Lifestyle / Putovanja
Put oko sveta za koji ste plaćeni!
Rad na prekookeanskom brodu verovatno je najbolja prilika za mladog čoveka da proputuje svet. Uz to, naravno i da zaradi! Neki posebni uslovi nisu naročito neophodni, za neke od poslova čak ni prethodno iskustvo. Skoro svako od nas ima neku veštinu koja može da mu kupi mesto na brodu, bilo da ste fotograf, kozmetičar, konobar ili vaspitač.
Foto: Mirko Živković, lična arhiva
Mirko Živković Žika je novosadski muzičar, najpoznatiji po angažmanu u bendu "Đarma i metkovi" . Bio je na brodu čak osam puta kao bubnjar na prekookeanskim kruzerima. Ukupno osam ugovora, po 2-3 meseca, na brodovima jedne nemačke kompanije, na kojima je noću svirao pop i disko hitove za, uglavnom, penzionersku populaciju nemačkih turista.
"Zašto sam otišao? To je prvenstveno bila želja da promenim nešto, da odem negde, da radim ono što volim i da za to budem dobro plaćen. Imao sam malu tremu kada sam stigao, ali brzo je prošlo, čim sam video kako to tamo izgleda. Da biste radili kao muzičar na brodu, morate da prođete kastinge. Možete da idete kao bend, zajedno, kako smo mi i išli, ili kao samostalan muzičar, pa vas oni tamo spajaju sa drugim muzičarima. Postoji i varijanta da idete kao "one man band". I to je moguće".
foto: Mirko Živković, lična arhiva
Brodovi na kojima je Žika provodio vreme su veličine sela ili, čak, manje varoši. Najmanji je bio dugačak 200 metara sa deset spratova, sa 1.400 putnika i 350 članova posade, dok je najveći bio dugačak 330 metara, sa 19 spratova i primao je 6.000 putnika i 1.700 članova posade! Jasno je da na takvoj grdosiji, putujućem luksuznom hotelu na vodi, nikada nije dosadno.
"U principu, muzičari su povlašćena kategorija radnika na brodu", priča Mirko Živković za Oradio. "Ustajemo najkasnije, jer radimo noću. Obično oko podne, onda idemo na ručak i ceo dan smo slobodni. Koristimo bazene, teretane ili odmaramo. Radi se uveče od devet ili pola deset, do ponoći. Mi smo zaista imali dovoljno vremena da vidimo sve destinacije".
To nije slučaj sa svim zanimanjima na brodu. U najboljoj poziciji je entertainment odnosno, muzičari, animatori, kao i profesije kao poput kozmetičara, fitnes trenera, itd.
"Fotografi su, takođe, odlično tretirani", kaže Žika. "Oni rade nekoliko sati dnevno i u principu vide najviše, jer su im plaćeni i svi izleti i bukvalno svuda prate goste."
OBRATI PAŽNJU
U mnogo goroj situaciji su higijeničari, odnosno čistači, tzv. housekeeping staf koji rade po 12-13 sati i imaju malo snage i vremena za sve ostalo. Slično je i iskustvo Tamare Ciceri, naše nekadašnje koleginice sa O radija. Čak sedam godina je provela na prekookeanskim brodovima kao vaspitačica. Radila je po 12 sati ali je, uprkos tome, njen utisak veoma pozitivan.
"Rad na brodu je bio najbolja odluka koju sam donela u životu. Da mogu, sve bih ponovo isto uradila", kaže Tamara.
"Slučajno sam otišla na brod, tako što sam radila kao anketarka na popisu i jedna žena mi je rekla da je njen sin na prekookeanskom brodu i da mu je jaaako dobro. Onda sam se zainteresovala i otišla do agencija koje to organizuju. Htela sam da budem vaspitačica, pošto imam iskustvo i diplomu, ali svi su govorili da ne mogu, jer to rade samo zapadne Evropljanke i da mogu da budem konobarica. Ipak sam bila uporna dok nisam pronašla jednu agenciju koja mi je to završila".
Prema njenim rečima, bilo je momenata kada je bilo jako teško, kada je plakala i želela da sve napusti, da se spakuje i ode kući.
"Tamo radiš po ceo dan, ne znaš kada je dan, kada je noć. U maloj kabini nemaš prozore. Ali, nekako, sve je to lakše prebroditi kada imaš tu satisfakciju, avanturu, druženje sa ljudima iz celog sveta. I naravno, 23-24 godine, jer 'sve je lako kad si mlad'", priča Tamara.
"Doživiš neverovatne stvari, 30. rodjendan sam provela u Australiji, sa kengurima. Mislim da me je najviše oduševio Portoriko, to je mesto gde sam osetila da pripadam i da bih mogla zauvek da budem".
foto: Tamara Ciceri, 30. rodjendan sa kengurima, lična arhiva
Mirko Živković je takodje video neverovatna mesta, kakva nije ni sanjao.
"Bio sam svuda, sem u Aziji, zapravo, bio sam u Indiji, ali ne na Bliskom istoku. Dole, do Kape Verdea, Južne Afrike, Australije, Amerike, ceo Mediteran... Najviše mi se svidela Španija, mogao bih da živim u bilo kom gradu u Španiji. Njujork, takođe, to su neka mesta koja smo sanjali kao klinci i gledali u filmovima. Sjajno je to što dođe tvoj hotel na vodi, ti lepo siđeš, izađeš u grad, provedeš se i vratiš na spavanje. Sve te čeka, sve je obezbeđeno, ni o čemu ne razmišljaš sem da se vratiš na vreme. Ne smeš da zakasniš, jer brod odlazi. Onda bi morao o svom trošku da ga stigneš negde u sledećoj luci i da platiš penale. “
Muzičari su povlaščena klasa, foto: Mirko Živković, lična arhiva
"Sjajna je stvar to što su se dešavali i tzv. 'overnajtovi', odnosno, više noćenja na nekoj destinaciji gde ste, bukvalno, bili slobodni da vršljate sve vreme", seća se Žika.
Novac je svakako jedan od vodećih razloga zbog kojih se neko odlučuje za rad na brodu. Može da se zaradi dobro i to, opet, zavisi od zanimanja. Obično je to cifra od oko 1.500 evra mesečno, pa naviše. Tamara kaže da je u vreme kada je prvi put otišla na brod, 2013. godine, tamo zarađivala četiri svoje kopnene plate!
"Naravno, može puno i da se potroši na svim tim destinacijama. Ali, ako ste umereni, može da se uštedi dosta. Na brodu Vam je sve plaćeno, smeštaj, hrana i svi dostupni sadržaji. Što se tiče neke 'vanpansionske potrošnje' , postojao je kafić za posadu po nabavnim cenama i tamo smo svi 'otpadali'. Em je jeftino, em uvek ima nekog sa kim možeš da se vidiš. Čudno je to na kruzerima, kad te neko nervira - on je stalno tu i moraš sa tim da živiš. Ali od toliko ljudi, uvek ima i dobre ekipe", priča Mirko.
Korona je na određeno vreme zaustavila celu turističku industriju, tako i kruzere. Veliki broj ljudi ostao je bez angažmana i mnogi su se, u međuvremenu, preorijentisali na druge poslove. Miloš Jovanović iz agencije "Feron", koja već deset godina regrutuje radnike za rečne i prekookeanske brodove, kaže da se sve polako vraća u normalu. Istina, sporije na okeanima, gde tek kreću nove ture, ali su rečni kruzeri aktivni od prošle godine i radne snage treba više nego ikad.
"Baš zbog toga što je skoro 30 odsto radnika trajno napustilo posao na brodu, kompanije sada traže radnu snagu za sve pozicije. Nekada, pre korone, regrutacija je počinjala u septembru, oktobru, da bi se kastinzi i čitav posao oko papira završili do proleća. Sada su konkursi otvoreni čitave godine i ovo je idealno vreme za rad na brodu", navodi Miloš.
Plate su odlične, dodaje on i kreću se od 800 evra za najniže plaćene poslove čišćenja, do tri i više hiljada evra. Sem plate po ugovoru, tu su još dve vrste prihoda:
"Takozvani 'tips', odnosno bakšiš koji gosti daju za dobro obavljen posao i drugi, tzv. 'service charge' koji se gostima obračunava na računu, pa neto plate dostižu od 1.300 - 1.500 evra, do nekoliko hiljada,. Gornja granica skoro da ne postoji. Ne treba zaboraviti da su vam na brodu plaćeni smeštaj, hrana, oprema i uniforma za rad, tako da je novac koji zaradite zaista "čista zarada", zaključuje Jovanović.
Emisiju ŠpacirBećar u kojoj smo govorili o putovanjima i radu na brodovima poslušajte ovde:
Marko Jakoviljev
