Poslodavci izbegavaju žene u dvadesetim

Island je prva zemlja u svetu koja je zakonom regulisala da žene i muškarci za isti posao moraju biti podjednako plaćeni. Dakle, ilegalno je ženu platiti manje nego muškarca. U skladu sa zakonom, kompanije koje imaju više od 25 zaposlenih u obavezi su da državi dostave dokaz da su isplatili podjednake plate i ženama i muškarcima. Ukoliko ne dostave takav izveštaj, očekuje ih novčana kazna. Na ovaj način država je primorala poslodavce da vrednuju posao koji je obavljen, a ne radnika koji je posao uradio. 

foto: Pixabay

Ova nordijska zemlja je po oceni Svetskog ekonomskog foruma poslednjih devet godina zemlja koja najviše vodi računa o rodnoj ravnopravnosti, posebno kada pričamo o zaradama.

O jednakim zaradama i položaju žena na radnom mestu pričali smo u emisiji U kakvoj zemlji želim da živim koju možete preslušati na plejeru ispod.

Sistem uravnoteženja plata koji se desio na Islandu može se očekivati i u drugim skandinavskim zemljama koje imaju visok nivo rodne jednakosti, smatra Branka Anđelković ekspertkinja za socijalnu inkluziju i rad u Centru za istraživanje javnih politika.

"Ako se sadašnji trendovi projektuju na budućnost, prema najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma u rodnim nejednakostima, možemo očekivati da će se rodne nejednakosti iznivelisati tek za 108 godina. Forum je analizu sproveo na uzorku od više od sto zemalja. Najveći izazovi ostaju u ekonomskoj i političkoj sferi. Prognoze govore da je potrebno 202 godine da se izjednače ekonomske nejednakosti, odnosno 107 za političke", kaže Branka.

Branka smatra da bez obzira na mere koje Vlada Srbije sprovodi u pogledu rodne ravnopravnosti, teško da će do izjednačavanja doći u ovom veku.

foto: Pexels

Maria Milojković, autorka teksta "Klaro Cetkin, spavaš li mirno", mama blizanaca i prevodilac, trenutno je nezaposlena, ali se trudi da radi na sebi. Na pitanje da li je zakon koji Island ima moguć u Srbiji Maria se samo nasmejala.

"Nema šanse. Generalno u svetu žene zarađuju manje. Uzmite za primer Ameriku koja je mnogo bogatija država, a tako nešto ni tamo ne može da se desi. Feministkinje nisu uradile posao do kraja. Žena nikad nije u istoj situaciji kao muškarac. Dete je prvenstveno vaša briga. Ne vidim način na koji to može da se izvede dokle god žene ne postanu prioritet, odnosno dok porodica ne dođe na prvo mesto. Ako je u Americi kapital na prvom mestu, kako da očekujemo nešto drugačije u siromašnoj Srbiji", kaže Maria.

Nejednake zarade su ozbiljan problem, ali i pre nego što do zarade uopšte dođe žena se suočava sa problemima i pitanjima koja se ne postavljaju kada su muškarci u pitanju.

"Osim što su žene češće nezaposlene, one lakše dobijaju otkaz i teže nalaze posao. To se najviše odnosi na žene u dvadesetim godinama. Njih poslodavci teže i ređe zapošljavaju jer se plaše da će otići na porodiljsko odsustvo", kaže Branka Anđelković iz Centra za istraživanje javnih politika.

Izveštaj poverenice za rodnu ravnopravnost kaže da se žene žale na rodnu diskriminaciju na radnom mestu najčešće zbog toga što su nakon povratka sa porodiljskog odsustva smeštane na niža ili slabije plaćena radna mesta

Maria Milojković kaže da bi ženama trebalo omogućiti da rade skraćeno ako to žele. Da rade 4 sata ili dva do tri puta nedeljno kako bi mogle lakše da usklade poslovne i porodične obaveze. Ona je u teksu "Klaro Cetkin, spavaš li mirno" navela nekoliko rešenja za koje misli da bi mogla da pomognu ženama da usklade porodične i poslovne obaveze, a kako kaže u tome mora da učestvuje i država

"Majka mora da bude uz dete u najranijem periodu dok se ono ne oformi kao ličnost. Mora da mu ulije sigurnost i tu ulogu niko drugi ne može da preuzme. Mogle su bake, ali bake više nemaju 55 godina kao kad sam ja bila mala, već skoro 70 i to nije više ista energija. Mora da postoji dobar državni plan, dobra regulativa za narednih deset ili dvadeset godina. Trebalo bi stvari pokrenuti na svim nivoima da bi nešto suštinski moglo da se promeni", kaže Maria. 

Alma Kovčić