Društvo
Studiranje između skripte i smene
Studiranje u Srbiji često podrazumeva paralelno usklađivanje akademskih obaveza i posla. Predavanja, smene na poslu, kolokvijumi i ispitni rokovi za mnoge studente čine jedinstvenu svakodnevicu. Razlozi za ovakav način života su različiti, od potrebe za finansijskom stabilnošću do želje za sticanjem radnog iskustva. Zajedničko im je to što zahtevaju visok nivo organizacije, discipline i ličnih odricanja.
ilustracija: ai
Finansijski faktor jedan je od najčešćih motiva za poslom. Studenti koji dolaze iz drugih gradova suočavaju se sa troškovima stanovanja, ishrane i prevoza, zbog čega rad često postaje nužnost, a ne izbor.
"Ja mislim da je presudan novac, jer je jako teško da se održiš u toku studiranja zbog toga što živiš u drugom gradu, studenti teže tome da imaju neko iskustvo pre nego što diplomiraju". ”Prvenstveno zbog novca, jer svakome od nas znači da imamo neku dodatnu zaradu I svoj džeparac", kažu neki od ispitanika.
Prvi poslovi najčešće se pronalaze preko omladinskih zadruga, u sektorima poput ugostiteljstva, trgovine i animiranja dece. Poslovi su često fizički zahtevni i vremenski nepredvidivi, iz iskustva objašnjava student Danilo Ranđelović.
"Tokom studiranja sam bio učlanjen u studentsku zadrugu preko koje sam obavljao dosta poslova tako da ne mogu da kažem da sam bio zaposlen pod ugovorom. Uglavnom su to bile neke fizičke radnje, neke selidbe, rad u magacinu, u nekim skladištima.”
Takvi angažmani studentima pružaju priliku da razviju radne navike, osećaj odgovornosti i komunikacione veštine.
Iva Jakovljević, studentkinja germanistike smatra da postoje studenti koji žele da se posvete samo učenju i fakultetu, a ona je sama jedna od takvih.
"Radije bih da se fokusiram na studije I lakše mi je da tako spremim svoje ispite. I u ovom periodu mi je draže da se fokusiram na studije.”
Bez obzira na različite izbore, jedno je evidentno – rad tokom studija postao je široko rasprostranjen.To utiče i na dinamiku studiranja, pa studenti češće prisustvuju samo obaveznim akademskim aktivnostima, dok ostatak vremena posvećuju poslu.
Istovremeno, poslodavci sve više prepoznaju studente kao značajan deo radne snage. Njihova fleksibilnost, spremnost na učenje i prilagodljivost čine ih poželjnim zaposlenima, naročito u delatnostima koje zahtevaju dodatnu radnu podršku. Studenti najčešće počinju na pomoćnim pozicijama, ali im se kroz rad često otvara prostor za napredovanje.
Vlasnik lokalnog kafića, Aleksa Đokić, ističe da je za uspešnu saradnju ključna dobra organizacija, kao i razumevanje studentskih obaveza. "Vrlo često mi se javljaju studenti I vrlo često ih zapošljavam. Studenti se, pošto imaju malo iskustva, uglavnom javljaju da rade kao pomoćno osoblje, pomoćni kuvari ili pomoćni konobari.”
Rad tokom studija doprinosi i razvoju ličnih kompetencija. Studenti koji rade razvijaju veću samostalnost, odgovornost i svest o vrednosti novca. Upravljanje ličnim finansijama i planiranje troškova dodatno ih pripremaju za samostalan život, dok radno okruženje omogućava širenje mreže kontakata i razvoj socijalnih veština.
Kao najčešće preporuke izdvajaju se rad u smenama koje ne remete nastavu, angažovanje vikendom, kao i pravovremeno planiranje učenja i ispita. Podjednako je važno i izbeći preopterećenje, jer preuzimanje prevelikog broja obaveza može dovesti do pada akademskog učinka i narušavanja zdravlja – fizičkog i mentalnog.
OBRATI PAŽNJU
Rad tokom studija, stoga, predstavlja složen fenomen sa jasno izraženim prednostima i manama. On studentima može doneti finansijsku sigurnost, dragoceno iskustvo i razvoj veština, ali istovremeno nosi rizik od stresa i hroničnog umora. Odluka o tome da li će raditi tokom studija zavisi od individualnih okolnosti, prioriteta i dugoročnih ciljeva.
U savremenim uslovima, gde se od mladih očekuje i obrazovanje i iskustvo, studenti se suočavaju sa zahtevnim zadatkom pronalaženja ravnoteže. Upravo ta sposobnost balansiranja može se pokazati kao jedna od ključnih veština, ne samo tokom studija, već i u njihovom daljem profesionalnom razvoju.
Ceo prilog o ovoj temi poslušajte u plejeru:
Jovana Ćulibrk
fotografije: pixabay
