Društvo / Obrazovanje
Studiranje u inostranstvu zbog većih šansi za dobar posao
Odabir fakulteta, master ili doktorskih studija je za mnoge mlade jedan od najvažnijih izbora, kada pričamo o profesionalnom životu. Osim razmišljanja o tome kojom profesijom da se bave, neki mladi u Srbiji razmišljaju i o tome koja je to zemlja u kojoj žele da studiraju.
Prema poslednjem Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji 2021. tek 27% mladih koji su u radnom odnosu uspelo je da se zaposli u struci. Ovo istraživanje pokazuje i da mladi i obrazovani kadrovi odlaze u inostranstvo, jer se tamo njihovo znanje mnogo više ceni. Među njima je i studentkinja Fakulteta za diplomatiju i bezbednost Tara Kragulj (20) koja želi da nastavi školovanje "preko".
"Želim da studiram u inostranstvu pre svega zato što nude mnogo veće opcije za posao, mnogo su cenjeniji fakulteti, na većem su glasu. Pre će da te prime da radiš negde kada vide da imaš diplomu iz Italije ili Nemačke, nego iz Srbije, to me uglavnom najviše i privlači. Kvalitet obrazovanja u Srbiji nije toliko loš koliko ljudi ovde misle, ali bih pre izabrala inostranstvo samo zbog tih prilika za posao", kaže Tara.
OBRATI PAŽNJU
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u školskoj 2020/21. godini, na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija u Republici Srbiji upisano je preko 240 hiljada studenata. Iako su fakulteti u Srbiji najraznovrsniji, za neke oni nisu izbor za studiranje. Srednjoškolka Elena Peruničić (17) kaže da joj je važno kako se fakulteti rangiraju, a prema njenim rečima, činjenica je da su mnogi fakulteti u inostranstvu cenjeniji. Osim toga, Eleni je važan i susret sa drugim kulturama.
"Glavni razlog zašto želim da studiram van Srbije je da upoznam drugu kulturu, da steknem nova iskustva i dobijem priliku da studiram na drugom jeziku. Tu je i osamostaljenje, jer nije isto živeti u svojoj državi i živeti van. Naši fakulteti i dalje rade po tom nekom starijem sistemu. Ne mislim i lošijem, već fakulteti u inostranstvu studentima nude uvid u najnovija istraživanja i izvore koji nisu svima dostupni i imaju prilike za razgovore sa ljudima koji su bivši studenti, a ljudi su od značaja. To me dodatno motiviše da probam da upišem fakultet preko", kaže Elena.
Iako želi da nastavi školovanje u inostranstvu, Elena ne smatra da su fakulteti u Srbiji loši, a posebno naglašava da je stereotipno razmišljanje da svi mladi koji studiraju negde u inostranstvu žele i da odu iz Srbije.
"To je pogrešno razmišljanje. Meni nikada nije bio plan, kada sam odlučila da studiram u inostranstvu, da ostanem tamo, već samo da steknem znanja koja će meni pomoći da kada se vratim ovde ta svoja znanja podelim i da ona doprinesu nekom pomaku u našoj zemlji", objašnjava Elena.
Programska koordinatorka u Krovnoj organizaciji mladih Srbije Milica Borjanić kaže da odlazak na studiranje u inostranstvo za mlade predstavlja priliku da postanu konkurentniji na tržištu rada, po završetku fakulteta.
"Najčešći razlozi koje mladi navode kada govore o problemima u visokoškolskom obrazovanju jeste nepostojanje mogućnosti dobijanja prakse. Oni dobijaju neko teorijsko obrazovanje koje je obimno, ali kada završe fakultet vrlo je teško naći zaposlenje u struci i vrlo često moraju biti spremni na prekvalifikaciju zato što ono za šta su se obrazovali i školovali nije dovoljno konkurentno na tržištu rada u Srbiji. Ono što bi svakako bilo neophodno jeste reforma visokoškolskog obrazovanja. Ne možemo da očekujemo da će samo preobimno teorijsko znanje biti dovoljno da mladi budu motivisani da se školuju i ostaju ovde. Neophodno je da to znanje bude potkrepljeno i praksom, da mladi vide perspektivu čim završe fakultet, čim izađu iz sistema obrazovanja i dođu na tržište rada", naglašava Milica.
OBRATI PAŽNJU
Omladinski radnik Stefan Štrbac takođe naglašava važnost usklađenosti školovanja sa poslovnim prilikama t ržištem rada.
"Verujem da obrazovanje u našoj državi nije zapravo na zavidnom nivou. Smatram da se često uči o nekim opštim stvarima, stvarima koje nisu primenjive kasnije u poslu. Iz tog razloga mladi odlaze u različite zemlje da bi dobili obrazovanje koje će im pomoći da sutra na nekom poslu mogu da ga primene i da to što su naučili mogu i da iskoriste. Naši fakulteti i generalno obrazovne ustanove ne odgovaraju na potrebe mladih i na potrebe tržišta i nekako ne idu u skladu sa trenutkom u kome živimo", kaže Stefan.
Profesorka Srpskog jezika Violeta Grujičić kaže da nekoliko hiljada studenata iz Srbije odlazi u Evropu ili Ameriku da nastavi akademsko obrazovanje. Ona za Oradio objašnjava kako ona razume odlazak mladih u inostranstvo.
"Sa problemom manjka studenata se suočava više država, kao što su Mađarska, Slovenija i Italija. Te zemlje se aktivno reklamiraju putem interneta i jedna od zemalja na koju se fokusiraju je Srbija. Jedan od razloga što studenti biraju te zemlje, po mom mišljenju, je cena školarine. Znam iz iskustva, pošto koleginicina ćerka studira master studije u Sloveniji, da je tamo besplatno ako si na budžetu, ali su i troškovi života znatno niži nego u Beogradu. Dok se kod nas traži za strane državljane dva, tri puta veća školarina, u Italiji je to suprotno. Onda su tu, recimo, primamljive stipendije, kao i studiranje na engleskom jeziku. Mislim da su to glavni razlozi"; kaže Violeta.
Naši sagovornici se slažu u jednom: mladi školovanje u inostranstvu najčešće biraju zbog onoga što će doći nakon završenih studija, a to su veće šanse za posao u struci koji može da omogući dostojanstven život. Ipak, odlazak mladih na studiranje u inostranstvo ne treba nužno shvatiti kao odlazak mladih iz Srbije, nego više kao priliku za umrežavanje, sticanje novih kapaciteta, znanja i veština. Na kraju, to može biti i dobar pokazatelj u kom smeru treba da se razvija tržište rada i kako ga uskladiti sa visokoškolskim obrazovanjem u Srbiji.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
J. Božić
Foto: Canva.com
