Društvo
Politika u Srbiji nije naklonjena LGBT zajednici
Pre 12 godina u Srbiji je prvi put započeta priča o zakonskom prepoznavanju istopolnih zajednica. To znači da više od decenije pripadnici LGBT zajednice čekaju na dokument koji bi im omogućio ostvarivanje prava i pružio potporu za ravnopravniji život. Od te 2010. godine prošlo je mnogo, ali prethodne godine se očekivalo da bi zakon konačno mogao biti usvojen. Tada su Ministarstva za ljudska i manjinska prava pokrenula proceduru za usvajanje zakona, ali se od te procedure ubrzo odustalo.
Foto: Canva.com
Zakon o istopolnim zajednicama je odavno u fazi nacrta i predat je Vladi Srbije, ali se stvar ponovo zakomplikovala, sa izborima ove godine. Poslednja vest je da se čeka da se novoizabrana Vlada bavi ovim dokumentom. Sada je već izvesno da ni u 2022. godini nećemo dočekati taj Zakon.
Direktor udruženja Izađi, koje se bavi pravima i položajem LGBT zajednice, Aleksa Savić kaže da ovaj zakon predviđa rešavanje svakodnevnih izazova LGBT zajednice, specifično, istopolnih partnerstava.
"Tu su izazovi koji se odnose na zajednički život, planiranje, budućnost, materijalna ulaganja i dostizanja nekih korka u životu koji se za heteroseksualne parove smatraju uobičajenim. Tu je zajednička kupovina stana, kola, podizanje kredita. Takve stvari su istoplnim parovima u Srbiji onemogućene, odnosno, može samo jedan od njih da ostvari materijalna ulaganja na svoje ime", kaže Aleksa.
On naglašava da nepostojanje zakona ne samo da ne doprinosi konceptu partnerstva, nego predstavlja i rizik u slučaju raskida partnerskog odnosa i podele imovine. A to je, kako on kaže, samo jedan od primera.
"Imamo i izazove koji se odnose na zdravstveno stanje. Partner može da poseti drugu osobu ukoliko osoba leži u bolnici zbog određene bolesti ili povrede. U kontekstu istoplonog partnerstva to nije moguće, jer se osoba ne vodi kao emotivni partner pravno ili nije deo porodice. To su neki primeri izazova koje svakodnevno imaju LGBT osobe, a koji bi mogli biti rešeni kroz donošenje ovog zakona", objašnjava Aleksa.
Foto: Aleksa Savić, privatna arhiva
Studenti sa kojima smo razgovarali su čuli za ovaj zakon i smatraju da je on i te kako potreban.
"Slušala sam predstavnike LGBT zajednice koji su govorili o prednostima tog zakona i koja sve prava bi omogućilo donošenje, tako da mislim da bi trebalo da se usvoji takav zakon."
"Onoliko koliko sam ja upoznata, to ne bi imao naziv braka, ali bi u pravnom smislu imalo težinu braka, zato smatram da je to jako važno i jako potrebno."
"LGBT zajednica će tako biti prepoznata kroz neki dokument i mogla bi se regulisati razna prava, poput prava nasleđa ili posete u bolnici."
OBRATI PAŽNJU
Aleksa Savić naglašava da se u javnosti često čuje kako LGBT osobe pokušavaju da razore instituciju braka i porodice. To, prema njegovim rečima, aspolutno nije tačno.
"Ja, stvarno, za poslednje četiri godine rada sa zajednicom u udruženju Izađi, nikada nisam naišao na osobu čiji je cilj bio da razori brak ili porodicu. Ljudi žele da budu ravnopravni sa drugim građanima i građankama i da se prepoznaju takvi izazovi iz naših života", zaključuje Aleksa.
Foto: Canva.com
Aktivistkinja Anica Stamenković koja je bila u prethodnom mandatu u Savetu za mlade Vlade Republike Srbije, kaže da se tu nije razgovaralo o zakonu o istopolnim zajednicama.
"Nažalost, mi smo samo diskutovali o nekim drugim stvarima koje su konkretnije za mlade. To je jako važna tema o kojoj i te kako treba da se govori. Možda je trebalo da imamo diskusiju na tu temu. Treba da ohrabrimo naše mlade, da im pružimo sve što može da im se pruži kako bi imali dostojanstveniji i slobodniji život. Bez obzira na bilo koju različitost, a u omladinskoj politici i te kako ima mesta za pitanja LGBT zajednice", kaže Anica.
Skupština Crne Gore je u julu izglasala Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola. Kako Aleksa Savić kaže, pre svega mora da postoji politička volja. On misli da toga u Srbiji nema.
"Da im je to važno, mnoge stvari bi bile već institucialno rešene i imali bismo mnogo češću priču o tome na koji način su LGBT ljudi diskriminisani u Srbiji, jer mi to jesmo. Niti dobijamo jasnu i redovnu podršku od države za to, niti se time neko u institucionalnom kontekstu pravovremeno bavi. Mislim da svako treba da se zapita sledeći put pre nego što izjavi da je politika u Srbiji naklonjena LGBT ljudima - nije naklonjena", zaključuje Aleksa.
Poslednje informacije su da će nova Vlada raditi na usvajanju zakona o istopolnim zajednicama. Ovim dokumentom regulišu se i porodični odnosi, postupanja u slučaju rizika, mogućnost zajedniče imovine, nasleđivanja, deljenja - suživota. Usvajanje ovog zakona bi bio veliki korak u višegodišnjoj borbi LGBT zajednice za ravnopravnost, toleranciju i nediskriminaciju.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
J. Božić
