Sve smo bliži starim ritualima učenja i studiranja

Online sistem učenja, kupovine, četovanja i poslovanja nešto je za šta smo odavno morali da se programiramo. Nailazili smo na gomilu grešaka, zahteva, prilagođavanja i nikome nije bilo baš lako, ali je to postalo naša svakodnevnica. Sada se već laganim koracima vraćamo u stvarni svet, u kome ljude vidimo i izvan ekrana. Online način rada se posebno odrazio na obrazovni sistem. I dalje smo u svojevrsnom međuprostoru, gde neki studenti polažu ispite uživo, neki ne, neki srednjoškolci idu mešovito ili se dele u grupe. Traže se i koriste različite metode kako da se sigurno i bezbedno vratimo na staro.

Doktor psiholoških nauka Ilija Milovanović kaže da je vrlo važno obnoviti organizaciju vremena koja je postojala pre pandemije.

"Tu se pre svega misli na organizaciju učenja i vremena, ali i na našu svakodnevnu organizaciju. Važno je pričati i o obnovi radnog prostora za učenje, analizirati šta se sve to promenilo u vezi sa samim učenjem ili ishodima koje od nas zahteva srednja škola ili fakultet. Potrebno je obnoviti naše stare rituale, ponovo legati na vreme, odrediti koji deo dana ćemo posvetiti učenju, koji deo dana dolasku i odlasku na fakultete ili u škole", kaže Ilija.

On skreće pažnju i na razloge zbog kojih nekim učesnicima ili studentima može biti teško da se vrate na nastavu uživo.

"Najpre, treba da izdvojimo lične probleme. Mnogi učenici, studenti, nastavnici i profesori plaše se koronavirusa i posledica koje kovid može da ostavi po njihovo zdravlje ili zdravlje njihove porodice. Na žalost u prethodnom periodu neki su imali i negativna iskustva sa koronavirusom. Tim učenicima i nastavnicima će povratak u ofline svet pasti malo teže, jer i dalje postoji određena bojazan o tome šta sve može da se desi. Takođe, nekim učenicima i profesorima, a oni uopšte nisu u malom broju, više je odgovarala onlajn nastava. Zato što je ona bila dostupna bukvalno na jedan klik na računaru i fleksibilnija je. Mnogo je bilo lakše učiti iz kreveta, pratiti nastavu sa računara, dok pored nas može da bude i nešto paralelno što radimo, što je u isto vreme i loše, jer je pažnja bila podeljena na više aktivnosti", kaže naš sagovornik i naglašava da je u celom ovom procesu vraćanja u oflajn režim veoma važna podrška roditelja i nastavnika, pogotovo kod onih učenika koji su u nove školske godine krenuli onlajn.

Studentkinja novinarstva Irena Čučković je trenutno na razmeni u Zadru. Kaže da ne bi imala ništa protiv da se nastava vrati na oflajn mod.

"U specifičnoj sam situaciji jer živim u Novom Sadu, u domu. Ne živim sa nekim starijim članovima, pa nikoga ne bih mogla ugroziti ukoliko bih dolazila u kontakt sa više ljudi. Razumem zašto neki ljudi nisu oduševljeni vraćanjem na oflajn. Meni je u Zadru bila dosta specifična situacija, s obzirom na to da smo u oktobru krenuli uživo i većinu predavanja smo imali uživo, čak smo i imali opciju da biramo kako ćemo pratiti, onlajn ili iz učionice. Mislim da je to dosta dobro rešenje za one koji nisu u potpunosti sigurni. U Zadru smo, u sred semestra, prešli na online, što je bila velika promena. Od tog momenta, sam imala sve ispite i kolokvijume online", kaže Irena.

Njena koleginica Ana Stojanović se slaže sa vraćanjem na oflajn režim.

"Mislim da nam je svima dosta ovog onlajn života i iskreno, jedva čekam da se što pre vratim u normalu. Nedostaje mi i odlazak na fakultet i predavanja i ceo taj oflajn kontakt sa ljudima, profesorima i kolegama. Jesu nam platforme bile od izuzetne koristi u ovom vremenu, ali ništa ne može da zameni interakciju uživo. Ne mogu više po ceo dan da sedim za računarom. Nadam se da će se sve vratiti uživo, uz poštovanje mera i da ćemo te mere poštovati kako se ne bi opet vratili na isto", ističe Ana.

Studentkinja Nerma Džaferović kaže da se u Bosni i Hercegovini nastava u većem delu odvija onlajn, i u školama i na fakultetima.

"Mada, kod nas je sve malo komplikovanije. Tako studenti u nekim kantonima imaju kombinovanu nastavu, dok je u drugim potpuno online. Na mom fakultetu su predavanja i ispiti bili u potpunosti onlajn. Praktična nastava se u većem delu održavala online, što nije bio slučaj sa svim fakultetima, zbog čega su kolege imale velike propuste. I dalje niko ne može sa sigurnošću da kaže kako će izgledati predavanja u drugom semestru, mada se svi nadamo da ćemo se vratiti na fakultete. Ja, kao studentkinja prve godine, nisam ni uspela da osetim studentski život, da istražim fakultetski prostor. Prosto, da se družim s prijateljima. Mislim da su svi studenti shvatili kolika je čar ići na fakultet. Jako je teško imati osećaj odgovornosti ukoliko ste ceo dan kod kuće", kaže Nerma.

Nastavnica u gimnaziji "Svetozar Marković" Milena Maričić kaže da se u toj školi trenutno odvija kombinovani model nastave.

"Učenici idu naizmenično svake druge nedelje u školu, časovi traju 30 minuta. Dakle jedne nedelje pohađaju, a druge nedelje prate online. U tom kombinovanom modelu imaju priliku da budu uključeni direktno i putem platformi. Učenici su podeljeni u dve grupe. Navikli smo na taj sistem, to praktikujemo od septembra, pripremali smo se, već imamo određena isksutva koja su pozitivna. Ono što je bilo problematično smo uspeli da popravimo i da se tome prilagodimo", kaže Milena i dodaje da mnogo znači kontakt sa decom, jer se taj živi kontakt najbolje ostvaruje u učionici, a on ne podrazumeva samo edukaciju, već i pedagoško podučavanje.

Iako će možda biti čudno da ponovo vidimo pune školske klupe i amfiteatre, čini se da svi jedva čekaju da se u punim kapacitetima ponovo druže sa nastavnicima i profesorima. Do tada, polako ali sigurno, vraćamo se kroz mešovit sistem ili ispite uživo. Hvala 21. veku što smo mogli digitalno da preguramo prethodnu godinu, ali u ovoj se nadamo da će se srednjoškolske i studentske muke rešavati uživo. 

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim, psolušajte u plejeru."

J. Božić

Foto: Pixabay.com