Društvo / Zdravlje
Polne bolesti u porastu: Zašto je testiranje važnije nego ikad?
Prema najnovijim istraživanjima, polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini. U poređenju sa prethodnom godinom, broj slučajeva gonoreje veći je za 4,3 odsto, dok je u odnosu na period od pre deset godina broj zaraženih porastao za čak 300 odsto. Sifilis je u porastu za osam odsto u odnosu na prethodnu godinu, odnosno broj slučajeva je dvostruko veći nego 2014. godine. O tome kakva je situacija u Srbiji raspitali smo se u Institutu za javno zdravlje Vojvodine i razgovarali sa epidemiologom, dr Vladimirom Vukovićem.
foto: pixabay
Koliko se Srbija razlikuje od ostatka Evrope kada je reč o polno prenosivim infekcijama?
Trend je sličan kao i kod njih, jer smo svakako deo Evrope. Rizici su slični, gotovo identični, kako kod njih tako i kod nas. Ono što je važno da znamo jeste da brojevi o kojima govorimo predstavljaju samo deo stvarne situacije na terenu. Obično govorimo o takozvanom fenomenu ledenog brega, gde je ono što vidimo i registrujemo samo mali deo ukupnog broja slučajeva.S obzirom na karakteristike ovih seksualno prenosivih infekcija, one su u određenom procentu asimptomatske, odnosno osobe ne znaju da su inficirane. To sa kliničkog aspekta može biti značajno jer osoba može preći u hroničnu infekciju, što dovodi do dodatnih zdravstvenih problema. Sa epidemiološkog aspekta to nam je posebno važno, jer osoba koja nema tegobe ne koristi zaštitu i dalje širi infekciju. Ona postaje rezervoar i izvor infekcije za nove osobe, prenoseći uzročnika bez svog znanja.
Koje su najčešće polno prenosive bolesti?
Najčešća polno prenosiva infekcija je hlamidija, kako kod njih tako i kod nas, već godinama unazad. Na drugom mestu se razlikujemo u odnosu na Evropu. Kod nas je na drugom mestu sifilis, a na trećem gonoreja, dok je u Evropskoj uniji obrnuto. Na prvom mestu je svuda hlamidija, na drugom gonoreja, a na trećem sifilis. Opet naglašavam da sve zavisi od navika populacije, metodologije testiranja i dostupnosti samog testiranja. Evropska unija je veoma heterogena sredina sa više od dvadeset zemalja, različitim zdravstvenim sistemima i različitom dostupnošću testiranja, pa i ovi brojevi oslikavaju takvu realnost. Kod nas je na prvom mestu hlamidija. To je infekcija koja, kao i ostale, u određenom procentu prolazi bez simptoma i ukoliko dugo traje može da dovede do ozbiljnih problema u reproduktivnom zdravlju. Većina polno prenosivih infekcija uspešno se leči kada se na vreme otkrije. Nakon adekvatne terapije osoba može da nastavi normalan seksualni život. Međutim, ako ne zna da je zaražena, može da inficira druge osobe. Ono što je važno jeste da, ako je neko dobio polno prenosivu infekciju, znači da nije koristio zaštitu. Zato moramo da apelujemo da se tokom svakog seksualnog odnosa koristi zaštita, odnosno prezervativ.
foto: pixabay
Jedan od uzroka povećanog broja slučajeva polnih infekcija je u promeni seksualnog ponašanja, gde, kako piše u izveštaju Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, mladi donose rizičnije odluke, poput nekorišćenja kondoma. Koji uzrast je najranjiviji za polne bolesti?
Kada govorimo o seksualno prenosivim infekcijama, mislimo na ceo reproduktivni period, od 15 godina pa naviše. Dok god je osoba seksualno aktivna i ne koristi zaštitu, može da oboli od seksualno prenosive infekcije. Zbog najveće seksualne aktivnosti najčešće govorimo o uzrastu od 15 do 29 godina. Ipak, ne bih se potpuno složio da se mladi danas ponašaju rizičnije. Oni su jednostavno izloženi većem broju izazova. Društvene mreže, mediji i internet propagiraju drugačiju sliku seksualnosti i seksualnih odnosa. Pritisak vršnjaka možda je danas čak i veći nego ranije. S druge strane, testovi su značajno napredovali i mogu da detektuju infekcije mnogo ranije nego ranije. Takođe su dostupniji i jeftiniji, pa ljudi imaju više mogućnosti za testiranje.
OBRATI PAŽNJU
Ali pre testiranja, kažite nam koji su to simptomi infekcije na koje bismo morali odmah da reagujemo?
Asimptomatski znači da osoba nema nikakve simptome, ali ima uzročnika bolesti, odnosno inficirana je. Kada se govori o seksualno prenosivim infekcijama, obično se pomisli da je problem lokalizovan na polnim organima. Međutim, u velikom broju slučajeva infekcije se mogu proširiti i na druge organe i izazvati ozbiljne komplikacije ako postanu hronične.U zavisnosti od uzročnika, razlikuju se i simptomi. Najčešće se javljaju peckanje pri mokrenju, pojava sekreta kod gonoreje i hlamidije, ranice ili izrasline. Sve što je neuobičajeno na polnim organima, kako kod muškaraca tako i kod žena, trebalo bi da bude alarm za odlazak lekaru, naročito ukoliko je prethodio nezaštićen seksualni odnos. Osoba treba da se javi svom izabranom lekaru kako bi obavila pregled i testiranje, a zatim po potrebi započela terapiju. Što se tiče osoba koje nemaju tegobe, važno je da se, pored korišćenja zaštite, povremeno testiraju ukoliko su seksualno aktivne, kako bi se otkrile i asimptomatske infekcije.
U kojim sitacijama polne bolesti prelaze u hronične?
To je teško precizno definisati jer nemamo jasne kriterijume na osnovu kojih možemo predvideti kod koga će infekcija preći u hroničnu formu. Upravo zato moramo da vodimo računa i da se štitimo. Ako infekcija ostane neprepoznata i dugo traje, može da izazove komplikacije, prvenstveno na reproduktivnom sistemu. Posledice mogu biti poteškoće u zasnivanju porodice, pa čak i sterilitet. Kod sifilisa je prirodni tok bolesti takav da prolazi kroz više stadijuma. Počinje pojavom ranica i promena na polnim organima, a u kasnijim fazama može zahvatiti mozak, krvne sudove, kosti i zglobove. Tada bolest postaje sistemska i može trajati decenijama. Danas ne bi smelo da se dešava da osoba dođe do te završne faze bez dijagnoze i lečenja.
foto: pixabay
Ono što može da komplikuje prevenciju je i stid, a samim tim i povlačenje iz društva?
Da. Taj vrh ledenog brega upravo postoji zbog karakteristika ovih bolesti, ali i zbog određene stigme. Neke osobe se stide da potraže pomoć jer smatraju da su uradile nešto pogrešno. Važno je da prepoznaju rizik i da se testiraju.
Gde možemo da se testiramo?
Svi građani Vojvodine, pa i šire, mogu da dođu na testiranje u Institut za javno zdravlje Vojvodine, u Futoškoj ulici 121, na drugom spratu, u Savetovalište za dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje. Tamo mogu besplatno i anonimno da urade testove na sifilis, HIV i hepatitis B i C. Pored samog testiranja, radi se i procena rizika, savetovanje i edukacija. Različite nevladine organizacije, poput 'Crvene linije', 'Potenta' i 'Duge', takođe periodično organizuju testiranja. U Institutu radimo svakog dana od 7 do 14 časova. Osoba može da dođe bez lične karte i zdravstvene knjižice, a rezultat testa je uglavnom gotov već narednog dana. Kada osoba dođe, prvo razgovaramo o mogućim rizicima i procenjujemo da li postoji potreba za testiranjem. Ukoliko osoba nije spremna za testiranje, savetujemo joj da razmisli i vrati se kada bude donela odluku. Imamo značajan broj testiranih osoba na području Vojvodine i Novog Sada. Ljudi sve više prepoznaju rizike, a suština je da kroz savetovanje pre i posle testiranja razgovaramo o zaštiti i prevenciji. Ako je rezultat negativan, razgovaramo o načinima sprečavanja budućih rizika. Ako je pozitivan, osoba se upućuje na Kliniku za infektivne bolesti radi daljeg pregleda i uvođenja terapije.
Link ka sajtu Inistituta za javno zdravlje Vojvodine možete pronaći ovde.
Ceo razgovor poslušajte ovde:
Jelena Bursać
