Mladi sve manje nasedaju na medijske manipulacije

Medijska pismenost predstavlja novu formu funkcionalne pismenosti građana i građanki i neizostavan je faktor u organizaciji svakodnevnog života. Ekspanzija multimedija i tehnologije dovela je do promene načina na koji komuniciramo u društvu, a samim tim uticala je i na promenu načina na koji u društvu funkcionišemo, učimo i radimo.

Skoro 1300 nastavnika i profesora iz Srbije prošlo je neku vrstu obuke o medijskoj pismenosti kroz seminare koje je organizovala Novosadska novinarska škola. Jedan od takvih projekata bio je i “Digitalni pogon” čiji je cilj uvođenje prakse medijske i informacione pismenosti u postojeće sisteme osnovnog i srednjeg obrazovanja u Srbiji.

Za tri i po godine, koliko je ovaj projekat trajao, iskristalisali su se njegovi benefiti. Jesu li nove generacije svesne digitalnih promena, jesu li spremne za nove načine komuniciranja, umeju li da prepoznaju kvalitetno informisanje, istinitu vest, propagandu, laž? Tragaju li za kontektstom informacija i poseduju li znanja, veštine i volju da sve to istraže u digitalnom okruženju?

Sve su to pitanja na koje je odgovore mnogo lakše dobiti sada, nego pre pola decenije kada se o medijskoj pismenosti nije govorilo.

Nastavnici i profesori širom Srbije trude se, da u okviru svojih predmeta, medijski opismene učenike dok ova veština još uvek nije postala zvaničan predmet u školskom sistemu. Njihova iskustva kazuju nam da je izučavanje medijske pismenosti u školama potreba.

Sanja Stefanović je nastavnica istorije umetnosti i građanskog vaspitanja u srednjoj školi “Miloje Vasić” u Velikom Gradištu. Ona je sa svojim učenicima prošla letnji kamp medijske pismenosti, o kojoj je i predavala četvrtoj godini na časovima građanskog vaspitanja. Ona kaže da je medijska pismenost oblast koja uzima maha i budi interesovanje.

"Naše učenice su pohađale seminare i kampove, a imali smo dosta predavnja na časovima Građanskog vaspitanja o medijima. Teme se svakodnevno nameću kroz različite sadržaje koje obrađujemo i činjenica je da učenici imaju izgrađen stav o tome", kaže Sanja.

Naša sagovornica je prijatno iznenađena činjenicom da mladi znaju dobro da razdvoje laž od istine u informativnom programu i da ne mogu tako lako da budu izmanipulisani.

"Interesntno mi je da oni pomnije prate društvene mreže nego medije. Posećuju određene sajtove i platforme radi informacija koje su njima bitne. Iznenađujuće je koliko su dobro upućeni u ono što ih zanima. Svest o medijskoj pismenosti kod mladih raste i oni napreduju u toj oblasti", tvrdi Sanja.

Ona kaže da će praksa pokazati da li u školstvu u Srbiji ima mesta za poseban predmet koji će obrađivati medijsku pismenost. Njen stav je da su ta znanja potrebna, ali da ih učenicima treba plasirati kroz praktičan rad, debate, razgovore te da poseban predmet možda nije najbolje rešenje.

Mirko Marković predaje filozofiju i građansko vaspitanje u gimnaziji "Vuk Karadžić" u Loznici. Već 15 godina učestvuje u različitim aktivnostima koje za cilj imaju unapređenje medijske pismenosti učenika i nastavnika. On kaže da prvo treba videti šta za nas znači medijska pismenost.

"Mi možemo isporučivati teorijska znanja, a možemo im pružiti ono što im je potrebno. Ako medijsku pismenost postavimo kao veštinu i sposobnost razvrstavanja, da se razume medijska poruka, onda treba da vidimo kako učenici takvu medijsku poruku mogu da razumeju. Najučinkovitije je kada se učenicima dozvoli da stvaraju, jer tako najbolje uče. Ovde bi mogli da stvaraju najrazličitije oblike medijskih proizvoda. Tako ulaze u suštinu poruke koju treba da kreiraju, pa samim tim dođu i do percepcije kako sve to deluje na korisnike. Treba da ih naučimo da prepoznaju sve slojeve medijske poruke pa da budu u stanju da je dekonstruišu i prepoznaju manipulativno", kaže Mirko.

On kaže da postoji mišljenje da je medijska pismenost uvedena kroz predmet Jezik medija i kulture, ali to nije istina.

"Taj program nije dostupan svima, jer škole ne moraju da ponude taj predmet, koji ima samo neke elemente medijske pismenosti. Dugoročno rešenje je da medijska pismenost može da se razvije i unapredi samo tako što će nastavnici u okviru svojih predmeta ponuditi neke segmente medijske pismenosti. Ako to postane jedan predmet, onda ne mislim da se tu može ostvariti neki iskorak u opismenjavanju mladih ljudi", kaže Mirko.

Violeta Kecman je profesorica srpskog jezika i književnosti u Petoj beogradskoj gimnaziji. Ona takođe predaje na Visokoj školi za komunikacije i učestvuje u izradi programa za novi predmet Medijska pismenost koji će biti uveden od naredne školske godine u osnovne škole.

"Još uvek se čeka odluka Prosvetnog saveta hoće li to biti u petom ili šestom razredu, ali će se svakako naći u paketu izbornih predmeta", kaže Violeta.

Prema njenim rečima  mladi su deo mediacentričnog društva i utiču na razvoj novih medija u velikoj meri, ali medijsku pismenost drugačije shvataju od svojih roditelja.

"Neke prakse kod njih još nisu osvešćene. Mi sa starim znanjima, kao ljudi koji smo doseljenici u njihov digiotalni svet, možemo kritičkim mišljenjem da im pomogneme da izgrade kritičku misao prema onome što čuju i vide. Benefiti ovakvih programa kakav je Digitalni pogon će se tek videti u budućnosti kada nastavnici prošire svo znanje koje su stekli", kaže Violeta.

Kompletnu emisiju možete poslušati na našem podkastu.

P.K.