Društvo / Obrazovanje
Kada putujete, sigurno ćete biti bogati, tu nema granica
Stereotipi i predrasude se, u nekom perodu života, javljaju kod svakog od nas. Sterotipi obično oblikuju naša uverenja, misli i osećanja o nekome ili nečemu. Mogu biti pozitivni i negativni. Predrasude sa sobom najčešće nose negativno osećanje ili očekivanje od osoba, događaja, naroda. Nekada se dešava da ovi osećaji pređu u ksenofobiju, koja označava strah ili anksioznost usmerene ka drugim narodima. Na žalost, ksenofobija može preći i u osećaj mržnje. Dobra vest je da ovo nisu urođene osobine i da se one mogu korigovati, promeniti i istražiti. Jedna od metoda je i mobilnost: putovanja i upoznavanje drugih kultura, naroda, zemalja.
Naši stavovi se oblikuju zahvaljujući mnogim faktorima: porodici, obrazovanju, drugarima, medijima, okruženju u kom se nalazimo. Vrlo lako, ukoliko smo okruženi samo jednim stavom, nekim stereotipom ili predrasudom, taj stav postaje dominantan, pogotovo kada govorimo o drugim narodima. Zato je mobilnost veoma važna.
Prema rečima Vildane Delalić Elezović iz Cross Cultures udruženja otvorene zabavne škole iz BiH, skromno je reći da je mobilnost važna. Kako ona kaže, ona je ključna.
"Bespredmetno je dokazivati nekome u današnje doba da je, odlazeći na druga mesta, makar i van tvoje lokalne zajednice, jedini način da iskusiš i osetiš nešto drugo i drugačije. Kada vidiš da je to nešto drugo i drugačije jednako normalno kao i ono što ti u svom mikro svetu smatraš normalnim, tada ćeš prihvatiti da su i drugi gradovi, okruženja i kulture jednako vredni i normalni kao i ono što smataraš svojim. Ljudi se upoznaju, a ljubavi i prijateljstva se rode. Poručila bih mladima u regionu da manje gledaju televiziju i da manje čitaju izjave političara, a da se više okrenu istraživanju, putovanju i širenju vlastitih vidika", kaže Vildana za Oradio.
Sociološkinja Nataša Ivaneža dodaje da su stereotipi i predrasude normalne stvari, da je to mehanizam putem kojeg mi uređujemo stvarnost i pravimo okvir tumačenja okruženja oko sebe.
"Nastaju tako što poteze ili postupke određenih pojedinaca ili grupe generalizujemo na čitavu popualciju, što nije nužno strašno. Obično su bezazleni i svuda postoje. Međutim, problem nastaje kada loše postupke pojedinaca ili grupa pripisujemo čitavom narodu ili državi. Onda postaju zaista opasni, jer pravimo neprijatelja od druge grupe, dehumanizujemo čitavu populaciju. Činjenica da ne poznajemo nikoga iz te grupe, nam onemogućava da razbijemo stereotipe koje imamo. Mobilnost nam daje priliku da upoznamo ljude koji će nam razbiti predrasude i na neki način nam daje priliku da ponovo, iznova, humanizujemo tu grupu", zaključuje Nataša.
OBRATI PAŽNJU
Urednik Zabavno - komercijalnog programa Televizije Crna Gora Branimir Žugić kaže da, na žalost, mali broj ljudi, na celoj planeti, poznaje druge kulture.
"Podatak koji sam našao je da manje od deset odsto Amerikanaca ima pasoš ili je ikada putovalo van granica SAD. Kod nas u Crnoj Gori imamo situaciju da dosta ljudi nije bilo ni u mnogim crnogorskim gradovima, a da ne govorimo o putovanjima po regionu ili svetu, iako je moj utisak da se danas mnogo više putuje. Stavove gradimo na osnovu ličnih iskustava, ali i informacija koje dobijamo kroz učenje, medije ili kroz tuđe iskustvo. Ukoliko sami ne doživimo neke situacije ili ne upoznamo druge kulture, ne možemo da formiramo mišljenje o nekome ili nečemu, a da je relevatno. Jedan primer je naša komšijska zemlja Albanija koja je za porodicu i mene već godinama vikend destinacija koju obilazimo, upoznajemo, u kojoj uživamo. Naše isksutvo je da su svi gostoljubivi i nikada nismo imali ni jedan problem. Kada sam pre nekoliko godina predložio prijateljima iz Beograda da idemo tamo na zajedničko letovanje, dobio sam odgovor da nisam normalan i da ćemo sigurno imati probleme", kaže Branimir.
On dodaje i da je sticanje znanja i iskustava vrlo važno za sve mlade. Kako on kaže za Oradio, mladi treba da istražuju, da pokušavaju, ali i da greše u procenama i odlukama.
"Kada putujete sigurno ćete biti bogati, tu nema granica. Putovanja su me promenila, učinila tolerantnim, snažno uticala da dublje razumem druge kulture, narode i različite ideje", zaključuje Branimir.
Albanska umetnica Klauda Piroli kaže da nema baš mnogo prilika za razmenu, ali da bi i te kako volela da može svoj rad da umreži i predstavi i van granica svoje zemlje.
"Sada radim predstavu ovde, u eksperimentalnom pozorištu u Tirani i volela bih da idem negde, da pokažem nešto, da govorim o nečemu na drugom mestu, to su velike prilike. Ali ovde nemamo toliko prilika da se krećemo i da se predstavljamo drugim državama. Ako deliš iskustvo, možeš da naučiš, pogotovo ako to deliš sa nekim drugim, ko ne govori tvoj jezik. Za mene je važno kreirati odnose sa svim mladim umetnicima, a to ne možemo bez mobilnosti", kaže Klaudia.
Njena koleginica, umetnica iz Novog Sada, Duška Miladinović smatra da stereotipi i predrasude, pogotovo na Balkanu, treba da ostanu tekovina prošlosti. Kaže i da se putovanjima otklanja stigma da je negde opasno putovati.
"To daje ljudima priliku da prevaziđu stereotipe i da se više ne bave prošlošću, a sve to bi moglo da se otkloni kontinuiranom mobilnošću. U mom slučaju, imala sam sreće da sam putovala sa folklorom na one festivale gde su dolazili svi. Recimo putujemo na festival u Skoplju i tu su ljudi iz Ukrajine, Turske, Italije, Slovačke. Ne polazim iz stereotipa, jer su mi to izbili iz sistema kada sam bila mala, ali primećujem stigmu mojih vršnjaka, koji na primer ne žele da odu, u Albaniju na letovanje jer misle da će im se nešto loše desiti", ističe Duška.
Nora Novak iz Centra za omladinski rad takođe smatra da je mobilnost važna za razvoj mladih. Ona tvrdi da je provođenje vremena u zajednici koja je drugačija od one u kojoj je osoba odrasla, prilika za širenje vidike i upoznavanje novog i drugačijeg.
"To je teren na kome najviše razbijamo svoje stereotipe i predrasude. Zato i mi koji radimo sa mladima i u okvru naših programa organizujemo omladinske razmene i podstičemo mlade da putuju i da idu na trenigne i dugoročne razmene. To je prilika da upoznaju sebe, da se vide izvan nekih uobičajenih okolnosti, upoznaju ponašanja i reakcije u drugom okruženju. Smatram da taj šareni okvir naših različitosti retko možemo da steknemo ukoliko ne stvorimo priliku za promenu okruženja", kaže Nora.
Ona skreće pažnju i na to da prilike za putovanje nisu dostupne svim mladima, te da su najčešće o tome najinformisaniji studenti i srednjoškolci. Kako Nora kaže, omladinske organizacije teže dolaze do mladih izvan sistema formalnog obrzovanja.
Novinar Stefan Kosanović smatra da sa svakom zemljom dolazi nešto novo, a nekada otkrivamo i da nismo toliko različiti.
"U regionu, što sam više putovao, to sam više uviđao da su neke navike iste i da su čak i običaji manje više isti. Sterotipi postoje, neki su istiniti, ali ne možemo ništa da generalizujemo. Kroz upoznavanje tih konteksta između nacija ili religija mi učimo o drugima i učimo kako da se postavljamo prema njima. To je konstantno učenje, interakcija između mladih i drugih država. Time smanjujemo i mogućnost za rasizam i neke sterotipe i predrasude. Bilo kakve kulturne, studentske razmene su nešto na čemu i naša država, ali i mi sami kao individue treba da radimo. I to ne samo dok smo mladi, nego čitav život", zaključuje Stefan.
Naši sagovornici se slažu u jednom: mobilnost i putovanja su najbolji način da potvrdite ili opovrgnete neke stavove, srušite predrasude i obogatite život iskustvima koja su stvarna, doživljena i nezamenljiva.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
Foto: Canva.com
