Društvo / Obrazovanje
Lokalnu zajednicu izdvajaju pripadnost i jedinstvena priča
Stalno slušamo da su lokalne zajednice važne, da je podsticanje aktivizma na lokalu bitno za mlade, njihov razvoj i uključivanje. U praksi je to malo drugačije. Većina i dalje dela u velikim gradovima, a retki su oni koji se iz njih vrate na lokal. Jedna od tih retkih je Milja Zdravković, koja je svoj dugogodišnji rad sa mladima nastavila u Zaječaru.
Milja Zdravković (foto: Institut za medije i različitosti - Zapadni Balkan)
Ti si se vratila u Zaječar i počela da radiš sa mladima na lokalu, zašto?
Taj lokalni omladinski aktivizam me pokretao još od srednje škole, od volontiranja u lokalnoj omladinskoj organizaciji. To mi je otrkrilo svet aktivizma i mogućnost učešča i slobodu da istražujem sebe i da budem ja. Zato sam se i kroz svoj rad nekako više poistovećivala sa mladima iz manjih mesta. Više nego sa onima iz većih gradova i nadam se da mi niko neće zameriti na tome.
Šta je to što lokalna zajednica ima, što je možda teže osetiti na nekom većem, nacionalnom nivou?
Definitivno svaka lokalna zajednica ima neku svoju jedinstvenu priču, svaka lokalna zajednica ima nešto svoje, nešto što ih ističe. Tu se svi znaju. To je nekada i dobro i loše, zbog procesa kroz koji mladi prolaze, a to je istraživanje sebe i potreba da budu autentični. Lokalnu zajednicu sigurno izdvaja i pripadnost. Mi se prvo poistovećujemo sa porodicom, onda sa školom, prijateljima. To je nešto što prvo kažeš kada govoriš o sebi: kako se zovem, a onda kažem odakle sam.
Zaječar (foto: Dragan Stojanovic, Getty Images via Canva.com)
Kakva je situacija u Zaječaru, kada pričamo o mladima i prilikama za njih?
Kako sam napustila Zaječar i otišla da studiram, tako sam malo propustila dešavanja, ali uspela sam koliko-toliko da ispratim preko društvenih mreža. Ono što sam primetila je da omladinski i civilni sektor postoji. Potrebna je njihova veća saradnja na lokalu, kao i saradnja civilnog i javnog sektora. Vidim da se ulažu napori u razvoj omladinske politike, postoji Savet za mlade, postoji Strategija za razvoj omaladinske politike na lokalu, ali postoji prostor za unapređenje, najviše kroz saradnju.
Uskoro postaješ omladinska radnica. Koliko je važnost te profesije prepoznata u Srbiji?
Trenutno sam na obuci za omladinske radnike i radnice kod NAPOR-a (Nacionalna asocijacija praktičara i praktičarki omladinskog rada). Mislim da NAPOR najbolje razume tu težinu i važnost koju omladinski rad nosi. Društvo nije dovoljno upoznato sa značejem omladinskog rada, a ni sa nama koji smo u tom omladinskom, civilnom sektoru.Ta priča bi definitvno trebalo da se proširi i na druge sektore i treba biti dosadan. Treba da budeš "smarač" kada su u pitanje teme omladinskog rada.
OBRATI PAŽNJU
Šta bi prvo promenila u omladinskom sektoru, a šta je ono što radi dobro?
U omladinskom sektoru je super što ti nikako ne izađeš od njega, a to je i loše. Dobro je to što si nesebično spreman da deliš svoje iskustvo i svoje znanje, poznanastva i ono što si ti stekao kroz aktivizam i kao mlada i kao starija osoba. Ono što je loše je što i dalje vlada nepoverenje tih nekih starijih ljudi u sektoru prema mladima i novim generacijama.
Šta ti je do sada u radu sa mladima bilo veoma značajno?
Ja sam inače dosta emotivna, pa je za mene sve bilo emotivno. Ako bih nešto izabrala to je neki osećaj tokom i nakon tih aktivnosti, koje su pre svega na lokalu. Osećaj ispunjenosti kada vidm da tim mladim ljudima znači nešto što su čuli, kada možemo da se poistovetimo jedni sa drugima, kada dobiju motivaciju, kada su hajpovani, kada vidim da žele da jure, da se aktiviraju, imaju ideje, kada žele da se uključe.
J. Božić
