Smem li da kažem konoplja?

Da li ćemo marihuanu, gandžu, džicu moći da koristimo za lečenje ili ne? To je bilo i glavno pitanje na javnoj raspravi o Zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama koja je ove nedelje održana u Novom Sadu, jer ovaj zakon se ne tiče samo teških droga.

Neke od novosti koje zakon predvidja su osnivanje Centra za praćenje droga i zavisnosti, mogućnost praćenja "novih psihoaktivnih supstanci" i smanjenje procenta dozvoljene količine THC supstance sa 0,3 na 0,2. Predstavnici Radne grupe Ministarstva zdravlja, koja je radila na nacrtu zakona, objasnili su da je on dobio pozitivnu ocenu Saveta Evrope i usklađen je sa evropskim normama.

Osim toga, prema rečima članice Radne grupe Jelene Janković, novosti će se ticati i načina oglašavanja, odnosno reklamiranja proizvoda koji sadrže kanabis. Zabranjeno je reklamirati proizvode koji mogu navesti potrošača da pomisli da je bilo koja psihoaktivna supstnca dodatak hrani ili predmet opšte upotrebe. Zabranjena je upotreba slike, crteža, znakova, izraza ili teksta koji imaju veze sa psihoaktivnim supstancama, osim u stručnoj literaturi.

"Na zahtev Gradskog zavoda za javno zdravlje, menjali smo i član zakona koji se tiče oglašavanja. Zatraženo je od nas da se u ovim izmenama definiše šta su predmeti opšte upotrebe za koje će važiti zabrana reklamiranja. Zabranjeno je reklamiranje preparata, slika, crteža ako se odnose na predmete opšte upotrebe, s obzirom na to da je Gradski zavod za javno zdravlje, koji kontroliše predmete opšte upotrebe, imao nedoumice kako da postupi sa proizvodima koji imaju ovakve oznake", kaže Janković.

Žestoke reakcije na ovakve predloge stigle su od proizvođača industrijske konoplje, koja je poznata kao biljka sa višestrukom namenom, koristi se u kozmetici, građevini, prehrambenoj industriji, ekološka je, profitabilnija i predstvalja "biljku budućnosti".

Jedan od njih Jan Privizar iz Kisača, koji je dugo proizvodi pod firmom "Svet konoplje", rekao je da će ga izmene zakona učiniti kriminalcem, a ne odgovornim i posvećenim preduzetnikom, koji uredno pribavlja sve dozvole za proizvodnju industrijske sative.

"Ja kao vlasnik firme sam preduzetnik, proizvođač i inovator, a ne kriminalac, koji je na kraju na žalost završio na sudu zbog THC-a. Jednostavno, nov predlog zakona se mora napraviti, jer ne shvatam na osnovu čega je ovaj ovakav donet. Ako pričamo o informacijama o kanabisu koje su stare 50 i više godina, onda imamo gadan problem sa intelektualnom elitom u Srbiji, ako je uopšte više i imamo", objašnjava Jan.

Poslednjih dana na interentu je postao viralan video u kojem mladić Kolin Tarner objašnjava protivnicima kanabisa kao leka, da njegov život bukvalno zavisi od svakodnevnog uzimanja visoko koncentrisanih doza THC-a. Kolin, koji je upravo napunio 16 godina, u kameru ponavlja da nije kriminalac, već pacijent, koji je zahvaljujući toj biljci ustao iz invalidskih kolica.

Sličnu sudbinu sa Kolinom dele i mladi iz Srbije, međutim, poznata je činjenica da u našoj zemlji zakon ne poznaje razliku u konzumiranju mrihuane u rekreative ili zdravstvene svrhe. Izmene zakona trebalo je da doprinesu i približe pacijente ka svom leku, ali prema rečima aktivista za legalizaciju, to se neće dogoditi ako on bude usvojem u ovom obliku.

Predstavnica Inicijative za promenu zakonske regulative kanabisa (IRKA) Maja Vasić rekla je na javnoj raspravi da je jedan on najvećih problema u tome što izmene ograničavaju dozvoljeni nivo THC u biljkama kanabisa, bilo da je u pitanju indijska konoplja koja se smatra opijatom ili industrijska koja to nije i može se uzgajati uz dozvolu Ministarstva poljoprivrede.

"Mi kao udruženje smatramo da se ograničavanjem količine THC-a koje su dostupne ljudima u kanabisu, direktno krši naše pravo na lečenje. Nauka o medicinskom kanabisu napreduje neverovatno brzim koracima i mi treba da idemo u korak sa svetskim tokovima. Ti tokovi su kanabis u svim oblicima, od industrijske primene, primene u ishrani, do toga da je on vrhunski lek koji može da obezbedi, ne samo lečenje i držanje pod kontrolom mnogobrojnih bolesti, nego i vrlo bitnu stvar, a to je prevencija", kaže Maja.

Zakon predviđa dozvoljeni nivo THC-a od 0,2 što je najmanji nivo u Evropi i ima ga samo još Italija. Ne samo što će tako biti sprečeno gajenje medicinskog kanabisa koji sadrži mnogo više THC, već će ponovo u problem doći i proizvođači industrijske konoplje. Problem će se javiti jer ne postoje sertifikovana semena koja garantuju taj nivo. Jan Privizar kaže da će tako i ova biljka biti svrstana u psihoaktivne supstance, iako ona sadrži THC samo u tragovima i ne može da izazove "opijeno stanje".

"Ovaj zakon ne sme da prođe, jer on praktično protiv čovečanstva i prava i bolesnih i zdravih ljudi. Ja pričam o industrijskoj konoplji, a to je industrija isto kao i proizvodnja kukuruza ili soje. No, konoplja je profitabilnija, ekološka i može da se primeni u gotovo svim oblastima, od građevine, tekstila, drvne ili pastične industrije, pa do medicinske i prehrambene", ponavlja Jan.

Javna rasprava još uvek nije završena. Sugestije i predloge za poboljašanje ovog zakona svi zainteresovani još uvek mogu poslati na mail ili pismeno Ministarstvu zdravlja. Pristigli predlozi biće razmotreni, pa postoji mogućnost da budu i uvaženi. Zanimljivo je da su u našoj neposrednoj okolini zemlje poput Hrvatske, Makedonije ili Slovenije već uveliko dekriminalizovale upotrebu Indijske konoplje, koja se smatra opijatom i to najviše upravo zbog medicine. U Španiji je ona poptuno legalna.

M. Leđenac

Audio prilog dostupan vam je u plejeru ispod: