Društvo / Obrazovanje
Godina omladinske prestonice - da li su mladi vidljiviji?
Uvek je lepo nositi titulu, ona daje na važnosti, to je potvrda da je nešto urađeno kako treba, ali u isto vreme to sa sobom nosi veliku obavezu jer titulu treba opravdati, treba ispuniti očekivanja i obećanja. Baš kao što Piteru, Spajdermenu, kaže ujak: "With great power, comes great responsibility". Novi Sad je toko 2019. bio Evropska prestonica mladih. Kako se bliži kraj godine i kraj titule, ne možemo a da se ne zapitamo: šta je to sve urađeno i promenjeno u 2019. I čime smo to opravdali ovu titulu?
foto: Vladimir Veličković - OPENS
O svemu ovome pričali smo sa dva najvažnija aktera, OPENS-om, odnosno Ivanom Miloradov, PR menadžerkom OPENS-a i sa mladima, tačnije sa 36 mladih osoba koje smo ispitali preko ovog upitnika. Ivana kaže da se za ovih godinu dana promenio okvir omladinske politike, dokumenti i mehanizmi i da se, po njenim rečima, promenila klima u smislu podrške i mogućnosti da mladi dobiju priliku da učestvuju u procesima donošenja odluka i da sarađuju sa institucijama.
"Bilo je mnogo više aktivnosti, programa, prostora i šansi i to je deo onoga što se najviše promenilo u Novom Sadu. Prvi put su ozbiljna sredstva namenski ulagana u projekte, kako bi se i kvalitet, ali i produkcija podigli na mnogo viši nivo. Priča se i o mehanizmima, politikama i organizacijama, ali i samim mladima. Čak njihove potrebe, institucije sve više uzimaju u obzir", kaže Ivana.
Međutim, u anketi koju je smo sproveli mladi misle da mnogo toga i nije urađeno. Na pitanje: Šta bi uradio/uradila u zajednici u kojoj živiš kako bi se položaj mladih poboljšao, većina njih je imala primedbe:
"Promenio bih načine na koji zajednica komunicira sa mladima, uglavnom ih stavljajući na marginu, ne želeći da dublje učestvuje u dijalogu sa njima. Takođe, potrebno je otvoriti i osnažiti međugeneracijski dijalog prenosom iskustava sa starijih na mlade, ali ne jednostrano kako se sada čini, već obostranim dijalogom."
"Veći procenat zastupljenosti mladih u procesima donošenja oduka koje direktno ili indirektno utiču na njih. Ravnopravnost i inkluzija. Zapošljivost mladih - smanjene poreza na doprinose kada mlada osoba stupa u radni odnos po prvi put, beneficije mladima koji pokreću svoj biznis. Zaštita radničkih prava u javnom i privatnom sektoru. Više radnih mesta za mlade, koja su u skladu sa potrebama tržišta i obrazovnog sistema."
Očigledno je da mladi misle da postoji još mnogo stvari na kojima treba raditi, međutim Ivana kaže da su u 2019. godini uključeni mladi koji ranije nisu bili tu i nisu bili deo sektora.
"Više je aktivnosti i one su mladima daleko pristupačnije. OPENS se trudio ne samo da uključuje mlade, već da im pruži priliku da sami kreiraju aktivnosti koje njih zanimaju. Omladinske i organizacije za mlade dobile su priliku za konstantno i održivo finansiranje programa i projekata na duže vreme (tri godine), priliku da zaposle mlade koji će sprovoditi te programe, ali vrlo važno, prilike za dodatne obuke i osnaživanja samih organizacija i članova tima", navodi Ivana Miloradov.
Pitali smo mlade i za mišljenje o tome na šta je to OPENS najviše uticao i prvo mesto dele dva odgovora: Unapređenje omladinskog aktivizma i Nije unapredio ništa, dok je na drugom mestu Unapređenje kvaliteta slobodnog vremena mladih.
Foto: Oradio
Ni jedna mlada osoba nije stavila unapređenje položaja volontera, a među odgovorima se našao i ovaj:
"Rukovodeći ljudi uzimaju velik novac, dok je motor OPENS-a baziran na volonterima koji ne dobijaju ništa. Ti volonteri sutra mogu da postanu značajan deo kulturne zajednice u Srbiji, te bi moj predlog bio da se, ukoliko se već ne plaćaju, sa njima potpišu stipendije ili se jednostavno plate. U takvom slučaju vi mladom čoveku dajete želju da to što radi i nastavi. Ne bi trebalo samo ovim da se bave, ali ovo je neki moj vid unapređenja čitave priče, ali i postavljanja ljudskog temelja za budućnost."
Ivana Miloradov kaže da sada postoji prilika da mladi imaju strukturiranu podršku i da znaju gde da se obrate za određene oblasti.
"Postali smo sinonim za podršku mladima. Ne postoji događaj u Novom Sadu koji direktno ili indirektno nije u nekom trenutku imao dodira sa OPENS-om ili podršku od strane OPENS-a", ističe naša sagovornica.
Mladi takođe, većinski, ne znaju ili nisu sigurni, kako se OPENS finansira i ko rukovodi njime (oko 60 odsto ispitanih u anketi).
Foto: Oradio
Ivana Miloradov objašnjava da je i dalje utisak da sam proces donošenja odluka nije jasan većini mladih i naglašava da postoji pomak, ali to nije dovoljno.
"Sva naša dokumentacija, budžet i izveštaji su javni i nalaze se na našem sajtu. Izveštaje podnosimo gradu, kao i našoj skupštini, odnosno, organizacijama osnivačicama. Uz sve ovo, finansijske izveštaje OPENS-a, godišnje pregledaju i nezavisni revizori, budući da verujemo da je osnaživanje omladinskog sektora moguće uz potpunu transparentost i jasan odnos", kaže Ivana Miloradov.
Ipak najvažnije je ono što je mladima ostalo u sećanju kao njihova 2019. godina, šta je to na šta su oni obratili pažnju i šta je po njihovom mišljenju u top tri događaja koje je OPENS za njih organizovao. Odgovori variraju od ne znam, nisam siguran/na - do konretnih eventova:
Mladi, inovacije i trendovi, Prajd, OPENS Distrikt, svoje zatvaranje, ne sećam se nijednog, ako oni organizuju festival lampiona eto neka bude to, festival boja, Startapuj se, živa knjiga, FundCon, Nijedan lol, TAKT festival, Omladinska politika izbliza, od bunta do autonomije i zaposlenje mladih, Gađanje bojama+bilbord o gađanju bojama, MuzikaNova, exit, projekti koji je opens podržao za rad sa osetljivim grupama, konferencije i razgovori o potrebama i položaju mladih, ali i žurke i događaji za mlade jer su okupile i mlade koji nisu uključeni u omladinski aktivizam, Konferencija za Međunarodni dan volontera, Nisam zadovoljn njihovim radom te ni ne mogu da izdvojim događaje, većinom sam ispratila neku zabavu...
Ivana za Oradio kaže da je OPENS, uz pomoć 42 partnerske organizacije, tokom 2019. godine organizovao i sproveo 1.300 aktivnosti koje su direktno uključile 249.593 mladih ljudi.
Titulu smo predali Francuskoj, ali posao nije završen. U 2020. godini nas očekuje otvarnje Omladinskog centra, u koji se polažu velike nade i očekivanja i koji je trebalo da bude otvoren tokom ove godine. O tome smo već pričali u našoj emisiji U kakvoj zemlji želim da živim. Dok ne sačekamo taj april ili maj, evo ideje jedne mlade osobe iz ankete:
"Omladinski centar bi trebalo da sadrži kako infrastrukturu tako i dobro izbalansirani, organizovani i kvalitetni plan i obučene mlade ljude. Oni bi mogli da rade sa omladinom na određeni način, kako bi mladi mogli da pronađu sebe u ovom društvu".
J.Božić
