Društvo
Od minimalca se ne može pristojno živeti
Minimalna mesečna zarada u Srbiji - minimalac, trenutno iznosi oko 40.000 dinara. Minimalac se računa na osnovu cene rada po satu, što trenutno iznosi 230 dinara. Plata zavisi od broja radnih sati i dana u mesecu. Ako ste za vaš rad plaćeni minimalnom mesečnom zaradom, a radili ste dvadeset radnih dana u mesecu, po osam sati, onda ćete dobiti 36.800 dinara. Sa trenutnom inflacijom i skokom cena svega što postoji, izdržati ceo mesec na minimalcu je nemoguća misija.
Dramaturškinja Divna Stojanov tvrdi da je nezamislivo živeti sa 40 hiljada mesečno, uzimajući u obzir visinu kirije i cenu hranu.
"Naročito ukoliko izdržavate porodicu sa istom tom platom. Znam da se neki od mojih prijatelja koji rade za minimalac samoizrabljuju, pa rade dva ili više poslova kako bi preživeli. Ja ne vidim rešenje klasnih problema u našoj državi, niti mislim da se neko time dovoljno i ozbiljno bavi", tvrdi Divna.
Ekonomista Ivan Nikolić kaže da minimalna mesečna zarada predstavlja nešto što se dogovori sa sindikatima i profesionalcima, ali i da se neki drugi parametri računaju, kao što je trenutna politika u državi.
"Svakako je važno da minimalna zarada makar jednim ili što većim delom pokrije nešto što zovemo minimalnom potrošačkom korpom, šire posmatrano, prosečnom potrošačkom korpom. Na žalost, prošle godine smo imali udar inflacije i cena osnovnih životnih namirnica. To se snažno odrazilo na rast potrošačke korpe. Videćemo šta će biti sa inflacijom. Očekuje se da se ona ove godine značajno uspori i da do sredine godine već bude jednocifrena", kaže Ivan.
Foto: http://demo.paragraf.rs/
Neki mladi ne čekaju da inflacija prođe, kako bi zarađivali više od minimalca. Jedan od njih je i Đorđe Ivanović.
"Generalno, kako bih bolje živeo i kako bih imao što bolju platu, gledam da što pre steknem iskustva u mom poslu. Samim tim, znam da ću vremenom moći da tražim veću platu, ako budem duže radio na jednom mestu ili kako se budem prijavljivao na druge poslove. Mislim da se stvara neki korpus elitnih poslova, gde su IT, HR i content writing. Od ovih ostalih poslova, koje radi dosta ljudi, prosveta, zdravstvo, ugostiteljstvo, teže se živi od prosečne plate", zaključuje Đorđe.
OBRATI PAŽNJU
PR menadžer sajta Startuj Infostud (namenjenog zapošljavanju mladih) Marko Vučetić kaže da su mladi i te kako svesni tržišta rada.
"Već sada prepoznaju dobre prilike i zarade koje su iznad prosečne ili daleko iznad prosečnih minimalnih zarada. Sve se u poslednje vreme vrti oko nekih novih zanimanja poput IT industrije, ekonomije, trgovine i dizajna. Tu vidimo svestranost mladih da prepoznaju dobre prilike na tržištu rada, ali ne treba zaboraviti ni da su prema podacima našeg sajta sve traženija i zanatlijska zanimanja", kaže Marko.
Određene profesije sve manje zanimaju mlade. Sa druge strane, rađaju se nova zanimanja. To je prirodan ciklus, ali su upravo ta nova zanimanja prilika za mlade, tvrdi Marko.
"Ono što primećujemo je da se sve više mladih ljudi ne odlučuje za prosvetu, za profesorska zanimanja. Sve manje i upisuju upravo takve fakultete. Kada govorimo o IT poslovima, uglavnom pomislimo na visoke plate i onda mladi upravo žele da uđu u te industrije. Sve više se edukuju u tom pravcu. Treba pomenuti i nove pozicije, kao što su Tik Tok specijalisti ili generalno specijalisti za određene društvene mreže", priča Marko.
Mihajlo Matković je do sada zarađivao samo honorarno, ili je bio plaćen na osnovu ugovora o privremeno povremenim poslovima. On novac ulaže upravo u sopstveni razvoj. Ima i olakšavajuću okolnost, a to je život sa roditeljima u gradu u kome studira.
"Imao sam sreću da me moji roditelji podržavaju, odnosno, izdržavaju. Sve to zarađeno postalo bi moja ušteđevina ili džeparac. Znao sam da se odreknem nekih stvari, pa da taj ušteđeni novac uložim u svoj rast i razvoj i stvari koje me ispunjavajuj. Prošle godine sam, pored fakulteta, balansirao i dva posla, kako bih mogao da priuštim neka putovanja i dodatni rad na sebi", kaže Mihajlo.
Nije retko ni da mladi izaberu poslove koji im dozvoljavaju da sami upravljaju svojim vremenom, ali i količinom zarade. Tako je sa frilens poslovima. Sanja Kosović kaže da minimalac definitivno nije dovoljan da pokrije troškove života.
"Ja se bavim novinarstvom i frilensujem, bavim se pored toga i montažom. Sve je to u okviru nekog medijskog posla. Radim na više strana i uglavnom radim po projektima. Neizvesna su mi primanja. Jedan mesec može da bude super i onda dva meseca ne toliko i tako u krug. Moje preživljavanje se svede na skupljanje novca i na jako dobru organizaciju. Lično jesam zadovoljna, iako je moja situacija specifična, jer frilensujem i zavisim od različitih poslova. Mislim i da sam zadovoljna, jer sam navikla i prilagodila se i zato što sam naučila stvarno jako dobro da 'štekam', što bi se reklo", zaključuje Sanja.
Prema mišljenju naših sagovornika, od trenutnog minimalca u Srbiji teško da može pristojno da se živi, pogotovo ako si mlad/a. Ostaje nam da se snalazimo, a čini se da su to mladi odavno shvatili i našli različita rešenja za veću zaradu: dva posla, frilensing, prekvalifikovanje ili rad za strane firme.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
