Pasoš, šta to beše?

Hajde da se odmah dogovorimo da pandemiju, koja je počela u martu 2020. godine, prestanemo da nazivamo novonastalom situacijom i vidimo kakve posledice već sada nosi. Stradale su ekonomije, popucali zdravstveni sistemi, oniline obrazovanje je predstava za široke mase. Ali putovanja, e to će nam doći glave, jer to čuvanje zdravog razuma koji nam godišnje donese svaki pređeni kilometar ništa ne može da zameni.

Kada je o mobilnosti reč, prvo su stradale studentske razmene. Nakon početnog šoka i odsečenosti, kada se tura studenata koje je pandemija uhvatila vratila kući, programi studentske razmene gotovo su utihnuli. Neki fakulteti odlučili su da izađu u susret internacionalnim studentima i sačekaju ih da razmenu obave kada sve ovo prođe, kad god to bilo. A sve više programa razmene se odvija online, uz sitnim slovima naznačeno, da će putovanje uslediti kada to bude moguće. To ne znači, pak, da mobilnosti nema uopšte, kaže Filip Golubović iz ERASMUS mreže.

"Poslednjih godinu dana trudimo se da studentima koji žele da odu ili dođu na razmenu pomognemo i organizujemo neke aktivnosti i da im budemo podrška. Mnoge mobilnosti su otkazane, mnoge su odložene, ali to nije umanjilo interesovanje. Ipak, postoji strah, jer obično kada studenti odu na razmenu, oni žele i da proputuju malo tu zemlju i okolne zemlje, da se upoznaju sa kulturom i generalno sa tom zemljom. Onda je jako nezgodno kada vas, kao sada, recimo, u Španiji sačeka policijski čas od deset uveče. Mnogo je teže tako planirati i putovanje i sve ostalo. Jednostavno, ljudi su obazrivi", objašnjava Filip

On dodaje da je svakako dosta komplikovano prikupiti svu potrebnu dokumentaciju, a naročito sada kada u to morate uračunati i PCR testove i samoizolaciju pri ulasku u zemlju.

"Postoje dalje i studenti koji dolaze i većini je dosta čudno u početku, pogotovo kada dođu iz zemlje gde su mere dosta strože, do situacije da se bukvalno slikaju u kafiću kako piju piće i jako im je to čudno, jer nisu to uradili mesecima, pa se slikaju da se pohvale kod kuće. To je malo apsurdno, ali jednostavno moramo da se navikavamo na takve stvari", zaključuje Filip.

No, kada o mobilnosti govorimo, sem same mobilnosti, je l' da, postoji druga strana medalje – izvor radnih mesta. S jedne strane, mladi su ti koji najčešće imaju snage, volje, izdržljivosti i generalno želje da grupe mladih vode na Zakintos, a da im se to pritom i plati. Bez posla je trenutno najmanje 300 mladih ljudi koji su to radili sve do 2020. godine. Medju njima i dvadesetčetvorogodišnja Nastja Prodanić.

"Ja sam krajem 2019. aplicirala da budem turistički pratilac. Moja licenca je zapravo bila početkom 2020. i to je sve krenulo normalnim tokom, prošli su neki ispiti, međutim, ostalo je oko 300 nas turističkih vodiča i pratilaca koji nemamo završen praktični deo, nemamo zvaničnu licencu i ne možemo da radimo. Ministarstvo to ne proznaje kao prioritet. Mi ne možemo ništa, jer nam nedostaje taj praktični deo, tako da bukvalno visimo. Niti imamo to zvanje, niti možemo da radimo, a želimo, tako da - visimo u vazduhu", priča Nastja.

Evidentno je da će se i svet putovanja promeniti. Odnosno, da se već promenio. Toj ogromnoj grani industrije biće potreban jak boost ka oporavku. Već sada je jasno da će većina zemalja tražiti kovid pasoše ili potvrde o vakcinacijama, negativne testove i eventualno izolaciju pri ulasku u zemlju. Istovremeno, kada je o turizmu reč, pojedini ugostitelji već su krenuli da nude novac po danu letovanja kod njih i sve je više aranžmana na popustima. Što će reći – turizam će preživeti. Upravo se tome govorilo na poslednjoj turističkoj omladinskoj konferenciji – MEKST. Iako online i ovoga puta konferencija je okupila više od hiljadu mladih iz regiona, priča menadžerka konferencije Izabela Đermanov.

"Recimo, u turizmu, hotelijerstvu i marketingu, pričalo se dosta o nekoj vrsti promocije, pričalo se o načinu održavanja događaja koji su pretežno kroz 2020. održani online. Ono što smo mi mogli da radimo, jeste edukacija i usavršavanja sebe, posebno u periodu karantina, kada je održano mnogo webinara i online događaja i tada, ako ništa drugo, mogli smo da radimo na svom usavršavanju i sticanju novih znanja. Nadam se da smo uspeli da ga prikupimo, da ga kasnije primenimo na nešto novo. Dobar primer napretka su online ture na Fejsbuku, gde sam primetila stvarno veliko interesovanje", priča Izabela.

Jednu dobru stvar je smanjena mobilnost ipak donela - neko se konačno setio da i domaći turizam ima potencijal. Čast onim izuzecima što godinama giljaju da nas stave na respektabilnu turističku mapu. Pojedincima, kao što je recimo dvadesetpetogodišnji Aleksa Džakula.

"Generalno, od početka pandemije, od prošle godine u prvom kvartalu zabeležen je rast domaćih turista za 1.5 odsto. Konkretno, u planinskim i banjskim centrima, gradovi su takođe imali neki rast, već u drugom kvartalu primetio se znatni pad, zato što je tada i počela i pandemija i zatvaranje i restrikcije, a u trećem kvartalu, kada gledamo jul-avgust-septembar, tada je zabeležen rast domaćih turista u Srbiji za 13 odsto, to se odnosi na planinske i banjske centre. Mislim da je pozitivan efekat svega ipak to što su naši ljudi imali prilike da se malo bolje upoznaju sa lepotama Srbije, sa atrakcijama koje sadrži, konkretno Tara i Zlatibor su dve planine koje su dosta otkrivene. Takođe, na Divčibarama je primećen znatan rast domaćih turista. U Istočnoj Srbiji, region oko Srebrnog jezera je dosta bio popunjen, ljudi su iskoristili priliku da se kupaju i pored toga posećivali su manastire, Golubačku  i Smederevsku tvrđavu. Da ne govorimo o Sokobanji, gde u toku leta bilo apsolutno puno", kaže Aleksa.

Sektor turizma izgubio je u svetu 1.300 milijardi dolara u 2020. godini, što je posledica restrikcije kretanja zbog pandemije koronavirusa, saopštila je turistička orgnizacija Ujedinjenih nacija. Na turističkim destinacijama širom sveta bilo je miljardu manje međunarodnih dolazaka 2020. nego godinu ranije, zbog pada tražnje bez presedana i rasprostranjenih putnih restrikcija.

Kriza je ugrozila izmedju 100 i 120 miliona direktnih radnih mesta u turizmu, od kojih su mnoga u malim i srednjim firmama.

U Srbiji, tokom prošle godine i to samo za prvih pet meseci od početka pandemije, račun iznosi 300 miliona evra gubitka.

I tako smo stigli tu gde smo. U delimičnu nemobilnost.

Ako i ti imaš pritužbe na nemobilnost, poslušaj celu emisiju na ovom linku.

I. Miloradov

photo: pexels.com