Duvanje stakla: veština koja nestaje

Stakloduvači su nekada bili začetnici moderne staklarske proizvodnje i pravi umetnici tog zanata. Danas, kada je i poslednja fabrika manufakturne proizvodnje zatvorena, u Srbiji je ostala nekolicina stakloduvača koji i dalje neguju taj specifičan stari zanat. Jedan od njih je Novosađanin Nenad Vlaški, koga mnogi znaju i kao frontmena bendova Lost Propelleros i Veliki Mrest.

Kako si otkrio da postoji zanat stakloduvača? Kako si počeo sa tim?

Gledao sam na televiziji neke čike koje rade sa staklom i pomislio sam da bih i ja mogao time da se bavim. Tada sam imao deset godina, pa sam usput mislio da bih mogao da budem i veterinar i još štošta. Nisam ni sada siguran da želim da se bavim ovim poslom (smeh).

Gde si učio zanat?

Počeo sam u nekoj radionici u Rumenci da radim neonske reklame i odmah sam pokušao da budem kreativan. Kad već imam istopljeno staklo, koje kako god da se iskrivi izgleda dobro, jer tu i gravitacija učini svoje, pa sam to nosio kad idem kod nekoga na rođendan ili tako nešto.

Ko te je učio?

Imao sam časove kod majstor Viktora, Slovenca koji radi na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu. On je po mom mišljenju jedan od najboljih majstora u staroj Jugoslaviji. A učio me i majstor koji je već radio u radionici u koju sam došao.

Koliko je teško napraviti neonsku reklamu? I koliko ti vremena treba za neku reklamu?

Pa teško je jako, u principu ne može svako. Može samo uporan i strpljiv skot to da radi. Recimo, kada radim liniju to jako brzo ide, a ako radim savijanje te linije onda mi treba više vremena. Komplikovanost nema granica. (smeh)

Pored neonskih reklama ti radiš i kreativne stvari?

Ceo život pokušavam da svedem na to da budem kreativan. I sad, eto, imam taj psihički problem što sam jedna teška lenština, pa tu svoju kreativnost ne ispoljavam brzo. Međutim, doživeo sam to da je neon kojim sam se bavio petnaest godina polako počeo da posustaje pod led diodama, novim trendovima... Ovo je zanat koji je star više od sto godina i nije se menjao, to je ručni rad, pa je ručni rad. Samim tim što sam imao manje posla počeo sam da razmišljam o tome čime ću se baviti. Pošto već imam gorionike, brenere i topim staklo, zaključio sam da bih mogao da pokušam da pravim nekakve figure. Usput se pojavio Internet koji pomaže, sada mi više ne treba neko da sedi pored mene da mi govori šta i kako, jer na Internetu imam neku glavu koja govori i objašnjava kako se šta radi. S obzirom na to da topim staklo toliko dugo, učenje mi dosta brzo ide.

Fazon je u tome što je zanat veoma razgranat, od livenja do kalupa, mislim da čovek za jedan životni vek ne može to sve da pohvata i nauči. Sad ja tu treba nekako sebe da nađem. Da li ću da pravim morske motive, nakit ili nargile, mogućnosti su razne. Imam džinovsku količinu informacija sa Interneta, pokušavam da napravim na šta god naletim, bukvalno sve, ali shvatam da mi vreme prolazi u tom traženju sebe u vodama stakloduvanja.

Imaš li možda uvid u to da li se današnja omladina interesuje za ovaj zanat?

U principu svako ko vidi kako se radi želi time da se bavi, ali postoji začkoljica u tome što je alat preskup, staklo je skupo, radi se na gas, kiseonik i automatski tvoja vežba košta jako mnogo. Ja sam imao sreću da se dugo ovim bavim pa sam navukao nekog stakla, ali da bi čovek počeo da se bavi ovim zanatom treba da ima kintu.

Pored ovoga mnogi te znaju i kao frontmena bendova Lost Propelleros i Veliki Mrest. Šta se dešava, hoće li biti svirke?

Pa sviraćemo, nego šta! (smeh) Propelleri su zarobljeni nekim drugim stvarima u životu, a bend smo stavili na čekanje. Sa Mrestom sam aktivan, svaki dan zaljubljeni sviramo. Imamo tih osam, devet pesama koje već nekoliko godina čekaju na promociju. Veliki Mrest sigurno svira negde za Dan zaljubljenih!

Gde vidiš sebe za, recimo, deset godina? Da li je to majstor starog zanata, ili su to ipak neke druge vode?

Neću više živeti u Novom Sadu i mislim da ću se baviti hotelijerstvom. Nastaviću da pišem ljubavne pesme, a usput montiram neki brener na šetalište i radim.

Razgovor možete poslušati ovde.

Jelena Mijatović