Nedugo nakon ovog našeg razgovora, tačnije u aprilu ove godine, RFZO je navodno započeo pregovore o nabavci najsavermenije terapije protiv multiple skleroze. Međutim, do danas javnosti nisu predočeni rezultati tih pregovora i oboleli od multiple skleroze i dalje gube dragoceno vreme, ključno u lečenju rane faze bolesti.

P.K.