Pokaži mi mim i reći ću ti ko si

Internet mim (meme) danas je jedan od najpopularnijih i najefektnijih načina da se, na vizuelan, komičan i često, vrlo kritički, način iskaže mišljenje o bilo kojoj osobi ili pojavi u svetu. Mimovi predstavljaju ultra-kratke, vizuelno efektne i idealne poruke za deljenje na svim društvenim mrežama.

Starosna grupa koja je sa ovim načinom komunikacije stasavala jesu milenijalci. Oni su mim usvojili kao nešto dato i prirodno i dodatno ga usavršili. Oni su postali savremeni vicevi, sažeti u takozvani "punchline", kratku i ubojitu poentu, a budući da su esencija slobode izražavanja, iteracije jedne verzije mima mogu se brojati u milionima.

Postoji obilje instagram profil čiji se vlasnici izražavaju isključivo na ovakav način. Studentkinja Jelena Prodanović vodi instagram profil @zips_ftn, odnosno Život i priključenija studenata FTN.

Ona kaže da, s obzirom da sebe smatra kreativnom osobom, najlakši i najbrži oblik ispoljavanja te kreativnosti su joj upravo mimovi.

"Stranica koju vodim već skoro pet godina nastala je za vreme ispitnog roka, jer se sav taj stres najlakše prebrodi uz šalu na svoj račun. Mimovi su za mene alat da svoje misli pretočim u društveno-prihvatljiv oblik. Oni predstavljaju šećer koji dodajemo u našu, često gorku, realnost. Istovremeno predstavljaju i vid zabave i bunta serviranih na način da čitaocu izmame osmeh, a neretko i uzdah", objašnjava Jelena.

Jedan od prvih mimova na internetu: Godvinov zakon

Ona kaže da mimovi moraju biti spontani jer se usiljeno uklapanje stavova u mimove oseti i ne funkcioniše.

"Uklapanje mimova u nekakve propagande ili reklame na bilbordima nije ni najmanje smešno. Sami mimovi, van okvira interneta retko uspeju da ostave jednak utisak na publiku, čak i kada šalju istu poruku. Verujem da oni neće izumreti, već da će u budućnosti samo poprimiti neki izmenjeni oblik, jer na našu žalost ili sreću, neće manjkati materijala za šalu na račun društva u kom živimo", kaže Jelena.

Jedan od najstarijih priznatih mimova je "Godvinov zakon", a i danas je aktuelan. To je tabela koju je 1990. godine na skovao Majk Godvin, a koja kaže: "Kako se diskusija na internetu razvija, sve je veća verovatnoća da će neko pomenuti Hitlera ili fašizam". Danas ljudi koriste Godvinov zakon da označe kraj razgovora nakon što se spomenu Hitler ili nacisti, napominjući da je osoba koja se pozivala na Hitlera "izgubila" raspravu.

Jutjuber i Tik-Toker pod pseudonimom Vispren Dođoš kaže da je mim širi od interneta.

"Ja to gledam kulturološki kao nešto što se u bilo kom društvo zakači, upamti i prenosi, kao šablon koji je primenjiv na više stvari, kao interna šala. Mim mora da bude organski, originalan i spontan da bi se primio na internetu, on ne sme da bude produkt nekog dubokog promišljanja i stavljanja u službu proizvoda. Zato marketing, za sada, veoma bezuspešno pokušava da koristi ovaj način komunikacije. Ja ne mogu da se setim nijednog uspešnog marketinškog mima", kaže Vispren Dođoš.

Prema njegovim rečima, razne kompanije pokušavaju da plasiraju marketinške oblike mimova koji im se ubrzo vrate kao šamar. 

"Mim mora da bude spontan i jako se oseti kada je usiljen. A, kada je usiljen, on neće uspeti da se zapati i opstane na internetu, niko od njega neće ni pokušavati da pravi svoje varijacije", kaže naš sagovornik.

Sa njegovom tezom slaže se novinar Lazar Čovs koji tvrdi da su današnje najmlađe generacije sposobne da nanjuše usiljen mim na kilometar.

"Generacija koju sada nazivamo 'zumerima' lako mogu da osete fejkovan mim i alergični su na to. Oni sve starije generacije nazivaju bumerima, to im je uvreda. Ti si bumer ako ne razumeš njihove fore i čime se oni bave. U stanju su da unište na internetu osobu koja pokuša da im prezentuje nešto namešteno, poput aranžiranih slika na Instagramu jer oni i tu mrežu i objave na njoj smatraju pozerajem. Zumeri zahtevaju organski mim, nešto originalno i nije ih briga ako neko van njihovog kruga ne razume njihovu foru", objašnjava Čovs.

Tvorac reči "mim" je engleski teoretičar evolucije Ričard Dokins koji je u svojoj knjizi "Sebični gen" označio mim kao jedinicu kulturne evolucije koja je istovetna genima kod čoveka. Dokins je smatrao da, iako ideje evoluiraju prolaskom kroz svoje prenosioce, one ipak zadržavaju svoj osnovni oblik.

Najpoznatiji izvori internet mimova su stranice 4chan i Reddit. Osnovna karakteristika mima je da se obraća svima, ali neće svima i biti razumljiv. Pojedine mimove razumeju samo male grupe okupljene oko neke ideje ili povezane bilo kakvim zajedničkim interesovanjem. Neke mimove nemoguće je dekodirati ako ne pripadate određenoj starosnoj grupi, kulturi, podneblju.

Snaga mima podjednako leži u promociji kao i u poništavanju. Mim Rickrolling je za kratko vreme oživeo karijeru pevača iz osamdesetih godina Rika Estlija. Sa druge strane, mim sa razočaranom facom Bena Afleka naneo je više štete filmu "Betmen protiv Supermena" nego sve negativne kritike zajedno.

Najpoznatiji i najdeljeniji mimovi ikada su: LOLCats, Squinting Fry, Success Kid, Scumbag Steve, Grumpy Cat.

Iako se mim teško koristi za marketing, ispostavlja se idealnim za kulturu poništavanja. Američki senat je usvojio izveštaj posebne radne grupe koja je istraživala rusko mešanje u američke izbore u kojem su naveli kako je Rusija godinama koristila društvene medije da vodi propagandni rat. Oni su, stoji u izveštaju, od 2014. godine vodili višegodišnju kampanju za manipulisanje i uticaj na Amerikance, iskorišćavajući društvene i političke podele. Razmera je bila ogromna - dosegla je 126 miliona ljudi na Fejsbuku, objavila 10,4 miliona tvitova na Tviteru, otpremila preko 1000 video snimaka na IouTube i dosegla preko 20 miliona korisnika na Instagramu. Mim, kao oblik komunikacije, činio je veoma važan segment u tom propagandnom ratu.

Šta naši sagovornici misle o tome da li je mim samo zabava ili je i društvena i politička kritika i kakva je njegova budućnost , poslušajte na našem podkastu.

P.K.