Od Londona do Dositejeve nagrade

Najbolјi studenti završnih godina osnovnih i master studija, njih 1.500 u Srbiji, zaslužilo je stipendiju - takozvanu Dositejevu nagradu, koju dodelјuje republički Fond za mlade talente. Ovu prestižnu nagradu dobila je i mlada Novosađanka Ana Bokan koja je upravo završila osnovne studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Dositejeva nagrada dodeljuje se studentima koji su u prethodnoj školskoj godini ostvarili zapažene akademske rezultate.

"Dositejeva nagrada je najveće priznanje u mom dosadašnjem školovanju i izuzetno sam počastvovana i uzbuđena što sam je dobila. Na neki način sam je očekivala, s obzirom na to koliko sam truda uložila u prethodne četiri godine. Ali kada vam neko uruči tako bitno priznanje i to na državnom nivou, to dobija mnogo veći značaj. Spoznaja da sam se našla među hiljadu najboljih studenata osnovnih studija dala mi je dodatni podstrek i dodatnu motivaciju da se trudim u svojim narednim poduhvatima koji se tiču daljeg obrazovanja. Ova nagrada je zapravo najveća potvrda da sam na pravom putu ka karijeri koju želim jednog dana da ostvarim", kaže Ana.

Studijski program - Dizajn enterijera na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Ana je odabrala jer je želela, kako kaže, da pre svega izađe iz mahom ustaljenog razmišljanja među mladima da upišu one smerove koji su predodređeni za uspeh.

"Upisom na taj studijski program želela sam da napravim korak ka karijeri koja bi bila kreativna i koja bi me istovremeno ispunjavala. Dizajn enterijera me privlači odmalena. Počelo je listanjem časopisa i gledanjem emisija koje se bave uređenjem domova, preko uređenja sopstvene sobe do stupanja u kontakt sa osobama koje se bave dizajnom enterijera što je prevagnulo da upišem taj smer. Privuklo me je to što je veoma sličan arhitekturi, a istovremeno i različit. Presudno je bilo to što je to kreativan posao koji spaja funkcionalnost i estetičku notu", navodi naša sagovornica.

Ana sa Dositejevom nagradom

Za posao dizajnera enterijera, novosadska Akademija umetnosti studente priprema tako što prolaze kroz razne procese kao što su crtanje, slikanje, istorija umetnosti, estetika... Ali pored toga, stimulišu ih da svoje znanje konstantno proširuju i unapređuju, pa i van granica naše zemlje.

"Imala sam sreću da na trećoj godini studija, u prvom semestru odem na studentsku razmenu preko Erazmus+ programa Univerziteta u Novom Sadu. Dobila sam stipendiju za Univerzitet Midlseks u Londonu. Izuzetno sam zahvalna na toj prilici jer sam stekla predispoziciju da razmišljam otvorenije u odnosu na studente koji su usmereni na jedan fakultet. Smatram da je važno da mladi ljudi odu i vide šta znači studirati u inostranstvu i susresti se sa drugim profesorima, drugim nacionalnostima, kulturama, da steknu utisak življenja u drugačijoj sredini kako bi mogli to sve ovde da donesu i uporede. Svakoj mladoj osobi želim da proživi slično iskustvo", ističe Ana.

S obzirom na to da je buduća mlada dizajnerka enterijera imala priliku da sazna na koji način u inostranstvu povezuju akademsko obrazovanje i praksu, planira da svoje znanje i iskustvo stečeno tokom studiranja obogati novim izazovima i novim putovanjima.

"Veoma mi je bitno da kao dizajner shvatim kako ljudi razmišljaju i u Aziji, Americi, zapravo svuda, jer želim da moj dizajn bude univerzalan, dostupan svima, dizajn kojima ljudi teže ne zato što je samo lep nego i zbog toga što im poboljšava život. Svaki dizajner ima cilj da njegov proizvod bude vrlo pristupačan, da bude lak za korišćenje, jednostavan i privlačan oku. Smatram da mi kao mladi ljudi treba da od ovog postojećeg sveta koji je, po meni, slabo dizajniran, napravimo svet u kome će se lepše živeti", navodi Ana.          

Naši mladi dizajneri enterijera, kako smo saznali od naše sagovornice, uglavnom posao pronalaze putem interneta odnosno freelance poslovanja. Najčešće je reč o 3D modelovanju i renderovanju u kome se za klijente izrađuju modeli nekog prostora, a svoje dizajnerske usluge pružaju klijentima kontaktirajući sa njima preko neke društvene mreže ili veb sajta.  

A.Trešnjić  

Fotografije: privatna arhiva