Tragačev podkast: Takumi plagijator

Bio je kraj 2018. godine. Redakcija FakeNews Tragača je, u sklopu redovnog monitoringa medija, primetila neobičnu kolumnu Živorada Nikolića, poznatijeg kao Žika Šarenica. Iako je reč o žanru koji bi trebalo da predstavi nečije mišljenje o određenoj temi, Nikolićeva kolumna u listu Kurir bila je sve sem toga – ličila je, zapravo, na obični novinski izveštaj. Jednostavna Gugl pretraga otkrila je da je u pitanju vest o Sajmu nacionalnih manjina, stara godinu dana, koja je potom prepisana završila u Kuriru.

Ilustracija: Freepik

Usledilo je sistematsko istraživanje koje je pokazalo da je plagiranje u Šareničinim kolumnama bilo pravilo, a ne izuzetak. Plagirani su tekstovi N1, RTS-a, Politike, Vikipedije, Trećeg oka, pa čak i samog Kurira, ali i tekstovi iz desetina drugih medija. Kada je Tragač pozvao Nikolića, autor je priznao da se u procesu pisanja služi – štrpkanjem.

"Nisam ja sveznajući, ja moram negde da dođem do podataka. I onda koristim te podatke koje pročitam, nađem, negde malo sastavim, negde štrpnem. To i nije moj autorski rad, to je više beleženje nekih aktuelnih stvari o srpskim postojanostima".

Uprkos tome što je uhvaćen u prepisivanju, Nikolić je nastavio da plagira još godinama. Od 101 teksta objavljenog do februara 2020. godine, u 74 slučaja detektovan je plagijat. Izvinjenje je stiglo tek tri godine kasnije, ali ne od Nikolića, već od Kurira, koji je uklonio sporne tekstove sa sajta. Ovo je, naravno, tek uvod u priču o plagijatima, kojima je posvećena šesta epizoda "Tragačevog podkasta".

Đavo je u detaljima

Novinarka Anđela Milivojević, koja se godinama bavila plagijatima doktorskih disertacija srpskih političara, objašnjava kako je čitav proces pre desetak godina ličio na "gerila istraživanje".

"Mi nismo imali na raspolaganju toliko veliki broj alata koji postoje danas. Bilo je naših profesora u inostranstvu koji rade na prestižnim univerzitetima koji su to već koristili, i mi smo koristili njihov pristup softverima kao što je Turnitin".

Ilustracija: Turninit result - Wikimedia

Ipak, budući da softveri nisu savršeni, i da ponekada greškom označe kao plagijat nešto što je uredno citirano, neophodna je dodatna provera, red po red. Upravo takav, detaljan pregled, ukazao je na sitne nelogičnosti, koje su zapravo definitivna potvrda da je reč o plagijatu.

"Ja sam u tim doktoratima videla iste greške koje su postojale kod originalnih autora. Ne samo da su greške u kucanju ponavljane, nego, na primer, ako je reč prelazila u novi red, crtica se nalazi unutar te reči i u novom radu, iako tu ne prelazi u novi red".

Posebno je interesantan slučaj doktorata Siniše Malog, gde je tekst o jednoj afričkoj zemlji prekopiran u disertaciji, samo što je umesto imena afričke zemlje ubačena "Srbija".

"Vi u suštini nemate 100 odsto poklapanja tu. Ali zapravo vidite šta je urađeno, jer doktorat je pisan za Srbiju", objašnjava Anđela.

Zov plagijata

Katarina Savkov slušala je Radio Novi Sad 2014. godine, čekajući da njen tadašnji dečko predstavi svoje priče u jednoj emisiji. Uz njegovo predstavljanje, dobila je i neočekivani bonus.

"U nekom momentu počela je da priča izvesna ženska osoba i da čita pesme sa mog bloga, koji je u to vreme već bio upokojen", priča Katarina. "Od 2007. do 2013. godine sam vodila taj blog i mogla sam bukvalno da dokažem svaku stavku odakle je pokradena i gde je šta promenjeno", priča ona. Promene su bile minimalne: zelena suknja od sirove svile postala je ljubičasta majica, figurica "paćenika" postala je figurica gremlina, a scena prelistavanja monografije pretvorena je u posetu Dalijevom muzeju.

Ilustracija: Freepik

Katarina je pokušala da kontaktira "koleginicu", ali je umesto odgovora usledio blok na društvenim mrežama. Da ironija bude veća, "koleginica" je potom nagrađena za plagijat: pobedila je na konkursu Matice srpske za prvu knjigu.

Budućnost prepisivanja

Svi pomenuti plagijatori iz šeste epizode Tragačevog podkasta zapravo su na neki način nagrađeni nakon što je plagijat otkriven: dodatnim medijskim prostorom, državnim funkcijama ili književnom nagradom. U eri veštačke inteligencije, plagijati kakve smo do sada imali priliku da vidimo možda i neće opstati. Ako prepisivač na raspolaganju ima AI sistem koji stvara privid autentičnog, i koji je otporan na antiplagijat softvere, zašto bi rizikovao s prepisivanjem? O tome šta nam donosi budućnost, šta je kriptomnezija i može li plagijat biti slučajan, slušajte u šestoj epizodi Tragačevog podkasta.

Projekat finasira Evropska unija kroz program "Innovation.Media.Minds.: EU Podrška javnom medijskom novinarstvu na Zapadnom Balkanu" kojeg realizuje Gete-Institut u ime Evropske komisije u saradnji sa implementacionim partnerom DW Akademijom.
Za ove sadržaje isključivo je odgovorna Novovsadska novinarska škola, a izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove Evropske unije.