Ratna prošlost: Što je manje manipulacije to je više ljubavi

Centar za razvoj demokratskog društva "Europolis" i Centar za mir, nenasilje i ljudska prava iz Osijeka, u sklopu projekta "Odgovorni prema prošlosti, odgovorni prema budućnosti", organizovali su istraživanja čiji je cilj bio osvešćivanje mladih generacija iz Srbije i Hrvatske o tome kakav je značaj utvrđivanja činjenica o ratnim zločinima i povredama ljudskih prava, počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije tokom ratova devedesetih godina prošlog veka.

Prva etapa bila je anketno istraživanje na reprezentativnom uzorku od 358 mladih iz Hrvatske i 302 iz Srbije, u kojem su učestvovali nasumično odabrani mladi, starosti od 18 do 30 godina, koji nisu aktivisti civilnog sektora. Nakon toga, organizovane su dve fokus grupe u Novom Sadu i Osijeku, koje je činilo po osmoro mladih iz civilnog sektora ili studenata društvenih i humanističkih nauka. Treći segment bila je studijska poseta Vukovaru – obilazak Spomen doma Ovčara i radionica u kojoj je učestvovalo 15 mladih iz Hrvatske i Srbije.

Dane Pribić iz Centra za razvoj demokratskog društva "Europolis" kaže da su istraživanjem hteli da utvrde odnos mladih prema zajedničkoj prošlosti i odnos prema perspektivama za pomirenje i održivi mir u budućnosti.

"Istraživanje je bilo prilično inovativno, jer smo se služili alatima kao što su google oglasi, facebook oglasi i tako dalje. S obzirom na to da smo imali male resurse na raspolaganju, ovo nam je bilo nešto što je najizvodljivije. Istraživanje je bilo targetirano. Ciljana je populacija Srbije i Hrvatske od 15 do 30 godina, oni su popunili online anketu i na osnovu tog uzorka od 300 ispitanika za Srbiju i 350 Hrvatsku, dobili smo podatke, obradili ih i izvukli određene zaključke. Mladi ne žele da se manipuliše njima i zbog toga želi da znaju", rekao je Dane.

On kaže da mladi raspolažu samo s onim što im je praktično servirano.

"Jako je teško doći do objektivnih činjenica, jer političke elite i u Srbiji i u Hrvatskoj prosto nemaju volju za tako nečim. Što je stvar zamagljenija, to je veći prostor za manipulaciju. To je deo opšteg narativa i u Srbiji i u Hrvatskoj, to je i deo identiteta i porodica i sa ove i sa one strane Dunava i to je definitivno deo političkih agendi u obe zemlje. Jednostavna formula je odgovoran odnos prema prošlosti, baziran na činjenicama, odnosno, jedna vrsta narativa koji podrazumeva isticanje činjenica bez euforije i strasti. A to je moguće, primera je bezbroj. Zajednički udžbenici istorije, razmena mladih i nastavak ovakvih istraživanja. Ovo je stvarno bio pilot, mikro istraživanje na malom uzorku, ali osnovna poruka tog istraživanja je da se, što imamo više činjenica prostor za manipulaciju sužava. Što je manje manipulacije to je više ljubavi", rekao je Dane.  

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim" možete da poslušate u plejeru

Pitali smo i naše mlade sugrađane o tome kako gledaju na ratnu prošlost. Izdvojili smo nekoliko odgovora:

Ratnu prošlost u regionu vidim kao nešto strašno. I nešto što je u velikoj meri i na mnogo načina razorilo društvo svih zemalja bivše Jugoslavije. Možda je najtužnija činjenica da su političke elite, koje su tada nastupile kao ratni profiteri, koji su se intenzivno obogatili od toga i dalje na vlasti. I dalje se bogate i dalje koriste istu nacionalističku demagogiju, uzbuđujuju široke mase i kriju suštinske ekonomske probleme kroz nacionalizam.

Uglavnom vidim onako kako ih predstavljaju u medijima, eventualno u knjigama koje čitam kada se pomene.

Ratnu prošlost u regionu doživljavam kao manipulaciju i obmanu tri-četiri osobe na vrhu svake države. Moji roditelji su bili deo čitave te manipulacije i ratne propagande, kroz izbeglištvo i odvajanjo od svog doma. Smatram da smo tu prošlost doživeli na ružan način, ali da to ne znači da ne možemo da gradimo zajedno novu budućnost u regionu.

Interesuju me činjenice, ono što se zaista dogodilo. Trenutno se ne može na pravi način doći do činjenica, jer svaka strana vuče na svoje, Srbi nikad ne govore o zločinima koji su počinili Srbi, Hrvati nikad ne govore o zločinima koji su počinili Hrvati, kao ni muslimani. Voleo bih kada bi svaka strana govorila o tome šta je ta strana radila, a ne šta im je druga strana uradila, jer su podaci u najmanju ruku subjektivni. Mislim da je dosta podataka koji je izneo Haški tribunal, dokumenti sa suđenja su relevatni ali je problem u tome što široka javnost ne zna za njih i nisu toliko dostupni. Voleo bih da masovni mediji mogu da doprinesu političkoj situaciji, i da pokažu šta se zapravo desilo 90-ih, ali sumnjam da će se to desiti zbog političkog interesa.

Teško je doći do validnih informacija, ako govorimo o regionu koji je manje više pod cenzurom i određenim profilisanim medijskim kućama. Nažalost, smatram da ne postoji određeni mediji koji bi nam dao stopostotnu informaciju, kako je zapravo bilo i na koji način se sve dešavalo. Ono što je bitno, to je da postoji dosta mladih, budućih i adekvatnih istraživača koji rade na tome i zaista se radujem tom štivu.

Natalija Havelka pravna savetnica i projektna menadžerka nevladine organizacije Centar za mir nenasilje i ljudska prava iz Osijeka, kaže da je njihova fokus grupa brojala deset mladih osoba do trideset godina, uz tri stotine mladih državljana Hrvatske koji su izrazili svoje stavove o ovoj temi.

"Mi koji smo radili na istraživanju, utvrdili smo da su mladi prilično zasićeni ovom temom, nemaju volje razgovarati niti slušati o tome. A kao glavni razlog su naveli to da su im servirane presubjektivne priče. Oni žele da čuju o toj temi, oni a priori žele da znaju šta se dogodilo i šta je bio povod sukoba, ali da to bude činjenično stanje i faktografske činjenice, a ne subjektivno iznošenje događaja iz tog vremena", kaže Natalija.

Najveći broj mladih volelo bi da zna više o ratovima devedesetih, a više od polovine smatra da su im informacije o tome potpuno ili delimično dostupne. Na pitanje "U kojoj meri se slažete sa tvrdnjom da je utvrđivanje činjenica o zločinima iz prošlost preduslov za pomirenje na prostoru bivše Jugoslavije?", 37 odsto ispitanika iz Srbije se u potpunosti slaže, 19 odsto njih delimično, dok se sa tom tvrdnje uopšte ne slaže svaki peti ispitanik. Na isto pitanje 34 odsto ispitanika iz Hrvatske je reklo da se slaže sa tvrdnjom, 23 odsto delimično, a uopšte se ne slaže 17 odsto ispitanih.

Mladi su potpunosti usaglašeni i po pitanju toga da svaki pojedinac koji je počinio ratni zločin, bez obzira na to koje je nacije ili vere, mora da odgovora pred sudom - to je reklo 88 odsto mladih u Srbiji i 87 odsto njihovih vršnjaka iz Hrvatske. Najveća razlika u stavovima primećena je kod tvrdnje da bi svaka država trebalo da se bavi samo svojim žrtvama. Čak polovina ispitanika iz Srbije je odgovorila da se "uopšte ne slaže" sa takvim stavom, a još 17 odsto njih se "delimično ne slaže", dok se 34 odsto njih u Hrvatskoj protivi takvom mišljenju, a još 20 odsto njih se "delimično ne slaže" sa ovim stavom. Isti broj ispitanika i u Srbiji u Hrvatskoj rekao je da smatra kako bi svaka država trebalo da se bavi samo svojim žrtvama - njih 12 odsto.

J.M./S.P.