Društvo / Obrazovanje
Na TikTok-u je moguće stvarati kvalitetan i etičan sadržaj
Da li ste čuli za Balkandad-a, Barbi Afriku, Sergeja Pajića ili možda za Uki Q? Ukoliko jeste, onda ste verovatno na TikTok-u, a pomenuti ljudi imaju naloge na toj mreži koji su među deset najpraćenijih u Srbiji. Naravno, ogroman deo tih pratilaca su mladi. TikTok, ali i ostale društvene mreže, odavno su mesta na kojima se mladi informišu, zabavljaju i edukuju.
Foto: Canva.com
U istraživanju "Mladi u medijskom ogledalu 2022", Krovne organiazcije mladih Srbije (KOMS), analizirani su i sadržaj i etički okvir na TikTok-u. Posmatrano je deset najpopularnijih kanala u našoj zemlji i ukupno 200 videa. Najčešća tema analiziranih videa bila je muzika, ali su tu i kuvanje, porodični odnosi, proslave, životinje, prozivanje i komentarisanje. Svrha videa je u većini slučajeva zabava, a tek u osam odsto se može prepoznati edukacija. Postavlja se pitanje - koliko je i da li je neophodno da mediji, organizacije i institucije izađu na TikTok?
Istraživanje je pokazalo da analizirani TiKTok kanali, u većini slučajeva, nisu imali štetan sadržaj. Istraživačica i fektčekerka Darija Stjepić kaže da je to optimističan rezultat.
"Nema toliko štetnih narativa, nema ekstreminh čelendža o kojima stalno govorimo, koji mogu biti i bili su pogubni za ponašanje mladih. Nije bilo ni nekih rasprava među tiktokerima. Ničega za šta bismo mogli reći da odatle mladi preuzimaju neki negativan trend i negativno ponašanje. Možemo moralisati o tome da li je taj sadržaj kvalitetna ili jeftina zabava, ali mi nemamo neki senzor koji govori čemu treba da se smejemo, a čemu ne", kaže Darija.
Foto: KOMS/Marija Erdelji
I dalje je mnogo manje onih medija koji su na TikTok-u od onih koji nisu. Darija dodaje i da je pitanje želje i volje medija da li žele da se obraćaju mladima i imaju li šta da im ponude.
"Ukoliko imaju i ukoliko plasiraju sadržaje za mlade, onda ne bih rekla da je obaveza, ali svakako je preporuka da se pojave i na onim mestima gde mladi svakako jesu, a to su društvene mreže", zaključuje Darija.
Ekspert za digitalnu komunikaciju i medije Nikola Ristić kaže da se mediji i organizacije civilnog društva uglavnom plaše da zakorače u svet TikTok-a.
"Plaše se neke vrste greške i toga da neće znati na adekvatan način da kreiraju sadržaj za tu platformu. Suština problema je u tome što se plaše svoje nekompetentnosti u digitalnom okruženju. To nam pokazuje da imamo neki dublji problem, a to je da naši mediji i organizacije civilnog društva uglavnom nemaju adekvatne kapacitete i uglavnom su ugroženi u svom poslovanju. Kod TikTok-a je to dodatno propraćeno i standardima, politikom privatnosti, načinom na koji TikTok skladišti i obrađuje podatke i slično. Sada više nisam ni siguran da li su pojedini mediji i organizacije to koristili samo kao paravan za svoje neznanje da iskoriste ovu mrežu ili su se zapravo vodili etikom i rekli da nisu sigurni u korišćenje te mreže", objašnjava Nikola.
Foto: KOMS/Marija Erdelji
Današnja situacija je da mladi većinu informacija dobijaju od influensera, koji su pojedinci. Nisu mediji, organizacije ili institucije. Nikola misli da je dobro to što smo napokon došli do momenta u kome možemo reći da je biti influenser posao. A taj posao, prema njegovim rečima, treba obavljati kvalitetno.
"Stalno podvlačim to da su ranije novinari, glumci, muzičari i drugi koji su se bavili javnim profesijama ustvari bili influenseri. Samo što su njihova primarna zanimanja bila drugačija, ali je posledica toga bila da oni jesu imali uticaj na ljude. Digitalni kreatori danas za svoj određeni uticaj zarađuju određeni novac i to je apsolutno legitiman posao. Influenseri su se jako dugo borili za to da u javnosti izgrade status nekoga ko u stvari ima posao. Međutim, jedan dobar deo njih je zaboravio na to da obavljati posao ne znači samo uraditi nešto i uzeti novac, već mora da postoji neka profesionalna etika, kolegijalnost, odnos prema zajednici, odnos prema ljudima na koje se vrši uticaj. Influenseri su apsolutno lično odgovorni za sadržaj koji kreiraju i treba da vode računa o etici i kvalitetu tog sadržaja", ističe Nikola.
OBRATI PAŽNJU
Mladi sa kojima samo razgovarali na TikToku prate raznovrstan sadržaj. Oni su tu pronašli ono što ih uvek zanima, ali i ono što odmah preskoče. Prate životinje, komičare, humorističke sadržaje, savete o zdravlju i ishrani. Oni sa kojima smo razgovarali, a koji ne koriste TikTok, ističu zavisničku kulturu te mreže, kao i neprikladan sadržaj koji mreža nudi.
Nikola Ristić naglašava da je važno da putem TiKTok-a kažemo mladima da nisu sami i da znamo da imaju određene potrebe.
"Želimo da vas uključimo u rešavanje problema koje imate. Mislim da je to ključna poruka koju uvek treba da nosimo kada komuniciramo sa mladima", zaključuje Nikola i dodaje da je jedini savet za sve buduće i sadašnje kreatore na TiKTok-u da ne prave sadržaj od kojeg će ih biti sramota za deset godina.
Jedno od zaključaka istraživanja “Mladi u medijskom ogledalu 2022” kao potencijalni recept za TikTok predlaže kombinaciju edukacije i zabave. Štetni sadržaji su izuzetak, a ne pravilo. Sve ovo upućuje na to da je moguće kreirati kvalitetan, etičan i zanimljiv sadržaj za mlade na TikTok-u. Pitanje je samo želje i volje.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
