Kebra: Najveći uspeh je pobeći iz Srbije

"To su rokerska srca", reče Dejan Savić, organizator tribine "Tebi govorim", na novosadskom Tehnološkom fakultetu, pokušavajući da opravda zašto su gosti-muzičari kasnili pola sata kao da je u pitanju svirka. Možda bi mogla da postoji legenda koja bi glasila ovako: "Ako neki događaj počne na vreme, ne može dobro da prođe".

Budući da je tema tribine bilo društvo, odnosno uloga i odgovornost pojedinca, u samom startu se postavlja pitanje zašto su samo muzičari - Oliver Nektarijević (KKN), Nenad Pejović (KKN), Nikola Vranjković i Branislav Babić Kebra (Obojeni program) kompetentni da govore o tome.

"Oni imaju najveći integritet kod mladih. Rok muzika ima najjače tekstove koji udaraju u glavu", objašnjava Dejan, kojem pomenuti muzičari nisu uzori, ali jesu inspiracija.

Međutim, kada na pitanje "da li se osećate odgovorno za stanje u ovom društvu" odgovor bude "Ne, ja ni ne znam šta je odgovornost" (Vranjković), koliko se inspiracije može pronaći u tim rečima?

"Ovde je društvo takvo i ne možemo ga mi promeniti (prisutni muzičari), niti trebamo. Osnovna stvar je kome se obraćamo, to je neki petoprocentni deo populacije, nema ih više, niti smo ikad u životu pomislili da ćemo više njih zainteresovati svojim stavom", objašnjava Vranjković.

Kebra kaže da oseća odgovornost za sve što uradi ali u estetskom smislu. S toga je sinoć više imao primedbi na dizajnera amfiteatra jer, "Kako uopšte možete da boravite i učite u ovoj prostoriji, kad je ovako loše osvetljenje, a i ovi grozni zeleni stolovi se ne slažu sa drvenarijom?" Ipak, smatra da svaki pojedinac nosi ličnu odgovornost na kojoj treba da radi, na svom mikrokosmosu - sebi i ljudima u svojoj okolini. Kaže, to je put do normalne države.

Neminovno je nadovezati se pitanjem da li je najbolje rešenje otići iz Srbije, na šta su se i organizatori tribine osvrnuli. Neki od gostiju su imali priliku da odu, otišli su i vratili se, neki su jednostavno rešili da ostanu. Da li nam je zbog toga bolje ili gore, čini se kao da nam je svejedno.

"Nije toliko važno da li je neko otišao ili ostao, najbitnije je da li ste spremni za odlazak ili ostajanje", kaže Nektarijević, a Kebra misli da je odlazak iz Srbije najveći uspeh.

"Kada imate predsednika koji je kupio diplomu, ne mogu da razumem zašto vi uopšte studirate", pitao je Kebra studente koji na obrazovanje gledaju optimistično - kao na slamku spasa.

S obzirom na to da je za ružnim zelenim stolom sedeo umetnik do umetnika, nametnulo se pitanje koliko umetnost, bilo koje vrste ili žanra, utiče na formiranje odgovornosti u društvu.

"Ima uticaj ali je zabluda da bilo kakva kulturna tvorevina može da utiče na promene", istakao je Pejović, dodavši da je njihova najveća odgovornost da sve što urade u oblasti kojom se bave bude na visini ambicija, želja i talenta.

A kolika je visina zadatka mladih koji su se okupili na tribini i radoznalo postavljali pitanja?

"Recept ne postoji, jednostavno svako treba da oseti želju da se bavi nečim i da istraje u tome", savetuje Nektarijević, dok Vranjković obećava da će stajati sa strane i navijati za takve mlade, jer jedino toliko može da učini.

Lea Radlovački