Rad od kuće ostaje, radno vreme nestaje

Rad od kuće nije nikakva novina, ali se u poslednjoj godini zbog pandemije koronavirusa ustanovio kao dominantan u svetu. U svim državama koje su provodile politiku takozvanog lokdauna, većina neproizvodnih poslova preselila se iz kancelarija u domove.

Isplivao je ZOOM kao platforma stvorena za kolektivne sastanke, brojne IT kompanije ponudile su svoje verzije interfejsa za intervjue, sastanke i kolegijume i posao je nesmetano tekao dalje. Pojavili su se, naravno i brojni problemi. Kompanije su radnicima morale da obezbede sredstva za rad, većina zaposlenih nije imala adekvatan prostor, parovi s malom decom su izrazito teško završavali svoje poslovne dužnosti.

No, prošla je godina i iskustva su se iskristalisala, a poslovni svet je zaključio da radnici postižuj više od kuće, da je dobar deo njih srećniji u takvom okruženju i da postoji još i niz pogodnosti

IT sektor je nalkaše prešao na rad od kuće, a IT kompanije prednjače u regulaciji te oblasti. Jedan od IT radnika Marko Tanović kaže da je bilo lako navići se na nove okolnosti, ali da sve ima svoje pozitivne i negativne strane.

"Radimo normalno, kao da smo u kompaniji. Imamo video i audio pozive i u suštini ideja je da se posao završi kako treba, da produktivnost ne opada i to je do sada davalao odlične rezultate. Postoji, sa druge strane, ta potreba da se razgovara u četiri oka, a kada to činimo online, sve se nekako usporava i lošije ide. Mnogo je teže objasniti nekome nešto stručno online nego uživo, jer ne možeš da pokažeš bilo šta fizički, sve mora da se opisuje i to ume da izludi čoveka", objašnjava Marko.

Branša koja se teško navikava na ovaj način angažovanja jeste prosveta. Nastavnik Stanko Branić kaže da je online nastava pokazala da nastavnici i učenici bar donekle mogu da izbegnu potpuno propuštanje gradiva.

"Predavanja teku nesmetano, provera znanja nije idealna, ali postoji. Ono što je veoma opterećujuće jeste stalno prisustvo posla. Pre pandemije smo imali nekakvo radno vreme, ali ono sada više uopšte ne postoji. ja jesam kod kuće, ali obaveštenja, pitanja i materijali stižu na sve moguće online platforme koje koristimo i to ume da me veže za posao i po 12 sati dnevno", objašnjava Stanko.

Prema njegovim rečima, jasno je da će brojni poslovi moći da se izmeste iz kancelarija, ali da škola ne bi smela da ide u tom smeru, jer je za decu i mlade socijalizacija u tom uzrastu podjednako važna kao i gradivo koje uče.

"Startit" je nedavno izneo rezultate istraživanja koje je pokazalo da bi trećina zaposlenih u IT firmama, marketinškim agencijama, malim i srednjim preduzećima želela da nastavi sa radom van kancelarija i nakon pandemije koronavirusa, dok se 18,5 procenata njih oseća usamljeno radeći od kuće jer – nedostaju im kolege.

Zanimljiv je podatak da 6,1 odsto anketiranih planira da se preseli iz velikih gradova u sela kako bi radili na daljinu u mnogo humanijim uslovima.

Među anketiranima, 55,7 odsto je onih koji bi želeli da biraju odakle će raditi ubuduće. To i ne čudi, jer je istraživanje "Startita" pokazalo da je prosečna ocena generalnog iskustva sa radom van kancelarije visokih 4,05 od 5 što je još jedna potvrda toga da ljudi žele fleksibilnost od svojih poslodavaca.

Za kancelarije je nepovratno vezano tek 11 odsto radnika, koji žele da tu ostanu i posle pandemije. Utisak zaposlenih je da se količina posla koji moraju da obave od kuće nije mnogo promenila u odnosu na rad iz kancelarije – 82,3 odsto smatra da rade slično ili isto danas, kao i pre pandemije.

Iskustva o radu od kuće sa nama je podelila omladinska radnica Ivana Volf čiji se čitav angažman preselio u kućnu kancelariju. Ona navodi kako je sigurna da će poslodavcima biti zgodno da zadrže radnike kod kuće zbog smanjenja trošklova, ali i da to zaposlenima stvara čitav niz problema. 

"Prestala sam da putujem, da radim sa grupama uživo i sve je prešlo na online. I ranije je bilo takvih angažmana, ali sada je bukvalno sve na internetu. Sada umesto sedam dana seminara ili treninga na nekoj drugoj lokaciji, to radimo na ZOOM-u i drugim online platformama. Imam malo zamor od toga i zbog toga što manje izlazim, a bukvalno sav posao je na kompjuteru, što dodatno zamara. Radno vreme nemam", kaže Ivana.

Prema njenim rečima, mladi sa kojima radi, posle svakog treninga insistiraju na tome da bi sve bilo bolje kada bi radili uživo.

"Svima nedostaju kontakti, neke teme mogu mnogo bolje uživo da se obrađuju i svi jedva čekaju da se vratimo na staro. Nemam jasnu sliku o tome kako će to izgledati. Otvorili smo se za mogućnost da neke stvari mogu online da se uče, ali ćemo sigurno ponovo imati i sastanke uživo", kaže Ivana.

Osnivač konsultantske firme koja se bavi izmeštenim radom, "First base HQ" Kris Herd podelio je pre nekoliko dana sa pratiocima na tviteru svoje viđenje budućnosti rada od kuće. On tvrdi da je, na osnovu veoma obimnog istraživanja, zaključio da će većina zaposlenih insistirati na ostanku u domovima, a to će mnogo benefita doneti i vlasnicima firmi.

"Razgovarali smo sa kompanijama u ranoj fazi pandemije, a i kasnije, sa tehnološkim kompanijama, sa stotinama hiljada zaposlenih", kaže Herd i dodaje da će ekspanzijom poslova od kuće za početak biti smanjen obim zagađenja.

"Mnoge kompanije sa kojima smo razgovarali masovno brinu o uticaju na životnu sredinu. Izbacivanjem kancelarija i putovanja na posao imaćemo 108 miliona tona ugljen dioksida manje svake godine. Takođe, radnici više neće trošiti sate da stignu na posao i vrate se kući. Gotovo sve kompanije veruju će njihovi radnici biti srećniji ovako", napisao je Herd.

Naravno, kaže on, u nekim kompanijama postoji strah od toga da će izgubiti najbolje radnike, jer više neće biti važno da li žive u blizini kancelarije, odakle fizički mogu da stignu na posao.

"Radnici od sada mogu da žive i na drugom kraju sveta, a da budu angažovani od kuće. To će potpuno resetovati način na koji se angažuje radna snaga. Takođe, do sada je mera učinka u kancelariji bila koliko vremena provodimo sedeći na svom mestu, ali će ta mera ubuduće biti samo naš proizvod", tvrdi Herd.

Ovakav način rada dovešće do buma u oblasti izrade online formata za komuniciranje, prepisku, arhiviranje…

Srednji menadžent će se naći u nevolji jer će postati gotovo nepotreban. Umesto ličnih sastanaka, mnoge kompanije žele da ulože u odmarališta za povremena okupljanja zaposlenih, kako bi gradili timski duh i rešavali probleme koji nastaju dok su fizički odvojeni. U svetu će ovaj trend naterati države da zakonski rešavaju pravila igre, sindikati će morati da se transformišu i predvide sve probleme izmeštenog rada.

Celu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu:

P.K.